Матавуљ, Симо - УСКОК
ИИ Тога дана иза подне застуди и небо се наоблачи. Тада се кренуше из Котора: кнез Драго, његов пристав, његових пет браственика и њихове три женске, а придружише им се
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Радивоје јадан и несретан, Али Тале, је л' он јунак сретан? Ох и њему с' небо наоблачи Како амо у града корачи. Угледала жестока Туркиња, Угледала краснога Србиња, Угледала и запе јој око, Ал' и
Побише се, већ и стаде вика, Стаде веља ти пушака цика, Посукташе из корица мачи, Над пољем се зачас наоблачи, Та од пуста дима из пушака И од паре коња и јунака. Сунце грану, ал' облак легао, Нико кроза њ сунца не згледао.
Али Тале, шта он јунак ради? Он се барем свога злата слади?... Ох, и њему небо с' наоблачи, Како амо у града корачи: Угледала жестока Туркиња, Угледала дивнога Србиња, Сред је срца ударила стрела, Ћа у
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Све се село чудило роду. Кад је било по Светом Илији на десет дана, а небо се над виноградом страшно наоблачи. Почеше да севају муње и пуцају громови, а градушка тек што се није просула.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Када коло на трави играше, Бјеше ведро, пак се наоблачи, По облаку зас’јеваше муње. Све ђевојке к небу погледаше, Ал’ не гледа Милица ђевојка, Већ преда се у зелену траву.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
једаред па хтеде опет да легне, али као да се нечега сети, трже се, погледа јасно по соби и његово ведро невино лице наоблачи се... »А-а ... оно синоћ!... Где је мама, ко ће мене да обуче?...« И он стаде да се сећа синоћњег ужасног призора...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
84. Кад прсти скидају муе са скорупа. 85. Овце и курјак и пас. 86. Човек с гувна поручује жени за врећу, кад се наоблачи, 87. Човек поручује жени из воденице, да му пошље кола да носи брашно. 88. Воденица. 89. Ждралови. 90. Вид очињи.
Ово бијаше у јесен, и вријеме | бјеше доста лијепо; али један дан пред ноћ кад бијасмо наврх Чемерна, нешто се наоблачи па окрене снијег са сјевером да се пометемо и ми и коњи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ „Е, да се спасе живот, ко се не би одрекао оца? Сто очева да имам, кад се овако наоблачи а конопчићи се љуљају на дирецима, танки као прсти...“, капетан се мало нашалио. Ти грешиш што га толико мрзиш.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Све се село чудило роду. Кад је било по Светом Илији на десет дана, а небо се над виноградом страшно наоблачи. Почеше па севају муње и пуцају громови, а градушка тек што се није просула.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ал' смрт дође; лак долазак њени Осетише редом сви спавачи, И усташе. Небо се промени, Плаво небо тад се наоблачи. Сви стадоше покривени тамом Код постеље, око њеног гнезда, И дисаху у ћутању самом, Док на небу не изађе звезда.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Власеници носе тисовину у новчанику, јер ће се тако новци боље сачувати (ібідем). Кад се лети јако наоблачи, босански католици пале тисовину која је на Цветну недељу била посвећена (ГЗМ, 6, 369; ЗНЖОЈС, 11, 271).
Ћипико, Иво - Пауци
— Добри људи! — мишљаше шјор Антонио, оставши сам за столом ... Напокон село дочека те се једнога дана небо наоблачи. Још ујутро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — к'о из дубине — загрмило.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Најзад, после толико времена, стали су у строј, да приме храну. Небо се опет наоблачи и лину киша. Лежали смо сада испод шатора, али је вода локала са свих страна.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
падају и из нашег неба, да се и наше планине крећу против њега, баш онако као што песма говори: Ведро беше, те се наоблачи, из облака тиха роса на'ђе.
— ђе у сану гледам на небеса: на небу се, ујо, наоблачи, па се облак небом окреташе, облак дође баш више Жабљака, више твога поносита града, од облака пукоше громови, гром
Тако њима бог и срећа даде: до подне им ведро и лијепо, од подне се нешто наоблачи, па окрену снијег са сјевером; смрзоше се токе за јелеке, а јелеци за танке кошуље, а кошуље за плећи јуначке, бритки