Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Простором напито, моје срде гледа Сјај нових небеса и фатаморгана; Расплаче га свако сунце које седа, И распева јутро сваког новог
Ћипико, Иво - Пауци
Уто изнебуха диже се отац Дионисије. Друштво напито, пробављајући, упре погледе у њ; његова прогрушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.