Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
очи, најзад она луда животињска забуна и комешање и иста умукла оруђа наставише да бљују картеч у леђа малочашњем нападачу за којим се она устремљена ала крвнички сручи. А кратко време потом фронт је био миран и блесав.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
очајно пропала раја, да паднеш опет са златна краја празне петељке: Та још ни репа ниси расплела од умиљаја цар-нападачу, траг му је још на скрхану мачу луба ти врела: А већ се старе машаш слободе, јабуку тражиш у божју врту, сујетом
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
смо у сунце, које се повремено појављивало и узалуд покушавало да растури и одагна овај досадни дневни мрак што нападачу тако иде наруку.