Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Проја ми пада на зној и вода слађа, Миленко, Нег’ твоје теби посластице страним са вином. У срећи Не понеси се! Наплотак један из блата, у блато други. Доста је. Дуг да не будем: Све је Миленку Благоје редом погодио: хлеба проси од слугу.