Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Лазар обамре... Обневиде, посрте и наслони се на довратак. Станко напери пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку. — Зар на своме прагу?! — упита оштро.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Он напери у сред чела, али се рука укочи. — Пуцај! Пуцај! и безумна, горда звер забаци ону лепу главу Медузе која окамењава.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
како су врата проваљивали, подвукао се под кревет, но кад је видео како Софра лопове обара, окуражи се, напне петла, напери пушку на четвртог и погоди га у трбух. И напољу се чује пуцњава и вика.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Алај ћу ноћас набити врећу! Овога хоћу, овога нећу!“ Најзад га ево код саме страже, клизи тихо ко шајка, напери уво, развуче уста: „Ево се прича бајка!“ Хајдук је Ждерко и лопов голи, а ипак приче безмерно воли.
„Шта ли је са њим? — трже се Жућа — Није га, ваљда, појео вук?!“ Стаде и Тоша, напери уши: „Не чујем његов радосни бруј. Ил је промукȏ ил можда спава или је некуд побегȏ, чуј!
Изрони Видран из воде тихо, сину му крзно у мутном блеску, оњуши ветар, напери уво: ко ли то дише горе на песку?! Мирише, канда, врбино пруће и уза њ — крзно мачка и Жуће?! „Ту ли смо дакле!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Кад она двојица заспаше, Јанко се лагано диже, одшкрину врата, па напери ухо. Кроз нијему тишину доприје му до уха снажно хркање сердарево, који лежаше пред кућом. Јанко промоли главу.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Држ’ добро! Држ’! — вичу му. Фра-Брне се примаче, а кулаш напери пут њега копита, и да Букар не повуче свом снагом к себи, разби коњ своме господару куљу.
— Натраг — викну Вртиреп, па видећи да их не може уставити, истрже пушку иза паса млинарева, натегну је и напери у гомилу... — Натраг, пасји скоте! Нико да се одавде макâ није, него да ме свак слуша...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
! Помаче се за десетак корака с места где је стајао и опет напери доглед, и опет је дуго расматрао. После врло узнемирено дозва једнога рускога официра из своје пратње, пође с с њим
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ „Стао сам!“ — рече Господ. „Ко иде?“ „Бог...“ Трећепозивац зажмире да би боље видео, онда трепну, напери пушку и повика: „Напред!“ На три корака заустави Господа... „Шта рече, бре, кој’ си?“ „Господ Бог.“ „Слушај, чичо!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кад ме угледа, препаде се силно, поблиједи, обамрије. Оружље му испаде из руку. — Сјаши, балијо! — загрми' ја и напери' штуц. Он сјâ и стаде ко укочен, онијемио од стрâ. — Бацај све што имаш од оружља уза се још! Побаца све.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
! Ко је још господар у мојој кући? Он? Зар он још да говори? Пушку! Узима пушку, прилази прозору, напери је. СТАНА (иза позорнице, кука): Не, оцо! Слатки оцо! Јао! ТОМА (код прозора, нишанећи): Њега, да...