Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Наравоученије Никад нико не може знати откуда га беда и напаст може наћи. Многократно избегнемо велика бједствованија; а онде гди мислимо да смо у безопасности, изненада и напрасно
Почне ловити једног по једног. А кад виде мишеви таку напаст, договере се да не слазе више доле, но да ходају горе оо гредама, гди мачак не може доћи.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сима стаде и ућута. Гледа да му се није што учинило. Аја! Баш се лепо миче дирек! — Кака је то напаст јутрос? Хајде, што је ударен ту крај пута — ваљда је кмет наредио да се потес обележи, али што се миче?
Да није чобанин надао вику — зло! — Е, е! — учини Трпко као не верујући. — Ја ти кажем. Напаст нека — ето човек сад није пристао ни из куће крочити без пусата — рече Тиосав, па изиђе из мехаде, градећи се
Никола таман беше свео очи, трже се кад чу отет лупу; промрмља онако бунован: »Та каква је ово напаст ноћас!«... па устане и извири на прозор. — Ко је? — Ја, Нико! Отвори да уђем — одговори Сава пришав прозору.
— Да ниси откуд нагазио на курјака? — Да није хајдук? — окупише запиткивати. — Није, браћо! друга напаст!... — Шта, забога! — Казуј, брате! Радош се прибра мало, па им којекако исприча на што је нагазио.
Радош с пушком напред да им покаже где је та напаст. Кад тамо, оно село крај неког пањића, више оне јаруге, па се сунча. — Ено га! Ено га! — шану Радош дружини.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја не знам, друге, шта смо ми богу згрешиле да ово патимо! — Ни ја, богами. — Богме је ово напаст и невоља! — Један нам бог само може помоћи! — Ово овако не може остати. Аја! — Да кажем баби, а она ће ћеди!
Теодосије - ЖИТИЈА
Много због тога тужаше, говорећи: „О, како ми се велика напаст, ова жена, догоди!“ И пошто му дојади, уставши једном побеже.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“ На Груди верују да не ваља „да види зрцало, јер би му се могла призријети напаст“.⁸⁰ Пре истека прве године живота „не ваља казати како му је име, да живи до дубоке старости и да буде срећан“.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пошто вечера, кнез настави: — Поњекад саме ноге носе човјека онамо, гдје га чека напаст. Тако је било и са мном. Видјех човјека гдје сједи под једнијем дрветом, те се, помишљајући да је њеки од наших,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Зурио је устакљено у напаст пред собом (јесам ли ја ово опет болестан од „шпањолске“, шта ли је?!), па тако није како треба ни дочуо Вукову
и запјевај, мајчин сине, у овој тјескоби, кад се пред тобом, надохват руке, изазивачки поиграва Веселичина кумовска напаст! Гром га убио и Веселицу! Путује се, путује, понекад и јури уз клепет и зврјање кола, а ипак ...
— А шта ти је сад то клостер? — мученички пуше Микан. — Ваљда опет хоџе ил каква друга напаст, а? — Е, ту су ти часне сестре, то ти је њихов кокошињак. — Кокошињак, велиш?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
пева он, а ниоткуда гласа, само месечина сја и трепти. А њој тада дође — сачувај Боже, као нека напаст! — да и она, као што се у причама казује, полети, седне до њега на коња, обгрли га, и да обоје, загрљени, на месечини,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
В Вече је дошло, сутон се хвата, од звездица златних завеса пада, да не би напаст насртљива мрака продрла у светло светилиште зрака; склопљена су врата зимнога дана, и склопљена стоје врата
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Одржи рујак у сламном пласту, миризме, уља, пољу подари. Одагнај, Моћни, напаст, бољезан, састукај пагуб и зло утуци! Безазлен ходим, дршћем опрезан, с главом у торби - с крстом у руци.
Радосно крене грлом у брање јагода љутих чудно сазнање: тело је ветар супротних струја, смутљива напаст, страствени смутак, живичаст понор с гујом расула, пламене чашке смућен тренутак; свирала то је, крта - без писка,
Како се птиће, како се множе стооке цвасти напаст-наркозе! Недело блага, биљко тишине, јеси ли жива? - Петак се мути, Уторак гракће, клица гњилине Суботу шарка,
Нека се Речник сажме, скамени у Реч уротну, којом пламени звоне облици, где се трезније напаст Језика боком прелама у суноврате, где опрезније раде сликови - док са превала, прла, ледина, око тамино светлост
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. — Откуд сад ова напаст? Али с њим се брже сврши.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А дотле, ваљад’ ће дати Бог, те ће се и ова напаст опаметити и тргнути. А ја ћу се већ чувати што боље могу. А и шта ћеш му: младо је, и зелено, и бесно, није још видело
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(Ослушкује.) Канда се чује ларма? Море, ови одистински иду! О, брате, што ме снађе напаст ни крива ни дужна! (Ослушкује на Ивковићевим вратима.) Није овде, отишао је у агитацију. (Вири.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење
Рекоше нам. Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле! Оће да кукате црнога Маринка!« — Е, то ти је, вала!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Благо добром чину и светлом образу. — Рука руку мије, образ обадвије. — Ако неће брука (напаст) на човека, човек ће на бруку (напасти). — Не гори образ од сунца, већ од поштених људи. — Без поштења нема живота.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
велике празнике треба да сачувамо појање и ноћно бдење сећајући се речи која каже: „Бдите и молите се да не паднете у напаст, јер дух је бодар, а тело је немоћно.“ (Мт. 26, 41; Мк.
“ (Јак. 1, 2-4) „Јер блажен је муж који претрпи напаст, јер ће, када буде искушан, примити венац живота, који спреми Господ онима који га воле.“ (Јак.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
да за ту народну поезију он, Мушицки, нема одвише разумевања и да певаче, ма како да су даровити, увек доживљава као напаст.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ДРУГЕ ПРИЧЕ 108 ВИТЛО 109 ОСВЕТА 115 ПОНОР 120 ЖЕНА 125 ВАСКРСЕЊЕ 131 ИСПОВЕСТ ЈЕДНОГ СМЕТЕЊАКА 140 СУМЊИВА ПРИЧА 154 НАПАСТ 157 ПАД СА ГРАЂЕВИНЕ 166 ПАД СА ГРАЂЕВИНЕ 167 ПРИЧА О ЛАЗАРУ ПАРДОНУ, ЧОВЕКУ КОЈИ НИЈЕ ГОСПОДИН 171 ПОГИБИЈА ЈАЋИМА
— Шта хоће ова напаст од жене? Ја њој ништа нисам казала, она нека ћути. — Јест — дода њен муж. — Где путује женско само?
Што? Зар зло мисли ко воли да прича? 1920. НАПАСТ Пред главном кафаном седело је неколико људи, са оним мртвопразним изразом паланчана кад ништа више немају да кажу
Митар сместа да овај немили задатак изврши, па је, полазећи, самоме себи овако рекао: „Ако, вели, Митре, ову превелику напаст сад преживиш, живећеш сто и педесет година, и самог ћеш Зоро-агу преживети.
Зар ја мојим муштеријама? — Е дедер, славе ти; дедер, мој Ико! И салеће сељак, наваљује као напаст и тражи да му и за њих галантира, те Икета, напослетку, и после дужег опирања и колебања, шта ће, љути се, али
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ла је откуда дашак вјетра па да залупи нека врата ! Да нешто падне, да се нешто стропошта! Готово ме подилази напаст те бих прстом мало-помало гурао послужавник с карафом воде и с чашом, или бар књигу, по стакленој плочи мог ноћног
И... — гле, готово сам се излануо! Кад човјек узме да се повјерава, непрестано га опсиједа напаст да надода „још нешто”. То „још нешто” ваљда је нешто више него што треба и него што уопће може да се дâ.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
(од пасати) — прође пезевен (пезевенк) — подводник пејгамбер — пророк пеке — добро је пељда — чудовиште, наказа, напаст перпер — мали новац пешкеш — поклон пештера — пећина пијевнути — издахнути пињата — земљан суд који се ставља на
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Учинио сам то помоћу мајских, односно јунских гундеља како их зову у Америци, који су били истинска напаст у нашем крају, а понекад су се под теретом њихових тела сламале гране на дрвећу. Жбуње се црнело од њих.
Ћипико, Иво - Приповетке
Уто, као да га је сама напаст нанијела, угледа прама себи на коњу Осман—ефендију. Јаше и долази к њему. Осјети тај час да му се пред очима смрче;
И ових дана претргнуо је с њоме, а напаст је велика. Обичаваше још остраг неколико година, са малим свакога дана к њој поћи. Устао би рано, цик у зору.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
болне, Испод осмеја скорб брижљиво дави срце; Радости ретке капље у горчини чезну обилној, Кратке весеља часе стогуба напаст прати. * Кад озбиљна смрт наступи, Зашто плачеш, о човече? Зар су буде морске прече Нег’ безбрижан мир у земљи?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
“ „Добро, 'вала Богу, како си ти?“ Туј се упитасмо за здравље, док шикуција поче: „Тебе, Давиде, зар јопе' снашла напаст: немирне ти козе, па пролијевају варенику? Како би било да и' предамо порезном уреду, па нек се он ш њима мучи?
Ћипико, Иво - Пауци
Али да, — досјети се, — немате ни ви готових пара. Газда се љути, вели: — Увијек си ми за напаст .. . а жао ми те! 'Ајде—де, узећу га ја, кад си баш најашио. —Добар је, болан, господар, — опази Васо.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
бува, дремљив и мрзовољан, такође слаб према кокошијим јајима, али и према пилићима, укратко једна штеточина и божија напаст.
букву као усопљени крмак и онде хрипати, беспомоћно гледајући како кроз ђавољи предео Саборишта шипчи она соколарска напаст.
су Мати Црква и Отац Држава гледали попреко, што су се вазда котили по земљи отпорни на истребљење као ваши, несрећа и напаст, чмичак на оку, жуљ на нози, сврабеж међу плећкама где нокти не дохватају. Ко зна како су сазнали за Сабориште.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ал' шта се дешава ово?“ уздахну кмет у себи. „Ту има нечисте силе, ја видим довољно јасно, Иако овакву напаст упазих малчице касно.“ Мислећи донекле тако, Амора пред собом виде, И стид га за дете узе, па рече да кући иде.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Или бар да нисмо ту неки вајни одликаши и директорове узданице... Хо, богати, што је то напаст бити одликаш! Ем си оцу узданица, ем ти директор једнако у очи гледа. Владимир Рибарић, лепа средња мера, и дивота!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
питањима родитеље, све укућане и све госте који би у кућу долазили; засипао сам их толико да сам већ био постао права напаст, од које им је ваљало спасавати се.
Да видим ко би се онда пограбио за та места кад зна да мора ову напаст од лекције да научи. Ако не то, али бих у свакоме случају захтевао да сви чланови Просветног савета, они што кроје
* 9 Таква су деца права напаст у родитељској кући, јер уче латински наглас; из дана у дан и из ноћи у ноћ, и то месецима, месецима, месецима, тако
Превртао сам се, жмурио, смејао сам се без икаква разлога, не бих ли само одагнао од себе напаст, али се она као коњска мува наврзла на мене и нисам могао да је се одбраним.
— одобравам му ја и одлазим, весео што сам најзад ствар објаснио те заувек отклонио напаст која ме је већ почела и у сну гонити.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дјечак је неко вријеме јуначки подносио и ту напаст и трудио се да не дише, али не издржа дуго. Повуче дубоко ваздух, а са њим и мрава у нос и двапут громко кихну: —
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
господине наш, и немој нас до краја одметати ни злом предавати за наше бешчинство, ни пак што с нас скидајући, коју напаст, а на друге које да налажеш; кад се ми можемо с туђим злом усветовати, могу се и други од нас научити...