Дучић, Јован - ПЕСМЕ
планини имаш свога змаја, И виле бродарке покрај свију река, На сваком раскршћу по један краљ чека, И старински напев пољима без краја.
Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црнобеле, певале су јој неки тамни напев с мора.
сада овуд сунчане одоре, У срамне врте подлих и кривоклетцима; И крв невиних носиш кроз страшне продоре — А певаш напев славе о нашим претцима. Никад у море горко твој млаз не увире, Већ као Млечни Пути сјаји са сунцима!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
је, махом ветровита, Где девојчица једна босонога Без седла јаше кротког једнорога И певуши му значења скровита, А напев зујањем злате ројеви Пчела што биле тело су Мелисе — Па прекид траке, напев изгуби се...
једнорога И певуши му значења скровита, А напев зујањем злате ројеви Пчела што биле тело су Мелисе — Па прекид траке, напев изгуби се... Године твоје, неки бројеви Неповезани у читко сазнање: И мрак у мени твоје је имање. (20.
Промаја ноћи, један кров без куће, Пехар кукуте, напев као зачин — Пошаљи твоју сенку, да ме прати. (23. В 1989) 10 ПОЗДРАВ Све оно што сакрива у ништа Збир облика је
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
се излива преко овог потиљка преко тих рамена недостојан сам хране земље и свог лица не треба да се слуша мој напев ни зарицања којима се паштим ускрати ми своју милост сакри ме од сажаљења Откривање смисла је крај стварања.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
М. Кујунџић Абердар XXВИ НА ГРОБУ ХАФИСОВОМ Накуц'о се чаша, напев'о песама, Напио се раја са медних усана, Где је наш'о сласти, ту јој није праш'то Сад гори л' му душа - барем знаде