Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад је коња напојио, а он се и сам саже, заити шаком хладне водице, уми се њоме, а после се и сам напио, извадио је пешкир иза појаса,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штале му, кад је вукао
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
подобро наједу и напију, онда слијепац проговори: — Вала богу и честитоме цару, који нас је нахранио бијелога хљеба и напојио црвенога вина! А богаљ ни пет ни девет, него на њега: — Курво ћорава!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Жедна напојио, гладна на’ранио, гола преодио, невјешту пут показао. Ко год му полио мујалику вина, а изио крупицу хљеба, по један
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
одвали више од поле, пак пошто се добро напије, одагне и рече: „Сад да ти је просто, пљуни ми у брке, кад си ме овако напојио.
подобро наједу и напију, онда слијепац проговори: „Хвала Богу и честитоме цару, који нас је нахранио бијелога хљеба и напојио црвенога вина!“ А богаљ ни пет ни девет, него на њега: „Курво ћорава!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
наједу и напију, онда слијепац проговори: — Хвала богу и честитоме цару, који нас је нахранио бијелога хљеба и напојио црвенога вина!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Дунав није напојио, није Фрушка смела, Ни за Загреб паки срећа није ме припела; Нису могли удржати двојеструки в'јенци, Писаничке и
Ћипико, Иво - Пауци
Жена испи заостало надушак. —Фала ти, Раде, као да си ме и вином напојио! —Што ћеш овдје? — упита је Раде, само да нешто рекне. — Сада сам, болан, стопањица; умрла ми свекрва!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Поче Мехо дремат на ђогату, а Милош му стаде говорити: „Море, Мехо, је л' ти мало пића? Млогога сам тако напојио, па кад заспи, више се не диже“. Уз хумор вања поменути иронију.
ћеш пола војске погубити, невјере ти учинити нећу, ни твојега љеба погазити: иако сам био у тамници, доста си ме вином напојио, бијелијем љебом наранио, а често се сунца огријао, пуштио си мене вересијом; не издадох ни додадох тебе; не
Пропаде ми триест хиљад' војске!“ Али Марко цару одговара: „Када брже, царе поочиме! Још се нисам вина напојио, а камоли у славу устао!“ Кад је друго јутро освануло, опет виче стража од Арапа: „Навалите, љута Арапијо!
Кад је Иван робље напојио, онда Иван коња посједнуо, па поведе све триста робиња, одведе их шеру Бијељини. Кад доведе Бијељини робље, на конаке
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
»Посетио си земљу и напојио си је!« — Јест то право, где су опаки људи зли, нагледа Бог ону земљу, ама преким оком и чемером је залије и напоји,
Твој ход не би ти у залуд био, ни би изгубио свога од мене дара, или голога ме оденуо и жедна напојио студене воде, заисто би двоструко враћањем достао од мене. Све сте ви то могли чинити, ама не ктедосте!