Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Пред пашина мајка ће се не стиди! Тиосав искапи чашицу, намршти се мало и учини: — Их! ала пали! — Не ти каза', море! Ама ћир Трпко!...
— А што, како горе? — Ето како, не сме човек сербес ни у свој забран изићи. — Хм! што не сме? — упита Трпко и намршти се. — Ти знаш — поче Витомир сасвим полако и бајаги поплашено — почели се овуд виђати некаки лопови.
Утом упаде у авлију онај Енглез. — Их! Ево га опет! — учини начелник и намршти се. — Баш ми досади! Енглез сасвим немарно приђе начелнику и упита: — Има пише, тако тражи?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
– Не могу — рече Лазар. — Зар нема ко други?... — Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом... Лазар се намршти. Поћута мало двоумећи, па рече: — Добро!... Да му одскочим!... И приђе мети, махну дватрипут рукама и прескочи белегу.
— Пустош! — рече Алекса. То Станка трже из његових сањарија. Он баци поглед на кућерину и намршти обрве. — Да бог да све турске куће овако пропевале! — рече Алекса. — Јеси видео где су ме затворили? — Видео сам.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па иако јој се срце цепало, намршти се, и запита је озбиљно: — А каква ти је то песма? — Па песма, мамо... из Бачке песма, певали су је ономад бачки
А? ’Ајд’ одма’ да с’ га пољубио у руку! — рече и намршти се да би га заплашила. — Нећу — смеје се Рада, који се, сем оџачара, никог на свету није бојао. — Шта кажеш?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- рекла је, а једна јој се бора уцртала између обрва. Упитах је шта је са јежом, али се она намршти још јаче. - Ниси га ваљда пустила, ако Бога знаш? - раширио сам руке. - Сама си причала о пацовима.
- гледала ме је као да ме не препознаје. Рекох јој како смо се договорили да ми покаже рибњак, а она се прво намршти, па шапну: - То сте ви! Ево кључ! Треба га три пута обрнути у брави!
Црњански, Милош - Сеобе 1
на велику радост Исаковичеву, хтео да остави пук, који стајаше непомичан и као скамењен, окрете се изненада и намршти се, нашто се и Исакович трже.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Би ли их обукао? — Бих! Хоћу... Реци ми, молим те, могу ли истога дана походити гувернатора Вукотића? Крцун се намршти, мрдну обрвама и заврти главом, као да хтједе рећи: „Не знам шта да ти одговорим, не разумијеш ти наше работе и
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Кад ме изведоше пред наредника, он зачуђено подиже обрве, очекивао је, ваљда, много старијег дјечака, а онда се намршти и строго упита: — Име и презиме? — Бранко Ћопић. — Аха? — гракну он као да је чуо богзна какву страхоту.
Опрости зато, кумашине, и ничем се не чуди кад ме видиш с оне друге стране. Пантелија се врати иза рампе, намршти се и суво рече: — Друже, кад немаш легитимације, не може. Окрећи коње натраг.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Мита то примети, погледа је, намршти се неугодно на то њено вечито као шпијунисање, трепет, страх. Она то осети, трже се, збуни и, да би то као загладила,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ВУЧКО: И ја кажем. Ама господа... ЉУБА (баби): Узми само, да видиш како је добро. СТАНИЈА (окуси, па се намршти): Не могу ти, кјерко. ЉУБА: Зашто? То је добро. Ево са земичком. Умачи само. СТАНИЈА: Кафа се не једе, него се пије.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
« После стаде да мисли о школском одбору И осети да га обу зима његова обична бојажљивост. Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке. »Кад ће ме то једном проћи! уздахну он. Шта су они, обични сељаци!... Шта имам да се ту...
знате — ћата. Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку. Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.
Гојко непрестано преврће уписницу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.
Она се намршти и грубо проговори: — Што бежиш? Нећу те појести. — Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.
— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, при дружи им се ћата овим фамилијарним тоном. Љубица плану и намршти се. Писар то опази, па се обрте ћати : — Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.
Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу. Љубица се намршти кад уђе, умало не запуши нос руком. Гојко то опази, па се обрте Стојану. — Је ли море, ти?
По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрхтање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи. — Јеси ли ручао ?
се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на луде онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти. А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати на овакову времену.
Изврсно!... Она спусти очи и погледа у своје лице... Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила. Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.
Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар. — Смрдибуба једна !...
Гојко махну руком... одједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете. Веља се намршти и прође преко собе. — Јеси ли луд?... Плачеш као дете, кад те други бију... Еј, грешниче!...
«... Сутрадан Гојко устаде туробан ; чим се сети синоћне патње, намршти се још више. Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас. Добро јој...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Онај што је дошао прошапута нешто с њим, ваљда му реферисао шта се све догодило. Шеф се намршти и опоро ме упита: — Одакле си, говори!
” — Ту застаде, намршти се, ћута дуго, присећа се, па наново узе оне хартије, те опет прочита гласно исту реченицу. Опет затим покуша да је
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Навуче му се облак на очи и он се намршти: »Боже, шта ово ја чиним?... И сад под старост!... Шта ће ми то? Шта ми недостаје овде?...
Завуче му се у груди нека безузрочна туга, која поче да га мучи, да га мори. Чело му се намршти, очи јаче засијаше, цело лице доби сувише љутит израз.
но? — поче старац. — Испричај нам зашто је он водио борбу с Томом Бекетом — рече професор и намршти се. »Да паднем... сад је време... Али — срамота! Зар да ме гледају другови како се ваљам по прашини. Нећу!...
и не разумемо, али сви видимо да нам капетана зорли резиле; кад дође каква крупнија реч, учитељ викне јаче, а попа се намршти и прекине га. — Не мораш, брате, да узвикујеш толико: чујемо сви добро. Као да и ти грдиш... — Па тако се чита...
велиш ти, а светли кнез, обрадован, прекиде, па вели: »Доста, капетане: с то мало речи казао си много«... Поп се намршти.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Али кад ђакон спомену зашто стриц купи дугове, онда се сјети Срдаревијех савјета и очиних наговијести, те се прво намршти пак се насмија. То ђачко тумачење Брнине настраности примише и слуге, те преко њих распрострије се и међу кметиће.
немарно и као узгред запита за „скончање“ човјека кога, ако ништа друго, мораше сажаљевати, Бакоњи се згади, он се намршти и дође му да је заспе грдњама, па да побјегне. Него Маша, не сачекавши одговора, отиде у другу собу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Рат су неком објавили... Ђорђе се намршти од гадне и мутне помисли. — Још донеси! Дај свима овим окламишима нек пију! — Викну и показа руком на луде у кафани.
Вукашин седе на клупицу поред тестија: — Пишете? — Обичаје мога народа. — Још вас занима прошлост? — Како још? — намршти се Андра не гледајући га. — Шта је с мојим оцем? — Видим, и тебе још брине прошлост.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Зар ниси малопре рекла да си видела Татагину децу, а знаш да она никога нема? Зар лажеш? — мајка се строго намршти, а девојчица заплака, и плакала је све до вечери. Чак ни у сну није престајала да јеца: — Не лажем. Видела сам их.
— Али боље да је не нађеш, јер ћеш живети само за друге. — Тражићу је и наћи! — Мали чистач се намршти. — Макар под земљом! — Опоменуо сам те! — Облак се нежно осмехну, али дечак није био у стању да послуша његов савет.
Смејачко од среће затрепта и сину новим сјајем, али се Плачко повуче у страну и намршти. Узалуд су га звезде звале у коло, узалуд засипале смехом.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
На капији се чу тихо куцање. Хипократес се намршти и рече: „То су изасланици номофилакса које је послао са носиљком да ме одавде понесу у варош“.
„Честитам вам, господине Герике, на вашем успеху и пијем у ваше здравље“. Куцнусмо се срдачно, али млади Герике се намршти. „Шта ти је, Ото?“, запита га његов отац. „Зар те не радује ово признање ученог језуите?“ „Ах, оче!
„Видиш, оче“, рече млади Герике, „како је опасно седети са језуитима за истим столом“. Герике се намршти и замисли. Приметивши то, ја му испричах: „Галилеј се бојао језуита као живе ватре.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али одмах затим намршти се, погледа ме потајнички и по трећи пут пружи ми чашу. — Испиј, бре. Ја се устезах. Он дрекну: — Лочи!
Као сан нејасна дотле, жена се прену, трже, онда се мало намршти и нешто свесније и као сама за себе стаде ослушкивати како се оне тајне силе буде. Ћутали су.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Болан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? Одборници погледаше зачуђено, кнез се намршти, па приђе попу и шану му: — Зар из 'наке куће?!... — Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим...
XИИИ Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају. Старац се намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, јер је појмио његово душевно стање.
А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајдука? Ђурица се намршти, јер не нађе одговора на то питање. Или, управо, нађе га, али он беше неповољан.
Паре су то, хеј ! Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха. — Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.
Даћу ти сто дуката, више ни паре. Ђурица се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.
— Сиромах Илија изгуби детенце... А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац? — Ја — рече Ђурица и намршти се мало, али се по његову изразу не могаше прочитати да ли му је непријатно то питање или му је непријатан сам
— Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. — Свега досад пет дуката. Ђурица се намршти. Пантовац упаде у разговор: — Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре. Није вас мало.
— Што ћу те лагати, зар је мени мило! — одговори она и зачуди се, кад се он намршти на њен одговор. — Што ти није мило ? — рече он чудећи се. — Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их ?
И најгоре је то, што неће ни речи да проговори: све ћути замишљена, по неки пут се намршти, па опет мисли и мисли... Нема краја њеним мислима... А о чему може да мисли? О кући, о селу, о мајци, о оцу...
његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: — Оне раде тешке послове, па не могу мирисати као ви, што само седите и намештате се за нас људе.
Кад уђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. — Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже.
— Стезали смо га и за гушу, па се онесвестио. Сад се повраћа — рече један од људи. Ђурица се освести. Намршти се од бола у лактовима. — Изведите га напоље, нек се освести на ваздуху. А ноге му одрешите... Што ће вам то ?
Ћипико, Иво - Приповетке
„Попонциј” махом се намршти, погледа испод себе, прослиједи ходом и ни ријечи не рече. Долазе и купе се сиромаси и кљасти да испросе који новчић.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Још једна жишка — пепел ће се учини!... Затим му пружи фишек и прстен с руке, па се страховито намршти: — Турчин сам, шућур!... Што да мислим горе-долу?... Иди во село. Ће го нађеш чорбаџија Спасо од град. Дади му то.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Поручник Рајко се намршти, као да размишља. Онда обухвати шаком образе, повлачећи прстима низ браду и поче да увија длаке. — Ја мислим...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Познавô он кога, не познавô — он сваком: моја слатка душо! Прије неколико година — поче Дуле, а чело му се намршти — диже га спа'ија са старог кућишта и насели на његову старевину некаква Личанина.
Ћипико, Иво - Пауци
Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ. Наново у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово разјађено лице. И пиво бијаше преслабо да разагна очај. Наручи жешћег пића. Домало пламен лизаже му уз образе.
— Апсолутно не могу... Још да сам ја господар... — И као смисли се: — Не могу никако! Трговац се намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву.
Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Он се мало намршти на оно јело, обриса усне, испи чашицу, па настави: „И то ће се избећи! Човек неће ни путовати у ђулету, како је то
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сока се на то још једаред загрцну, али као да се одједном нечега непријасног сетила, намршти се и уздахну дубоко. А било је у ствари то да је синоћ направила маћехи већ другу сцену тога дана, а отац, љут,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Енглез опажа његово љубопитство, па га једном руком помилова. Али Мића се намршти и приби се на моје груди. Ја га умирујем и кажем како је чика добар човек.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Па, шта да се ради? — рече Царица. — На птице се не можемо ослонити! Цар се намршти и одговори да ће већ нешто смислити. — Микики-Мики-Но! — викали су углас доглавници.
Кружила му је главом једна давна свађа са Софронијем. Било је то око риба и лубеница, око чега би другог? Намршти се Старац: има ли иког лукавијег од Софронија? Сигурно ће му, опет, понудити размену!
— Баш никакав! — одлучи Хоботница да и четврти пут постане удовица. Али, сети се како је Белутка стекла и намршти се. — Једи и играј! — нареди. — Сада си припадник племена Хоботница! Белутак поћута, па рече: — Играј сама!
Како то да каже своме маломе госту? — Тек када оздравим, моћи ћу да се играм! — шапну дечак, а чудни малиша се намршти, и рече му да не прави будалу од себе. — Устани и дођи!
Али, то би, истовремено, значило и самој себи укинути вечити живот. Намршти се Царица и учини јој се да чује како јој иза леђа у галопу јуре старост и смрт.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Стриц је нашао перо дивљег лука. Пјесник тек што га омириса, већ се намршти. — Пхи, од овога би само добио вољу да се свађам. Носи ми га даље од носа или ја носим нос даље од њега.
— Неког је опазила! — објасни Николица уплашено трепћући. — То је сигурно онај проклети ухода, опет је дошао — намршти се Јованче. — Лазаре, дај-дер ту кубуру. — Богами је мене отац јутрос некако чудно гледао — забринуто рече Ђоко Потрк.