Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Дошао на ручак. Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу. Покрај тога био је напит. Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљунем. Туманов ме још подбадаше, непрестано шапћући: Вотъ гадостъ!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Питао се, куд оде, и међу какве је то запао, људе и жене? Божич се, међутим, као да је био напит, стално церекао и вртео око своје и домаћинове ћерке, изводио их у башту, па се и одатле чуло, како се смеје, и како
Никад више она не би могла да се врати у постељу таквог човека. Није Трифун био напит, па да је претурио ту удовицу, негде, изненада, иза пласта сена, него је доводи у кућу, на срамоту деце своје, у кућу
Коњушар, Рус, који је ту кобилу тимарио, причао је, после, да је Исакович био напит, кад је узјахао. Давао је од себе некакве гласове, као да је кобили певао.
Петар је стајао блед, ослабео – напит, очигледно. Смешкао се блесаво, и тужно. Павле га никад таквог није био видео. После тих маневара Костјурин је, са
Трикорн му се био накривио, куртка му је била раздрљена на врату, чизме су му биле прљаве, а био је и напит, очевидно. Није имао сабљу, ни официрску ешарпу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
белу, меку руку, на којој је блистао прстен са великим црним каменом, на руку Исаковича, који је био већ прилично напит.
је ли могуће да је све то једна бездана празнина?“ Тада честњејши Исакович поче будити Комесара и, већ сасвим напит, блену у ноћ, пуну звезда, прешав погледом сва месечином обасјана поља... све шуме у даљини... брда... и облаке...
На другој страни реке, као да беху остале све жене, толике жене, са којима је скакао задихан, ознојен, често и напит, црномањасте, смеђе, риђих длака и обилних груди, што су дубоко уздисале и тихо шмркале у његовом загрљају, а на овој
Стајао је у њима накриво, као да је увек био напит. Његове чакшире, што су му висиле као џак са трбуха, биле су црвене, али са дугим пругама, избледелим од воде и сунца.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Нека ми жена рече: што стојиш, приђи и ти, хајде! Већ напит, с букаром на усни која дршће, Падох по земљи, блед, на дохват маку, С речју: двојниче, не чекај, иди на раскршће!
Ћипико, Иво - Пауци
Разговарали и шалили се... као угријало божје вино, било га и сувише. Илија је био напит, али није био пијан... А и вријеме, брате, угодило, да бог поможе... И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...
— Ви увијек једно, — опази млади калуђер, побојавши се да, напит, отац Дионисије не помути слоге... —Пусти ти њих... Кад они варају, вараћу и ја ... —Тако је!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у облику градације, какво је оно у Кнежевој вечера где је јунаштво стављено изнад свих других одлика: Ако ћу је напит по старјештву, напићу је старом Југ–Богдану; ако ћу је напит по господству, напићу је Вуку Бранковићу; ако ћу је напит
је јунаштво стављено изнад свих других одлика: Ако ћу је напит по старјештву, напићу је старом Југ–Богдану; ако ћу је напит по господству, напићу је Вуку Бранковићу; ако ћу је напит по милости, напићу је мојим девет шура, девет шура, девет
напит по старјештву, напићу је старом Југ–Богдану; ако ћу је напит по господству, напићу је Вуку Бранковићу; ако ћу је напит по милости, напићу је мојим девет шура, девет шура, девет Југовића; ако ћу је напит по љепоти, напићу је
је Вуку Бранковићу; ако ћу је напит по милости, напићу је мојим девет шура, девет шура, девет Југовића; ако ћу је напит по љепоти, напићу је Косанчић–Ивану; ако ћу је напит по висини, напићу је Топлици Милану; ако ћу је напит по
је мојим девет шура, девет шура, девет Југовића; ако ћу је напит по љепоти, напићу је Косанчић–Ивану; ако ћу је напит по висини, напићу је Топлици Милану; ако ћу је напит по јунаштву, напићу је војводи Милошу.
ћу је напит по љепоти, напићу је Косанчић–Ивану; ако ћу је напит по висини, напићу је Топлици Милану; ако ћу је напит по јунаштву, напићу је војводи Милошу.
Цар узима златан пехар вина, па говори свој господи српској: „Коме ћ' ову чашу наздравити? Ако ћу је напит по старјештву, налићу је старом Југ-Богдану; ако ћу је напит по госпоству, напићу је Вуку Бранковићу; ако ћу је напит
Ако ћу је напит по старјештву, налићу је старом Југ-Богдану; ако ћу је напит по госпоству, напићу је Вуку Бранковићу; ако ћу је напит по милости, напићу је мојим девет шура, девет шура, девет
напит по старјештву, налићу је старом Југ-Богдану; ако ћу је напит по госпоству, напићу је Вуку Бранковићу; ако ћу је напит по милости, напићу је мојим девет шура, девет шура, девет Југовића; ако ћу је напит по љепоти, налићу је
је Вуку Бранковићу; ако ћу је напит по милости, напићу је мојим девет шура, девет шура, девет Југовића; ако ћу је напит по љепоти, налићу је Косанчић-Ивану; ако ћу је напит по висини, напићу је Топлици Милану, ако ћу је напит по
је мојим девет шура, девет шура, девет Југовића; ако ћу је напит по љепоти, налићу је Косанчић-Ивану; ако ћу је напит по висини, напићу је Топлици Милану, ако ћу је напит по јунаштву, налићу је војводи Милошу.
ћу је напит по љепоти, налићу је Косанчић-Ивану; ако ћу је напит по висини, напићу је Топлици Милану, ако ћу је напит по јунаштву, налићу је војводи Милошу. Та ником је другом напит нећу, већ у здравља Милош-Обилића!