Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Сви се извлаче. Зашто ја и ти вечито све само ми, једни исти. — Ја ти рекох што сам имао, то је све. И Јуришић намрштен и љут уђе у свој шатор. А у батерији, која се одмарала, владао је онај мир смрти и само се чули они фини шумови ноћи.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле је седео, дуго, намрштен, и занемео, а госпожа Евдокија гледала је некуд у даљину, као да се тамо, на видику, нешто, велико, догађа.
А било му је и све свеједно. Стајао је сад пред Костјурином, дугачак, намрштен – дрско. Очи су му севале, у неком безумном плаветнилу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Али, нећемо тако — заврши узевши послужавник с више чашица... — Чек’ коме ћу најприје понудити?... Ко ми је највише намрштен? Ха, ево ко!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Тодо! — шану он. — Их, та доста! — чу се оштар, пун гнушања глас њена мужа који се, намрштен, чисто зазирући од његова гадна изгледа, окрену косо и не гледећи га, баци му динар. — На! Па сад! — марш!
Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су се му јаче жиле. Био је намрштен, љут. То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвама. Њој срце стаде.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што је потребно да се набави. Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.
— Захваљујем, морам на посао. Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.
« Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање : »Шта је ?« — Остадоше њих двоје сами.
И шта ми ко може ! Она се упути у школу. Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе. Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.
Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«. Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен; избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом. Сад се већ Љубица одистине наљути.
Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче. А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту. Неколико његових ђака приђоше к њему. — Јесу ли сви дошли ?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Момак ме погледа намрштен, гордо, с неким презрењем, па ће рећи: — Чекај! Видиш колико ту луди чека?! — Ја сам странац, путник, и не могу
Остаде до краја у истом положају како га и затекоше; оборио главу, намрштен, ћути, лупка батином по земљи и мисли. Кад се говор заврши, он, не мењајући положај, кратко и 'ладно процеди кроза
Вођа, својски намрштен, оборене главе, коракну неколико пута, машући достојанствено штапом испред себе, а маса крете за њим и викну неколико
Људи га опет узеше загледати и шапутати: — Само ћути и мисли! — Мудар човек! — Гле, какво је њему чело! — И намрштен једнако. — Озбиљан! — Куражан је, види се по њему. — Куражан, мани га: плот, врљике, трњаке, све то скрши.
— Озбиљан! — Куражан је, види се по њему. — Куражан, мани га: плот, врљике, трњаке, све то скрши. Само тек намрштен онако лупи штапом и не говори ништа, а ти онда гледај шта ћеш.
Обала тако стрма да се није смело ни корачити напред. И одважни застадоше и погледаше вођу. Он, оборене главе, намрштен и замишљен ћути и одважно корача напред лупкајући штапом пред собом то лево, то десно, по свом познатом обичају, а то
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И одједном нестаде свега тога... Мама поче да плаче врло често; тата стаде долазити љут, намрштен... Па онда поче свађа, најпре у другој соби, а после и пред њим, и тако све горе... А куд ће он сад ?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ОДА ХАЏИ-ТОДОРУ Средином века, на Карабурми, живео је Хаџи- Тодор Намрштен као Вук Караџић, немилосрдан ко кондор: У једнособном стану, са женом Милицом, водио је битку За правопис, за добар
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ма стани, брате. Ти не знаш каква би се шкандала могла излећи из тога — рече Тетка намрштен. — Стани, да чујеш до краја.
Бакоња, намрштен, ста распремати собу. Једна неугодна мисао изазва другу. Доиста му Бујас намјешта замке! А онај гадни Мачак, откад
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћим, намрштен, са штапом преко леве руке, изиђе из општине, стаде на праг, испуни врата строгошћу и снагом, извади општински печат
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Најзад појави се командант, висок, намрштен, у тешким ратним чизмама и дугачком постављеном шињелу, па замишљено сиђе низ камене степенице и приђе узбуђеним
И таман паде овај одговор згодан да се развије ствар с успехом, а чу се топот, и командант се појави, намрштен, праћен ордонансима. — Слушај, кад сви полежу чекај ме ено онде. — Е баш си ђаво. Је л' онде код амбара, баш онде?
Премиремо, без даха смо, улазимо. Он чека унутра, намрштен, набрекао од здравља, али прво што нам каже раздире нам душу: „Нисам се надао да ћу вас видети, никако се нисам надао,
А кад бура од махнитог аплауза престане и са свих страна зачују се узвици: „Прима се, прима се“, он, намрштен, непомичан, и сав у ставу једнога најмрачнијег мислиоца, одговара: — Јест, господо, али заједно с Ничеом и ја морам
Ћипико, Иво - Приповетке
Беше кажњен одузимањем хране и клечањем за време целога ручка. Осле се мали Иво очито бунио. Вештачки беше добио намрштен израз лица. Није хтео да слуша, запажао је оно што се око њега догађало.
Краков, Станислав - КРИЛА
После је један музикант свирао у цитру, а стари глумац Диле, сада посилни у ескадрили, намрштен и свечан, рикао је ”Синђелићеву смрт на Чегру”. У славу гостију два Њепора превртала се у зраку.
Неко је дошао. Шеф ескадриле је оставио кнегињу и истрчао да дочека нове госте. Ускоро се вратио намрштен и рекао Бори и Сергију да њих траже. Напољу су из кола повиривале две чупаве главе, и махале сунцобранима и рукама.
Ћипико, Иво - Пауци
Ко смије господара звати? И чекаше Раде до десет сати, јер у то доба, по навици, господар силази. Јутрос дође намрштен и, не осврћући се ни на шта, уђе у свој трговачки биро. Раде окупи у стопу за њим. —Пусти ме да капут снимим!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мајстор Кости је то било из разних разлога непријатно, он је то увек одбијао. Али је после таквих разговора остајао намрштен и у себе повучен.
Све су жене волеле Бошка грешно, па можда и ја. Лепота од човека, и свршено. Леп кад је намрштен, леп и кад је ведар... Сад да ме чује господин Јоксим, почео би да шкљоцка.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
човек; врло је радо којешта весело и шаљиво приповедао, али се при том нигда није смејао, него је све био мало као намрштен.