Ћипико, Иво - Пауци
— 'Ајде ти кући! Овај мој момак још је зелен, — рече човјеку, и насмијавши се својим намјештеним, леденим осмијехом, погледа Васу. Човјек оде и понесе бакалар. —Јеси ми ти паметан! — обрати се господар момку.
А што би сада од блага, да није вас? Илија приђе господару, рукује се с њиме. Господар подсмјехива се на њ својим намјештеним осмијехом који нигда не прелази мјере, већ се уставља у угловима усана на одређеном мјесту.
— И, погледавши га, насмија се на њ својим леденим, намјештеним осмијехом. Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре!