Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„То може ласно бити, сине мој” — отвешта отац — „зато одсад немој никада веровати једну вешт коју наполак чујеш, него чекај док је сву и са свим | њејзиним опстојателствам не чујеш, пак и онда добро расуждавај пре него
би у испитивању вешти хитио, нити би себи воображавао да зна оно што не зна, нити би, на конац, ласно веровао све што наполак чује и што опстојателно не зна.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ми нејмамо ни три крајцаре. Нужда даје савет. Онда ја извадим из торбе мој часловац, који је био јошт наполак нов, молећи га да учини задужбину да нас он дâ превести и да за то узме часловац.
Пођемо питати и чујемо да проведитор цефалониотски, благородни Венецијан, полази дома са својом фамилијом. Корабаљ наполак празан. Погодимо се с капетаном за три цекина да ме одвезе у Венецију. Кад дам ова три, остају ми јоште само пет.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
очију, које је избуљио гледајући људску лубању, те се чињаше да се чуди он њој а она њему; најзад, њеки коштуњав и наполак голи светац, клечи у ваздуху, високо поврх једне гомиле људи, а раширио руке и заковрнуо очима.
годину, који је седам година ђак, који је преживио прву љубав, који је рођен на два корака од вароши, кога је варош наполак отхранила купујући очина дрва, па није никада био у вароши!
— Запита Бакоња намрштено... — Казујте чисто и јасно како то да разумим. Чмањак побјеже. — Бора ми, ствар је наполак готова. Не триба ништа но да ти речеш рич — поче мати. — Ти знаш да мени триба заминица, да...