Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
је грлит стаде: „Ох ти си опет, ти си ми једина, Што оста тужном од свију милина; Ма чим ћу теби тог света студена Наплатит веру тврђу од камена?“ — „Ох нек сам твоја, па сретној не треба, Кром тебе, више ни Бога, ни неба!
Ћипико, Иво - Пауци
— Молим вас, немојте о том ни говорит'!... Који би ја био човик! Још има у људи, ваља даће... Имају се од чеса наплатит'. И нато умокоше и упутише се прама селу.