Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
„Па и нана сад ћути!... Што ме бар не запита штогод? Што јој то малопре не рекох? Сад би ми бар било лакше. Она би отклањала.
Па овај бели цвет на челу! И... гледа, некако, као дете!... — Доиста... — Нана ми се свакад смеје, али ме не грди... Ја сваком наденем име... И не дам ниједно заклати!...
— Јеси, али... — Шта? — Али ово је сад друго!... Бар мени се чини да је друго!... Пре је ту био и бабо... И нана је била некако кочопернија. Нисам се бар ништа о кући бринуо!... Па онда, и Турци су зазирали...
— Што? — Више те када неће видети. Ко ти иде, оде ти глава као дулек! — Не лај! — Ланула ти нана кад те родила... Мухамеда ти турског!... Турчин цикну и скочи... У тај пар створи се Станко пред њим.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тако сам баш у длаку рачунао. А нана? Тек у тај пар он угледа ону стару жену и потрча јој руци: — Хвала богу, само кад сте сви живи и здрави!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
се зна што је немешка кућа, а нека не жали новац које нам је дао бог, фала богу, доста, и поздрављамо га сви, и баба и нана и брáта и Ката из комшилука, која је сад већ велика девојка и спевали су је већ са Пајом Кицошом«.
Жалиће ме моја мила нáна, И жалиће још милија дика; Нана жали за годину дана, Диса жали за недељу дана — Еј, та милија је дикина недеља, Нег’ нанини’ сто година дана!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А мати га гледа само, па ужива. »Ако бог само дâ нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за медиционара!
А мати га гледа само, па ужива. »Ако бог само дâ нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама и рукама, па ће нана тебе послати за медиционара!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Оћеш од липе? Од шипурка? Од трешњиних петељки? Најбоље да ти скувам од нане. Нана смирује. Ако оћеш, има и кантариона, и камилице. Можда би мало шербета?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Што не спаваш? — А што ти? — питам је. — Спавај ти чедо, спавај. Нана је спавала па сам се дигла на „подранку“. Рукама пипам око себе постељу, а она равна. — Ниси ти спавала!
— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође! Не гледај ти мене, чедо. Нана је твоја стара. Наша је кућа била прва. Ми смо били знани, поштовани и свуда признати... Сад?
— Ћути, ћути... Господа имаш, ако мајке немаш... Ћути чедо моје!... — Нана моја! И њу он... ох!... — грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој бре чедо тако!
па немој синко!“... А он само удри, псуј, вичи. Мене већ што... али узме њу па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах!
— Немој, чедо, — одбија ме благо, као бојећи се да ме не увреди. — Немој; нана је за тебе све то спремила. За кога другог?... Немој. Чекај Божић. Сутра ће. Ено, већ је дошô у Текију...
— Шта па ти? — кроз плач почела би као да га кори. — Не гледај ти нану, чедо... Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш. Не гледај ти нану. Друго је нана... Немој. Лошо ће ми ти је...
— Не гледај ти нану, чедо... Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш. Не гледај ти нану. Друго је нана... Немој. Лошо ће ми ти је... — почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.
— ’Ајд иди — вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана, ено, не чека. А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, света,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Окренем се према њему, кад имам шта и да видим — он нина-нана! Ујутро ме пробуди нека страшна шкрипа. Часовник изнад нас цвилео је као да га кољу.
Узмите само, на пример, како нина-нана моја фамилија! Матори, пре него што легне, обично каже: „Хајде да опалимо по један Сан Салвадор, па шта буде!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Радоснице играју се подно окна сенке. (Обликујем рондо.) Зрак кућевни прожму нана, ирис. У ормару жут осмејак: дуња! Пахне духан из сукненог гуња. Залелуја кућне душе мирис.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Спориш је света трава против крстобоље! А то, то ти је жалфија, против грипа! СОФИЈА: Ову знам и ја, ово је нана! ДРОБАЦ: Нана је добра против велике туге. СОФИЈА: Шта је то велика туга? ДРОБАЦ: То ти је... кад не да дисати!
А то, то ти је жалфија, против грипа! СОФИЈА: Ову знам и ја, ово је нана! ДРОБАЦ: Нана је добра против велике туге. СОФИЈА: Шта је то велика туга? ДРОБАЦ: То ти је... кад не да дисати! СОФИЈА: А ово?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Чашу ову оној мајци што је, смежурана и седа, погурена и хрома, дошла и рекла сину: „Чедо моје, како би те нана о Св. Аранђелу оставила без колача?“ Господо, не могу да је опишем, за националисте, јер није личила на царицу Милицу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Неће сви, — сачувај нас Господе створитељу, — ал’ ће их, богме, бити доста тамо. — Моја нана каже да ћеш ти сигурно у рај. За то се, вели, испашташ по манастирима.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Којих часа? — Којег се преблаги Христос родио — и међ’ нана доходио! Колики је млинац овај ’љебац млио, толики у нашег домаћина сирац био; колика га гонила ријека, толико у
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Све ово што видиш, ја сам зарадио. Деда је, сине, само држао говоре. Деда није радио. Ни нана. Нана меси хлеб и кува ручак. То што она уради, то се поједе. Кућа од тога нема вајде.
Све ово што видиш, ја сам зарадио. Деда је, сине, само држао говоре. Деда није радио. Ни нана. Нана меси хлеб и кува ручак. То што она уради, то се поједе. Кућа од тога нема вајде.
нисам спавао кад су ти зубићи избијали, довозио сам доктора неколико пута, а кад си ти прво изговорио тата, а не нана, земља ме није држала од радости. Јесте, Адаме.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Хајде, хајде да се руча! Где је нана? Зовите је. Мати, већ уплашена, ужурбано би поставила софру, ређала хлеб, кашике, виљушке, уносила леген, пешкир,
Где је нана? И тек тад би се нана одзивала: — Сад, сад!... Ево ме! — И долазила би свлачећи заврнуте рукаве. Мајка би и бабу
Где је нана? И тек тад би се нана одзивала: — Сад, сад!... Ево ме! — И долазила би свлачећи заврнуте рукаве. Мајка би и бабу дочекивала, поливала,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
КОПРИВА 86 МУШМУЛА 86 НАНА И КОЊСКИ БОСИЉАК 86 НАРАНЧА 86 НЕВЕН 87 ОВАС 87 ОДОЉЕН 88 ОМАН 89 ОМОРИКА 89 ОПИХ 90 ОРАХ 90 ОРАШЧИЋ 91 ОСКОРУША 91 ПАЛ
У латинском тексту Луіћеве Љекаруше препоручује се м. против бљувања (ЗНЖОЈС, 14, 75). НАНА И КОЊСКИ БОСИЉАК 1. Мінзе ‹Пфеффермінзе› (ментха піперіта). Нана.
против бљувања (ЗНЖОЈС, 14, 75). НАНА И КОЊСКИ БОСИЉАК 1. Мінзе ‹Пфеффермінзе› (ментха піперіта). Нана. Бере се, као лек, на Ивањдан (СЕЗ, 16, 68), и у Међудневице (ЖСС, 143). Употребљује се против бљувања (иб.
, 285). Нана и коњски босиљак. К. б., као и чубар или бели лук, ставља се око болесника, или се њиме баје, да својим мирисом измами
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Место хероја са дугим пушкама И резовима оштрих јатагана, Модерни укус царује међ нама, Модерна лица - као што је Нана. Но те лектире већ ми душа сита, Сад читам Повјест древних Абдерита. 4. Но почни, музо.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Прилази отворима и кроз отвор гледа): Слатка моја децо! Погле како се играју. Ништа не слуте. Чекају да им нана дође. А нана им никада, никада неће доћи! Ах! Када буду порасла, деца моја, о нани ће само зла слушати...
Погле како се играју. Ништа не слуте. Чекају да им нана дође. А нана им никада, никада неће доћи! Ах! Када буду порасла, деца моја, о нани ће само зла слушати...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али би сигурно почео да плаче кад бих се ја потужила, ја, његова Нена. Сва деца ме зову Нана, а он прекрстио у Нена... Не знам шта ће бити од тог детета, као што, ако смем вама рећи, не знам право ни чији је.
— Да мало ударим и у тамбурицу, Нано, да вам правим серенаду? — Каже ти Нана: певај и свирај, сине, волим кад си уз песму и свирку весео — предаје Јулица кроз прозор.
и промашене, јер се они између себе највише помажу, они најлакше примају да заједнички страдају и жртве подносе. Нана и њена Јулица се кроз ту везу у нечем споразумеле, и над тим тужним споразумом загрљене ћутале.
Чизме већ имаш, Швабо! смеје се Нана. — Имаш, знаш ли? и јахаће панталоне. Срба пожеле то за себе, а ја не дадох друкчије него да и ти јашеш с њим...
Немој, Бато, мачку љубити и плајвазе лизати! Аја, бадава баба-Нана грди и показује штап; је ли тако, Бато? — Бата се смеје, дохвати мачку за два ува и љуби је.
Србу не може нико да откине од помајке његове. — Па вратићу се ја, Србо, сине, шта ти је! — грца Нана, плаче као киша и она, а Паула јој услужно додаје чисте марамице.
Јулица је хтела да остане да спава са сестром, али Нана не дозволи. Раскинуше се најзад, наста тишина, госпа Нола уђе у своју собу.
Србо сине, чувај себе и чувај све... Много шта је код нас узаврело... пази, дете моје, преклињем се ја, Нана твоја, знаш ти добро, кад пара дигне заклопац, онда је већ...
Станковић, Борисав - КОШТАНА
СТАНА (плачно): Немој, бато! Немој на мене да се љутиш. Шта ја? Жива нисам од страха. Ето целе ноћи нисам... А и нана. Она се сада не љути на тебе него на оца. А он тамо, причају, чуда чини по Собини. Отац као да није стари отац!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Рисјанка је, та што гу треба веће?!... — Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто! — Жива ми нана, не знам си, Васке. — Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! — вели Васка.