Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
мало се у себи расрдио, јер је спазио да је фрајла-Јулка, кад је певала, некако чудне погледе на Ружичића бацала. Напослету се склони па отпева „Збогом немарна душо”, не из срца, него као у пркос фрајла-Јулки. После вечере се разиђу.