Употреба речи напиј у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Јеси ли жив, брате? — упита га он. — Жив сам... Воде!... Срећко потеже своју чутуру. — На, напиј се!... Ово ће те окрепити... И Алекса повуче два-три гутљаја из чутуре... — Можеш ли устати? — Ако могнеш...

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Па потрчи бистроме извору, Па довати ту липову кору, Па се напиј водице лађане, Па убрзај те ноге лагане, Удри гором, по стењу се вери, Па јагоде, па цветиће бери.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Долеће цв’јетак из туђе земље, Паде ђевојци у рујно вино. Селе, сестрице, зв’јездо данице! Отпухни цв’јетак, напиј се винца, Тај ти је цв’јетак од вјереника, Од вјереника из туђе земље. И око и чело Све нам, браћо весело!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

“ Уста ангел на зефирна крила, поведе ме унапријед мало код једнога источника малоп „Ту ти сједи и воде се напиј са бистрога тога источника; она ће ти управо открити страшну судбу твога паденија!

бој једнаки траја; с обје стране бесмртне војнике на гомиле видиш поваљене, сви у љуте ране огрезнули; ма се напиј воде бесмртија, мало тугуј, па издрави одмах.

Ћипико, Иво - Приповетке

— Она је, ваља рећи истину, мајка овога шкоља. Бијаху јој мили људи, — надода лакше, — али то су њезини посли... Напиј се, стара! Антица послуша и напије се, па, отрвши дланом уста, рече: .

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

А волео бих ма у којој цркви на ватру звонити, него у овога звекана служити!... РАДАК (пружа му пљоску): Напиј се, момче, Добро ће бити после умора. ПОРФИРИЈЕ (прима пљоску, крсти се и пије): Охо, хо!... Е баш је ваљана!

Ћипико, Иво - Пауци

Биће ти тешко — ну настој и ти. А све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати. — 'Ајде „ напиј се још, па пој опочини! Иво изиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори врата. Бјеше раздражен, немиран.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ТАШАНА (једном руком грлећи га, придржава Парапуту, другом га прска водом по челу и лицу): Напиј се мало. (Узима од Јована тестијицу и меће на уста Парапути да пије.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

“ Цар му даде благо небројено: „Иди, синко, те се напиј вина, честита ћу тебе учинити!“ Тек што Милош сједе пити вино, ал' повика са града Латинче: „Ето, царе, под Леђаном

доћера цара до дувара; цар се маши у џепове руком, те извади стотину дуката, па их даје Краљевићу Марку: „Иди, Марко, напиј ми се вина; што су ми те тако ражљутили?“ „Не питај ме, царе поочиме!

Мучно бјеше Порчи од Авале, па говори Ђерзелез-Алији: „Побратиме, ти се напиј вина, док ја одем стојну Биограду, довешћу ти крчмарицу младу, ја ђевојку, ја невјесту младу“.

“ Говори му лијепа ђевојка: „Одјаш' коња, незнани јуначе, одјаш 'коња, па се напиј воде!“ Ал' јој вели Порча од Авале: „Ој, бога ми, лијепа ђевојко, кљусина је моја дурновита: кад одјашем, узјати се не

извади тридесет дуката, те их даје лијепој ђевојци: „На то теби, млада сератлијо, кад ти дођеш у влашке Котаре, па се напиј вина и ракије“. И одатле отиште дората, здраво прође све бусије редом, оде право у кршне Котаре.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности