Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Зуби мње побивше Одсјевки питајут, И в понос в’мјенивше Јадом напајајут: Ишчут душу моју В’кинути в ров своју, Ах, Сербије бједна! Гдје сут ближњи моји? И сестра остави!