Употреба речи напоље у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Тек да не назебе, није кожуха обукао: мора да је нешто хитно?...“ После тога изиђе напоље у кујну и стаде спремати ручак.

Уједанпут чујем како ми тетка усправљено врисну. Ја скочим, уплашена, истрчим напоље... Ох, господине! Грозна је то слика што сам је у томе часу видела. Никад је не могу заборавити.

“ доктор га, забезекнут, погледа и полугласно рече: „О, ди ферфлухтен рајбер!...“ „Напоље, ниткове!“ викну чича Марко, ухвати доктора за гушу, па га избаци напоље. Чивут је сав дрхтао од стрâ.

“ „Напоље, ниткове!“ викну чича Марко, ухвати доктора за гушу, па га избаци напоље. Чивут је сав дрхтао од стрâ. Тек кад је изишао на сокак, онда се осврте, погледа још једанпут у кућу нашу, па онда

?...“ Није све ни изговорио, сиромах, а комесар викну: „Бунтовник!..“ Два-три жандарма навале на њега и тераху га напоље из дворане... Један међу њима удари га кундаком у слабину; он падне, а чича Марко га донесе кући...

А зар има две љубави?... Има ли два живота?... Дође вече. Тетка је легла да спава, а ја изиђем напоље пред кућу; ту сам дуго на једној клупици замишљено седела. Месечина као дан.

А они који се нису знојили, једу печења!...“ Кад је тетка изашла напоље, а он ме пољуби... Сад му већ нисам бранила да ме љуби, нисам се из његовог наручја ни отимала...

овога кувара, домаћица од те куће, утрча у собу, диже ме, плашљиво гледајући у љутитога господина; после ме изведе напоље, даде ми мој лончић, па ме упути кући, тужно гледајући за мном. Предвече нам дође Алекса...

Е, не мож’ поднети!... А, опет, не бих ти смео у то доба ноћи изићи напоље, па да ми жут дукат поклониш!... Него моја снâ.

— Милисаве, изиђи-де ти напоље! Милисав изиђе. Леп, висок момак, широких прсију, витка стаса, у лицу бео, а очи велике, загасите; на рамену му

Уђоше у кућу, напунише врећу кромпиром. Сремац је полако диже на грбину и пође напоље. А кад је изишао из куће, а он се онда нешто сети... — Да!... Нисам те ни питао, а шта те кошта тај кромпир, снао?...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ево какав је христјански бог кога Христос проповеда. Напоље дакле између свих поштених и паметних народа лукаве лисице, које са человеческа сујеверна измишљенија несоједињеније,

” Јарац, на све готов, учини што му се рече: онда лисица, попевши му се на леђа и рогове, искочи напоље, и скачући око бунара почне се ругати јарцу.

” упита цар. А кад чује да он ради за једнога: „Напоље из царства ниједну веру, и ако се игди опет појави, даћу га обесити! Такови би људи упропастили земљу.

” — „Можемо ласно скочиши доле”, — одговори стара — „али ако се и ова вода осуши, хоћемо ли моћи напоље искочиши?” Наравоученије Одавде свак себи може ласно наравоученије вообразити, сиреч: да ништа не почиње пре него

Зао и пакостан оном је најгори ком је најближи; напоље такога из града и села, да људе не трује! Хоћеш ли знати, веле наши добродјетељни стари, какав је ко: не питај

топрв у другима да су такове, пак их после нађе и у својеј кући, онда се истом освести, пак начне викати: гони и терај напоље!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ИСТИНА О ПЛАНИНАМА Ми смо границу држали иза облака! А јутрос нам је осванула на прагу! Оном ко је унутра не да напоље, оном ко је напољу не да унутра! Кланицу је оставила без сточне пијаце, рибљу пијацу је оставила без реке!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Цар спусти обрве на очи, и пошто мало поћути, рече нешто немачки једном официру, који одма отрча напоље. Цар се разговарао са својим толмачем не знам о чему.

И да би се синовац кнежев и сељаци уверили, да је Турчин заиста убијен, отворе врата они Турци и избаце Турчина напоље.

А зар је Фочић мислио нашто ће изаћи, кад је кнезове исекао?” — Онда Веса зовне мене напоље и изађе са мном у мрак. Кад смо били подалеко од куће, рекне ми полако: „Несрећниче, ти мислиш да оно војске што си на

Зато су и казали Шапчани Мус-аги: „Ја излази ти од нас, да не трпимо ми с тебе; ја ми ћемо сви Шапчани грнути напоље и раји се предати.

И тако уговоре да се Турци напоље из града не мичу, јер ће од наше војске побијени бити, но да чекају судбину Београда.

” — Ја једнако ћутим и одричем. Зовну га Никола напоље и он изађе. Онда Протић и Чардаклија рекну ми: „Ако га познајеш, зашто се не кажеш?

а они с клупа попадају на земљу као пијани и мало живи, и једва се сете ода шта је, те с великом муком изваљају се напоље, пак седи у снег и премештај се с места пак на друго, док мало к себи дођу и снег једва наниже дим извуче.

Дође мени Јова Протић и виче: „Е, побратиме, јеси ли жив? Ова два хоће да помру”. Изађем напоље, имам шта и видити: оба седе у снегу, нашарали сву авлију премештајући се, више него два јата препелица.

А и везир посла бурунтију у Шабац, да Асан-паша не излази напоље и не замеће кавге, нити се више бије — мир је уговорен, и да отпусти оне кметове који су код њега у граду.

Зар ти је мало што сте донели угарак и наше куће попалисте, но јоште хоћете да и робље Србима у руке дате? Напоље из града, пак делите мегдан са Србима!” — Фочићу се немадне куда, заповеди те хата изведу, гола.

” 5. априла одем Булгакову; и гроф изиђе напоље. Он: „Ето ја помјанул грофу, а ви подождите.” 8. априла одем Булгакову, но он опет каже: „Подождите, неможно питати

Ф(рушићем) у 12 сати, мало почекамо, но Лорд покрај нас и један његов ађутант на један ма̓ прође на врата напоље: ни взора!

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Их! та станиде, само да те питам! — цикну Милун па полети напоље за Срејом. Среја се окрете и дочека га. Сподбише један другог и сташе се вући по авлији. Чељад истрча и удари у дреку.

— рикну Милун н улети у кућу, зграби с клина некакав зарђали крндељ без кремена, па стиште напоље као помаман. Кад би на вратницама, умало се не удари с Видаком писаром, који таман хоћаше да уђе. — Ехе! шта је то!

Узе га и погледа колики је, кад и на њему однекуд пише: »25!« Љутит и озлојеђен, избаци врањ кроз прозор напоље. Диже се, па пошто је дуго и дуго мислио, ходао по соби, лупао песницама главу, вајкао се...

— а ви ме за нос вучете... Савка и мати јој ђипише поплашене са столице. — Вуците тога напоље! — викну Никола на слуге. — Мене напоље? Срам вас било... — дрекну Пупавац већ очајнички... — Ја толико потрошио!...

Савка и мати јој ђипише поплашене са столице. — Вуците тога напоље! — викну Никола на слуге. — Мене напоље? Срам вас било... — дрекну Пупавац већ очајнички... — Ја толико потрошио!... То је моја девојка!... — Напоље!...

— Мене напоље? Срам вас било... — дрекну Пупавац већ очајнички... — Ја толико потрошио!... То је моја девојка!... — Напоље!... — викну Никола и диже столицу. — Те игле... те хаљине... све је то моје!... — дичи Пупавац из петних жила.

Већ се ту беше искупило неколико сељака, а међу њима кмет и општински писар. Кад смотрише озго гегру, истрчаше сви напоље да виде шта је. Утом они озго стигоше пред механу. — А шта вам је то? — упита кмет зачуђено. — Ето шта, видиш!

У кући се диже читава врева. Живан праска и виче, рекао би, све поби. Двоје деце побеже напоље плачући. Радојка окупи овце мало брже, само да одмакне, да не чује тај русвај.

Узе угарак у једну и нож у другу руку, па изиђе напоље; разгледа свуд око воденице — нигде ништа! Врати се опет унутра, притворив врата, повади брашно из мучњака у врећу, па

зевну једном-два, као човек кад чује да се спомиње спавање, па тек завара очи попу и домаћину, устаде полако и изиђе напоље. Поп и Бошко занели се у разговор, па и не опазише куд се дену Вуја.

— Е, хајде да се спава! — рече Бошко више онако себи, па изиђе напоље. Попо страшно заврте главом на Вују, па пође без »лаку ноћ« да спава. За њим оде полако и Вуја.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Станку застаде залогај. Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. Он скочи и побеже напоље. — Еј, море! — смејао се старац. — Бајаги стиди се, а овамо би полетео четвороношке да се жени!... Добро, добро!...

А кад се убоде на језик... Али, иди!... Иди!... И ухвати Станка за рамена, па га поче гурати напоље... — Дакле, велиш: Турчин и Маринко? — Њих два! — Криви колико и Лазар? — Још кривљи!...

Оставише болесника... Њему почеше падати на памет некакве луде мисли... Он изиде напоље и поче лутати по воћу... Његову црну душу сад већ више пико и не може разведрити. Мимо воће прође Иван...

И Крушка стајеше пренеражен, али брзо дође к себи те полете вратима. — Мехо! Асо! Ибро!... Брзо напоље! Видите тко је тамо!... Момци истрчаше у помрчину. Али помрчина као тесто. Обилазише око хана — нигде никог. — Даље!

Завадићу их онако исто као што ти завади... Опет нешто шушну. Чу се чак и топот хода човечјег... Турчин излете напоље. Истрчаше и пандури. Трчаше, тумараше, завириваше у сваки тукар — нигде никога!

Турчин се изврте. Из проваљане главе куљала је крв и мозак. Она погледа крвав тучак па га баци напоље. — Опогани ми тучак псето турско! — рече хладно, па оде гледати друге послове...

— Па шта ми радиш? — упита поп, пошто мало поћуташе. — А шта ћу радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље. Него ти овде седим с децом и разговарам. Јуче комисмо мало кукуруза, па данас — ето... Ишао сам мало до субаше.

Хоће да се жени, ето шта! Маринко се зацену од смеја, а Лазар се окренуо па гледа кроз прозорчић напоље. — А је ли бегенисао цуру? — Сигуран сам да јесте! Ха-ха-ха! — зацену се Маринко. — А коју?

Милош се забезекну. Хтеде јој притрчати и удавити је, али се прибра и притајеним гласом рече: — Купи твоје прње, па напоље!... Под мојим кровом нема више места за тебе!... — Хвала, бабо! — рече она и пође му руци.

— Хвала, бабо! — рече она и пође му руци. — Натраг, не погани ми руке!... Напоље!... Она се окрене и изиде из собе... Стриц Младен сеђаше крај ватре. Она га пољуби у руку и изиде у авлију.

— рече Ногић. Станко је сагао главу и ћутао. Био је веома узбуђен. Срце му је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље из груди... Мисао за мишљу пролетала му е кроз главу... — Побратиме! — викну га Зека. — Шта је?

!... — привикаше сви пренеражени. — Горе!... — А шта? — Она неће за Лазара. А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!... — А што неће? — упита Иван, а осети како је осрамоћен. — Рече да неће, а бог би је знао зашто?...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ја — не знам зашто — одједанпут скидох капу, пољубих је у руку, па изиђох напоље. Тај дан био је субота. Кад изиђох на улицу, иде свет као и обично; сваки гледа своја посла.

ока с нас; скиде пажљиво онај сребрњак, тури га под џубе, натуче вес на очи, па брзо и целом ногом ступајући изиђе напоље. Али тек што се врата притворише, а моја се мати исправи у кревету. За њом се диже и сестра. Као каки дуси!

Мати брзо али пажљиво уста и пође вратима за њом приста и сеша. — Остани код деце! — прошапута мајка, па изиђе напоље. Ја скочих па и сам пођох на врата. Сеша ме ухвати за руку, али ја се отргох и рекох јој: — Остани код деце!

Сеша ме ухвати за руку, али ја се отргох и рекох јој: — Остани код деце! Кад изиђох напоље, притрчим плоту, па све поред плота а испод вишања довучем се до бунара и чучнем иза њега. Ноћ је била у бога дивота!

зна одакле да се почне чешати; улажаше у станичну гостионицу и чисто као да ће одоцнити усплахирено истрчаваше поново напоље, упирући поглед далеко преко мирне Саве.

Слушајте!... Звижди! — Не звижди! — рече капетан. — Та звижди, бог с вама. Благоје истрча наврат-нанос напоље. Мало после врати се покуњен: — Мора бити да је неко вабио вашке. А има и угурсуза, па дувају и у кључ.

Звони! Јелте да звони? Да платим! Он опет истрча напоље, али кад се врати, на његову лицу беше нестало нестрпљења, и глупа веселост леваше из очију на које, по изразу мојих

И Благоје се трже: — Нећеш, бре! — рече он и као да поново повуче уздице и поново заспа. Капетан истрча напоље у свеже јутро. Једва је дисао. Неисказан страх владаше њиме. Он утрк дотрча до станичне лађе.

Њу нешто штрецну. Отпусти руке низа се. Исправи се и пође напоље. — Чекај-де ти, кћери! — викну ђеда необично јасним гласом. Сви се тргоше.

Он скочи. Сиромах старац! Величанствен, па ипак смешан и жалостан. Дркће као питије кад изиђе напоље. Сви се прекрстише. Устадоше. Ћутећки прођоше поред Аноке, а све наокришке, бојећи се да је се које не дотакне.

Све ми се чини проговориће нешто, и час прије гледам да загребем напоље. Учитељ је био један кројач који је страдао, врло миран и вриједан човјек.

И кад чу гдје пред његову кућу сташе кола, устаде и изиђе напоље. Пред кућом кум Нинко попушта штрањге коњима који се пуше у свјежем јесењем јутру.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Та тек да није без комендије — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље. — А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш! А пошло је само како може бити!

— Иди, не пробудио се — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако гогори! Севај напоље, што си ми задимио ту с том твојом лулекањом! И овога другог попа истераше у авлију да пуши.

Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака. Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то да се формално углиби у блату са

— Ехе — заустави се бојтар и уздахну — што кажу: Пеглај ми се, сукњо шлингована, У суботу бић... — Тáки напоље, да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само!

Послужише се и пунчем, који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама. Поп Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио, а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин

Еј, благо оном ко се на тебе ослони! Изађоше напоље. Настаде тишина, а мало после чу се неко шапутање. — А ди га држи? — пита домаћин. — Па ваљ’да је у џепу?

— Ха, ево га, ево! Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?! Ево га, ту је! Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место!

трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у коло и шорају их оданде напоље, или се купе око ватре где стоји Аркадија црквењак и његов помоћник (негда најглупљи ђак у школи, коме је стари учитељ

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

“ Они још у већи смех. Он излете напоље и поче да бежи од њих једнако метанишући, крстећи се, певајући уплашено ту своју Св. Петку...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Сад се два трговца уздуж и попреко разговараше. Женске изиђоше напоље да приправљају ручак. Каква радост за њих! Господар Пера Сириџић био је обичан сеоски грк који је својим трудом

— запита Љуба. — Имам једног синчића. Сад ће доћи. Само, опростите, да пошаљем по тату. Сад изиђе гђа Перса напоље и пошље слушкињу по тату. Донде је са гостима фрајла другарица која се с њима разговара, али уједно и мери их.

Фрајлица ђипи и изиђе напоље. Чекмеџијић остане сам. Чуди се, диви се, не зна шта је фрајлици да га тако остави. Уђе у другу собу сав снужден.

Чекмеџијић јој каже да је фрајла побегла из собе, а не зна зашто. Госпођа Макра изиђе напоље да потражи Паулину. Нађе је у кујни уплакану. — Шта је теби, Паулина? — Е, шта ми је, да знате шта ми је!

Љуба турио белу мараму у стражњи џеп, па извукао крај мало напоље, искашљава се. Он с леве, а чика-Гавра с десне стране, иду управо кући Гледићевој.

је фрајла Марта са канабета ђипила, отрчи к вратима, па тек што је казала: „Молим, изволите се мало претрпети”, истрчи напоље. Срећа њена што су фиранге спуштене биле! — Шта ћемо сад, чика-Гавро? — Ништа. Ја сам са Гледићима познат.

— Драго ми је. — Сад ти, Стево, забављај госте, а ја идем. Опростите! — О, молимо! Гледићка је изишла напоље и наредила да се фришко ниво донесе. Дотле се и Марта обукла.

— Задовољан сам. То ће скоро бити! Хвала, љубим руку. Марко устане, љуби матери руку и препоручи се. Кад изиђе напоље, дочека га Мица. Она је из друге собе кроз кључаоницу гледала и све чула.

— Па, ма била Алка само на један дан, један сат затворена, задовољна сам. Мица то рече, излете напоље, па дозивље комшиницу да јој каже како ће Алка бити затворена и да ће тепсија стати сто форината.

Миливој се обуче што лепше може, погледа се на огледалу, заковрчи бркове, па хајд’ напоље те се убаци у кола Алкина. Кочијаш јури. Миливој поносно седи, једну ногу ноншалантно на вратанца бацио.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Као разбуђене тице ноћу, узнемирени наједанпут, људи напустише куће и покуљаше напоље. А разне љубопитљиве гомилице и гомиле, инстинктивно згужване амо-тамо по улицама, испред кафана, министарстава,

У предсобљу поздрави се са својом старом газдарицом и њеним малим унуком, гимназистом па изађе напоље праћен носачем и радозналим погледима суседа начичканих на капијама.

модром лицу, али одмах затим трепавице задрхташе па се овлажише и он, погурен, накострешен и страшан изађе полако напоље...

Африка

Велики проговори, дискусије. Избацујемо дечаке напоље. Пажљиве су, насмешене, али равнодушне и упорне. Излазе, улазе, уистину заборављају да смо ту.

два знака, али се све свршило тиме што је почео да дахће, да суво јеца, и што сам га ја, изгубивши стрпљење, избацио напоље. То је био један обичан хистерик који се занимао црном мађијом.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Сметено, глуво! Изиђи у поле, кад ти кажим Ево вако, ја! (Узме га за руку, па га изведе напоље и забрави собу.) Проклето посла! Сад да изборим новци... Охо, чекај мало! (Забрави брата куд је Јуца изишла.) Е, тако!

) Јуцо, море, Јуцо! ПОЗОРИЈЕ 4. БИВШИ, ЈУЦА ЈАЊА: Псето неваљано, ди си била? ЈУЦА: Била сам напољу. ЈАЊА: Напоље, напоље? Ко е слушио моја шпекулација? ЈУЦА: Ја не знам. ЈАЊА: Не знаш, шкиљи! А ко е шушкио на моја врата?

ПОЗОРИЈЕ 4. БИВШИ, ЈУЦА ЈАЊА: Псето неваљано, ди си била? ЈУЦА: Била сам напољу. ЈАЊА: Напоље, напоље? Ко е слушио моја шпекулација? ЈУЦА: Ја не знам. ЈАЊА: Не знаш, шкиљи! А ко е шушкио на моја врата?

Знаиш да изгубиш глава твога господара. Апаге, шкиљи, у кујну, ту ти теби месту! (Ухвати је за руку, пак је истера напоље и забрави како једна тако друга врата.) Проклето Ева, оћи да превари свога муж! (Отвори Фала Богу опет сандук.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Истерали су га напоље, уз псовке. Међутим, доцније, Павле је ипак успео да пређе, носећи, онако одрпан, неке бачве, неких турских трговаца,

Вирила је напоље у снег, у зиму. Узалуд би је супруг питао, куда то гледа и на шта мисли? Кад јој је једном, тако, пребацио да се

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

све док се није начинио толики отвор да је и мачак Тошо могао провући своју велику главу и коначно се сасвим извући напоље, под прве вечерње звијезде. — Охо-хо, мијау!

Једва се извукоше напоље кроз неку рупу под кровом, а кад су већ били у дворишту, мачак Тошо командова: — Јаши ме, Мишу пророче, тако ћемо

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

да ме плашиш Нећу ни печен ни препечен Ни пресан посољен Нећу ни у сну Немој да се завараваш Ништа не пали нећу 4 Напоље из мога зазиданог бескраја Из звезданог кола око мога срца Из мога залогаја сунца Напоље из смешног мора моје крви Из

не пали нећу 4 Напоље из мога зазиданог бескраја Из звезданог кола око мога срца Из мога залогаја сунца Напоље из смешног мора моје крви Из моје плиме из моје осеке Напоље из мог ћутања на сувом Напоље рекао сам напоље Напоље

звезданог кола око мога срца Из мога залогаја сунца Напоље из смешног мора моје крви Из моје плиме из моје осеке Напоље из мог ћутања на сувом Напоље рекао сам напоље Напоље из моје живе провалије Из голог очинског стабла у мени Напоље

мога залогаја сунца Напоље из смешног мора моје крви Из моје плиме из моје осеке Напоље из мог ћутања на сувом Напоље рекао сам напоље Напоље из моје живе провалије Из голог очинског стабла у мени Напоље докле ћу викати напоље Напоље

сунца Напоље из смешног мора моје крви Из моје плиме из моје осеке Напоље из мог ћутања на сувом Напоље рекао сам напоље Напоље из моје живе провалије Из голог очинског стабла у мени Напоље докле ћу викати напоље Напоље из моје главе

из смешног мора моје крви Из моје плиме из моје осеке Напоље из мог ћутања на сувом Напоље рекао сам напоље Напоље из моје живе провалије Из голог очинског стабла у мени Напоље докле ћу викати напоље Напоље из моје главе што се

из мог ћутања на сувом Напоље рекао сам напоље Напоље из моје живе провалије Из голог очинског стабла у мени Напоље докле ћу викати напоље Напоље из моје главе што се распрскава Напоље само напоље 5 Теби дођу лутке А ја их у крви

сувом Напоље рекао сам напоље Напоље из моје живе провалије Из голог очинског стабла у мени Напоље докле ћу викати напоље Напоље из моје главе што се распрскава Напоље само напоље 5 Теби дођу лутке А ја их у крви својој купам У крпице

рекао сам напоље Напоље из моје живе провалије Из голог очинског стабла у мени Напоље докле ћу викати напоље Напоље из моје главе што се распрскава Напоље само напоље 5 Теби дођу лутке А ја их у крви својој купам У крпице своје коже

живе провалије Из голог очинског стабла у мени Напоље докле ћу викати напоље Напоље из моје главе што се распрскава Напоље само напоље 5 Теби дођу лутке А ја их у крви својој купам У крпице своје коже одевам Љуљашке им од своје косе

голог очинског стабла у мени Напоље докле ћу викати напоље Напоље из моје главе што се распрскава Напоље само напоље 5 Теби дођу лутке А ја их у крви својој купам У крпице своје коже одевам Љуљашке им од своје косе правим Колица од

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ (плане гневом на овај цинизам, одјури и отвара врата, дохвати столицу и замахне њоме): Напоље! Напоље! НОВАКОВИЋ (полазећи): Дивљаштво, зар не? ПАВЛЕ: Напоље! НОВАКОВИЋ (удаљава се).

ПАВЛЕ (плане гневом на овај цинизам, одјури и отвара врата, дохвати столицу и замахне њоме): Напоље! Напоље! НОВАКОВИЋ (полазећи): Дивљаштво, зар не? ПАВЛЕ: Напоље! НОВАКОВИЋ (удаљава се).

Напоље! НОВАКОВИЋ (полазећи): Дивљаштво, зар не? ПАВЛЕ: Напоље! НОВАКОВИЋ (удаљава се). XИВ ПАВЛЕ, МАРИЈА ПАВЛЕ (пошто се стиша од узбуђења, звони). МАРИЈА (улази).

НОВАКОВИЋ: Разуме се! Разуме се! (На вратима се пољубе и он оде.) РИНА (још увек на вратима говори напоље): Ана, испратите господина! ИВ РИНА, АНА РИНА (остаје на вратима још неко време поздрављајући, затим улази).

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Постојавши неколико минута, изађох напоље, опет звиждучући да бих привукао пажњу на себе. И јесам скренуо, тако ми Бога!

Тачно је да сам му оставио неколико модрица око њушке и да ме је он отворивши врата избацио напоље, па за мном и моју торбу. - Ти, пропалицо, ти, пропалицо! - викао је.

- Знам, знам! - рекао сам климајући главом и извукао се напоље праћен Станикином примедбом да би толики клипан могао себе да доведе и у неко пристојније стање.

Затим су се отворила врата и оне две провириле напоље. Лица су им била као лица сова кад их убаците под рефлекторе. Кад су вратиле главе унутра, чуо сам како кажу да неко

Стари је очекивао да испаре. Он је био таленат да од људи очекује којекакве генијалности. Кад су, коначно, изашле напоље, знао сам да ће у следећих пола сата Караново добити комплетна обавештења и било ми је жао што нисам поломио бар један

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Нек’ буде три дана. Сад збогом! Имам посла. После три дана поручите ми. — Збогом. Ја ћу опет кроз дућан напоље. Поглед бацим још једаред на Софију, добро је измерим, па јој речем: „Збогом драга“, а девојка се смерно поклони, и

Кад је господар Софра какав договор имао са странима, онда је госпођа Сока морала напоље ићи, а знак је његов по погледу примала. — Шта има новог? — Ништа, дошли смо да се о оном јучерашњем поразговарамо.

Међутим дође и лекар, завеже ране кочијашима и лопову, а оне мртве изнесоше напоље и покрај њих наместише стражу. Још комесар путницима јави да морају ту остати, јер је сад „штатаријум”, па ће им се на

Чамча се мало поднапио, па час пева, час опет изиђе напоље, па од радости скаче, час трчи по авлији керећим „трапом”. — Ух, ал’ ћемо код куће имати шта приповедати!

— То је токајско вино, то морам пити. Богзна кад ћу још до њега доћи. Док су пили, Чамча изиђе напоље, дâ и латову армицијашком јести и пити у његовој соби, и обдари га. Он ће се већ за то са друштвом поревенити.

Види се да би се рада Шамики допасти или држи да му се већ допала, почем је одржао реч. Госпођа Матилда изиђе напоље, да се ручак што боље зготови. Донде ће њих двоје сами остати.

Да не би опет пре њих отишле натарошка и учитељка, брзо дају донети себи горње хаљине, па брзо напоље Шепсовица, Краузовица и Гајзингерка. Бадава се журе Криблерка и Хауерка, задоцниле су.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

³⁵ Гата се веома често још и овако: „Кад трудна жена изађе из собе напоље, онда нека комшика метне на клупу или кревет испод поњаве или ћилима на једно место нож а на друго маказе, али тако да

“ У ђевђелијској кази детету ставе у зубе прутић (који испадне кад жена дотка платно) и кажу му да жмурећи изађе напоље, и да тек тамо прогледа.

⁶⁷ У сваком случају, пази се да се постељица неопрезно не избаци напоље, а нарочито не ноћу, јер ако се ње докопају вештице могу детету наудити.

⁸ Вода после купања проспе се на за то одређено, „чисто“ место. На Косову се проспе у кући, а никако напоље, да се не би детету десило какво зло. Негде се, пак, проспе на родну њиву, да би дете добро напредовало.

Потом се дете метне унутра да седи. Њега чува једна жена која ту седи а мати изиђе напоље, ’опколи’ кућу па уђе унутра. Улазећи она пита ону жену што седи: ’какво вариш?’, ’варим суво да стане сирово!

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Да птице небеске не падну у забораве. Земља и вода кад врата позатвара, кад главу напоље не помаљају ни траве, да црква у олтар пусти голуба, да не разгони сетних гугутака са звонара.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

дана после победе комесар Дуле Калпиш отвори калаузом тапецирана врата предратног Аеро-клуба у Узун-Мирковој и пусти напоље технику коју је тамо закључала буржоазија, користећи је себично за своје циљеве.

Седео сам у сали још дуго после слова ТНЕ ЕНД, све док ме разводница није избацила напоље. Одри, можеш ли да ми опростиш, Одри, све моје касније везе?

Дванаест сати удара, Тамница се отвара, У тамници никог нема, Само један попа дрема; Хајмо, попо, напоље, Да видимо како је, Како војска маршира, Подигла се прашина, Како војска ступа, Подигла се лупа; Како наша снаша Љуби

Када се Том и Џери најзад изјуре до миле воле, млади човек и млада жена облаче своју децу и излазе напоље на Косовску улицу. Нешто северније налази се паркић код Скупштине.

— избаци га из дворишта, па пред Бабића кућу. Изађоше напоље Бабићи; два инжињера и један зубар, поскидаше капуте и заврнуше рукаве, па за клисом!

– Кус пијетао — пиле довијека... – гунђа моја тетка и затвара капију, да јој гуске не побегну напоље. ПОТОП ЗАДОВОЉСТВА На њивама мојих предака успевају добро једино дуван и корњаче.

случајно затекао у свом рођеном граду, преседео си читаво вече као на иглама, а онда ниси издржао да не изиђеш напоље и оставиш ме са свим оним светом саму. Е, то је заиста... – Нестало ми је било цигарета! — рече он.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Милица је вехнула, јер у тој здравој и чистој души бјеше планула љубав буком, а од буктиње не смијаше ни искра врцнути напоље, те је ватра њу изнутра сагоријевала.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ПРОВОДАЏИЈА, ОТАЦ И МАТИ ВРАЋАЈУ СЕ. ПРОВОДАЏИЈА: А ви се разговарате, то јест? МЛАДОЖЕЊА: Мало. ДЕВОЈКА (изиђе напоље). ПРОВОДАЏИЈА: Баш лепу кћер имате, да је Бог живи!

ТЕТКА: Јесте, јесте; чудили смо се сви који смо пратили: кокошка црна, таман кад је сандук спроћу пенџера био, излети напоље, па пр преко сокака. Ја сам одма казала да ће Устић Пелу узети, па тако је и било.

ЖЕНА: Гди су каруце, а гди су оне воденице, виногради, она силна рâна? Лажљива траго! МУЖ (проводаџију): Напоље из куће! ЖЕНА: Чекај да му кажем како ће свет варати. (Подражава му.

ПРОВОДАЏИЈА: Ви сте још срећни, то јест, други почну одма девети дан. МУЖ: Тако ви радите? Напоље из куће! ЖЕНА: Напоље! (Проводаџија побегне.) МУЖ: Проклет био кад је ступио на мој праг! ЖЕНА: Лепо ме је уредио!

ПРОВОДАЏИЈА: Ви сте још срећни, то јест, други почну одма девети дан. МУЖ: Тако ви радите? Напоље из куће! ЖЕНА: Напоље! (Проводаџија побегне.) МУЖ: Проклет био кад је ступио на мој праг! ЖЕНА: Лепо ме је уредио! МУЖ: Тебе је уредио!

МУЖ: Ви немате овде ништа заповедати. МАТИ: Да шта, да ми изеш дете? Срам те било! МУЖ: Ви да идете напоље из моје куће. ЖЕНА (трчи му ближе): Шта, мама напоље? МАТИ: Срам да те буде! ЖЕНА: Пре ћеш ти излетити.

МАТИ: Да шта, да ми изеш дете? Срам те било! МУЖ: Ви да идете напоље из моје куће. ЖЕНА (трчи му ближе): Шта, мама напоље? МАТИ: Срам да те буде! ЖЕНА: Пре ћеш ти излетити. МАТИ: Ни шест недеља нема, па си почео; а шта ће после бити?

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЖУТИЛОВ: Сваки од њи има своје, а Гавриловића, који једнако режи, ми ћемо напоље. НАНЧИКА: И тако је мађарон!... Послао ти је шнајдер конту. ЖУТИЛОВ: Какву конту?

ЗЕЛЕНИЋКА: Куд ћемо сад? ЖУТИЛОВ: Забога, пропали смо! ЛЕПРШИЋ: Брже да се пошаље пандур да види шта је. (Истрчи напоље.) СМРДИЋ: Лепо сам ја говорио, да бежимо у Сервију. (Међутим су женске побацале оружје, Зеленићка побегла под кревет.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

скиде пиштољ с чивилука и огрну женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти онако у прслуку кад руча), и изиће напоље пред кућу. Левом руком направи пола »ферта«, а десну с пиштољем диже увис и испали.

— Чекај, — »ранжира« Јова. — Идем ја напоље да испалим један туфек, Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, »јегер«, прико!

као тарана из лонца, докле би уча остао сам са механџијом, који би га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље да пазари неке овчије коже. Тада би Максим затворио књигу на двадесетседмој страни, и климнуо би болно главом.

— Резилук, болан, зар тако! — рече Максим и окрете леђа. Није га ни прекоревао, али је окренуо леђа и изишао напоље. Али како је наша земља уређена и у њој владају закони, то је председник учинио своје.

данашње науке, онако критички, — кад се уједаред помоли кроз врата чупава глава Пује фамулуса, који га одазва мало напоље. После неког времена врати се у школу, али не сам.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Каки амо вас постави ђаво? Силна посла — о да среће клете — Чувајте се да с' не претргнете. Ово реко, па напоље брго, Пегазу се на рамена врго, И полете малко унапреда, Па ти нешто кâ њиву угледа, А по њојзи неко тумараше,

Али гледај куд ћеш, главо моја, Јер ако те то јерје довати, Оћеш богме грко оплакати. Окрето се, напоље се мако, Но у итњи некако с' спотако, Преко неког падо браколомства, Мал' што не би, брате, вратоломства.

“ па с' напоље врже. Ал' она за њим, још једном га вата, Још једном њему пада око врата, Још једном љубну дуго, дуго, дуго, Па

“ још запита. А он рече: „Никад боље!“ Па са драгом ајд' напоље. 11. Цури беше име Лиза, Лепотом је Бог накити, Однекуд је ту изблиза, Ту шешире учи шити; А да л' чини ово

Ко задржа драга мога?“ Уједанпут ђерђев ити: „Та ево га, та ево га! Знам ја кроке свога мила!“ Па напоље поитила. 65. Па га пита де бијаше, Тако дуго де остаде, Јоште нешто друго ћаше, Ал' се њојзи то не даде.

114. Веће стиже Срб напоље, Украј зида нешто бело, Опет стаде гледат боље: Ништа друго, женско тело. Дође ближе, шапну: „Ко је?

И напоље Урош гледну, Те пећину ману ледну, Де је данак преданио, Од злотвора своји с' скрио, Гледну данку на висини, Посл

Па ако она према ови стена Потегнула све своје буде силе, О шиљке ће се ту разлупати, Комађе само напоље ће вирит; Возача мртво међ њима је тело Са којим вртлог пенући се игра.

Лађицу веже за жилу од врбе, Прекрасно које реке брега ресе, И скаче потом из ње напоље, Прескаче јарак у гај који прати; У гају сад је, на десно се вије, Високе липе око веће види, Под којима кристално

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Преслишај ти њега, чати ко из књиге, милина слушати. — Хм, Радојица! — отровно фрчи стриц и од једа бјежи напоље. Баш ће свети Петар слушати свакакво говече и његово балегање — пљес, пљес! — ко крава.

— Ето ти твога ђака, сад се можемо стругати мотиком. Понесен, крилат, стрикан дуну напоље да растелали новост, а дјед остаде над испражњеним сандуком, над својим изневјереним надама, и тек у неко доба, кад га

Шта је радио! Сатима забављен у поткровљу, носа забодена у књиге и старудије, ја сам излазио напоље заблијештен даном и животом, упадао сам као у туђину, и касно, врло касно, запазио сам како се око ујакове куће мотају

Граја иза Јовашевих леђа одједном се нагло појача. Учеста и пуцњава. Битка се из џамије, изгледа, пренијела и напоље. Чује се јасније и звекет гвожђа и псовке. — Ех, гдје ме она банда из куће прикова уз овај зид, па ни мрднути не могу!

— Видим, видим — помирено мрмља командант. Коначно, кад је читав задатак објашњен, Микан изиђе напоље. Не прође ни пет минута, кад ево га опет, провлачи се кроз рупу на зиду и смјешка се као кривац.

Она се нагађала с кириџијама, ратовала с комшилуком и дужницима, а по потреби, долазила и у бирцус да избаци напоље каквог узинаћеног пијанца.

А ко му је сад тај Васкрсије? — Онај мали. Он га тако зове. Командир затеже униформу и гологлав излази напоље. По сунчаном дворишту, држећи се за Видаков прст, несигурно набада малишан с огромном милиционарском капом на глави,

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

После, пошто затворимо кухињска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, у башту и поток, те да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила...

Мужи почели да ишту пушке, а девојке се ослободиле и саме певају. Изнесох Томчи напоље жар. А он још није савио цигару. Скут му и колена посути дуваном и развијеним цигарама. — Ч’а-Томчо, хоћеш жара?

Мита је сваки час жељно извијао, издизао главу, да што боле гледа: напоље, у месечину, ноћ, али као да није могао. Сметала му је мати, која је испред њега седела до ногу његових.

Хаљине јој тесне. А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе напоље, виде се... Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не могу да

Еј, хеј! баш сте ви срећни ... Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље. Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.

Ко зна шта после... само Бог срећу нека вам дâ... велику, голему... Нарочито теби. А њему, већ — и опет је показивао напоље, на мужа јој: — он је сада и онако срећан. Пружио јој је руку, али није могао да крочи.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

СТОЈША И МЛАДЕН Био један цар па имао три кћери, и једнако их држао у потаји да нису никад напоље излазиле. Кад нарасту за удају, пусти их отац први пут у коло.

А кобила јој одговори: — Била сам у курјацима, али су курјаци њему пријатељи па ме проказаше. Онда баба изиђе напоље, а царев јој син рече: — Е, баба, ја сам тебе служио поштено; сад ми дај што смо погодили.

слуги да влада и царује за три године, а кад три године дана прође, онда да развале кулу и њега са кћери из куле напоље испусти.

Она и њен син пођоше напоље, а он их замоли да положе што магарцу. — Јест, сада ћу се бринути и о твом магарцу! Нема сијена!

— Немај бриге! — одговори војник. Мачка изиђе напоље, а војник, прије него што је поч'о ложити, брже-боље приђе котлу под којим бијаше најмање жерави и отклопи га

Чекај, сад ћу ја теби казати! — Затим изиђе напоље. У једна доба ето ти тридесет врагова, пред којима бијаше старјешина онај исти што га је био војник у оном двору

Поче јаукати и викати да му поврати његове новце. Ханџија се расрди, те дозва слуге и избацише га напоље. Он, кукавац, опет поче напољу јаукати.

“ Па узме уже и отиде над јаму, па пусти уже у јаму и стане викати да се ухвати за уже да је извуче напоље. Кад већ опази да је уже затегло, а он онда повуци!

Чоек се уплаши, па пође да упусти уже, а ђаво повиче: — Држи да си ми по богу брат! Извуци ме напоље, па ме убиј ако ми нећеш живот поклонити; само ме избави одавде. Чоек прими за бога и извуче ђавола напоље.

Извуци ме напоље, па ме убиј ако ми нећеш живот поклонити; само ме избави одавде. Чоек прими за бога и извуче ђавола напоље.

Али дијете помисли шта му је отац рекао, па изиђе напоље и пође уз поток у другу воденицу. А ћосо брже боље узме мало жита, па отрчи другијем путем прије ђетета, те и у оној

Али Угурсуз нипошто није смео заспати, него ослушне док сви по кући поспу, па онда полагано изиђе напоље, те унесе једну подебелу и пократку кладу, те је метне на своје место, па је покрије поњавом, па онда изиђе те се

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

(Одлази.) МАКСИМ: Плаче ли и твоја, куме, кад не може да ти доскочи? КУМ: Плаче; него онда не иде она напоље, него ја. Мој кума Максо, имаш благу жену, па си се размазио, а да ти је моја на глави, знао би шта је пис.

бацакати се, па наједанпут скочи у реку мудрости, од које се иначе чувао као од ватре, зграби ваш разум, пак искочивши напоље, наједанпут га прогута и потом одма почне бити тако учтив и проницателан, да су се и сами сиђени с памети чудили.

ВУЧКО: И ја кажем, мајка. ЉУБА: Ти подај кафу, па напоље. ВУЧКО: Јес’ ја, сврши гу, што имаш, па напоље. А ко ће да служи? (Да Станији, она пије.) Је л’ добро, мајка?

ВУЧКО: И ја кажем, мајка. ЉУБА: Ти подај кафу, па напоље. ВУЧКО: Јес’ ја, сврши гу, што имаш, па напоље. А ко ће да служи? (Да Станији, она пије.) Је л’ добро, мајка? СТАНИЈА: Добро је.

Што говори, што ради, што пева, што чита, само безобразлук. НЕША: Љубо, изиђи мало напоље. (Љуба изиђе.) СТАНИЈА: Мало сам спавала. Што да видим, кад дојдем у собу?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА: А ја? Ваљда сам ти очи ископала? СРЕТА: А и ви сте добри, само кажу да сте мало љути. СУЛТАНА: Напоље из моје куће! Напоље, или ћу те таки са служитељи избацити!

Ваљда сам ти очи ископала? СРЕТА: А и ви сте добри, само кажу да сте мало љути. СУЛТАНА: Напоље из моје куће! Напоље, или ћу те таки са служитељи избацити! СРЕТА: Охо, милостива госпођа, ја сам био двапут цехмајстор!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Пустили те напоље са ланца и казали да се вратиш до деветке, а ако се не вратиш — да ћеш наћи кућу закључату па спавај где оћеш, јер

су спаваћице тако кратке и тако танке да без муке стају и у кутију од шибица, а да се палидрвца не морају избацити напоље; ту је и четкица за зубе, пасту ће већ наћи тамо где буду пајкиле, бочица „Ма грифа“ и раскупусани уџбеник социологије.

је „пропешачио за ову земљу“ и све, тај ти се даса — кожњак лепо усели код нас и, миц по миц, исфура дедицу Гаврила напоље. Наравно, то се све дешавало пре мог рођења. Јер, знате ли када би успели да ме исфурају на чист ваздух? Никада!

прекидало само жвакање оних пословњака и звекет прибора за јело, он је стајао и смишљао најбољи систем да нас исфура напоље. Ствар је у томе што келнери лажних боемских кафана очигледно осећају свој занат као терет.

Онда сам оставила гомилу ситнине, за онај кампари који ми је већ ионако био пресео, и изашла напоље, у врт, а мало касније сам почела да скачем као луда од радости, мислим, онако без везе, осећајући некако да и сам

“ и избацује ме напоље. — Али зашто? — запањих се. — Па због тога — одговори ми доктор чисте филозофије што је то јаче од њега!

„Хајде, казао је пуковник, изађи лепо напоље, па поново уђи унутра и учини све по прописима о војној служби и тим фазонима!

“ Мишелино, наравно, шта ће, исфура напоље и знате ли шта учини? Никада то не бисте погодили, чак ни у сну! Више се никада не врати у штаб!

Али, чим сам исфурала напоље из те Тифанијеве дискотеке, почех поново да размишљам о Мишелину и о нашој врећи за књавање.

кроз њих с изразом научника који управо изучава кретање бубашвабе по дну беле глатке каде, док се она упиње да изгиља напоље. — Колико имате година? — упита. — Осамнаест. — Да да ... промрмља нешто себи у браду, записујући.

Видећу да ли је газда у кабинету, сачекајте... Отрчим од маторог и извучем га, онако буновног, за јаку од пиџаме напоље, за право до телефона у предсобљу. Можете ли уопште да замислите његов глас у седмака?

(Ту се Суле обратио неком Кокану, представнику нашег оделења на том високом скупу.) — А ти, мали, бриши напоље и тапкај карте за биоскоп да бар неко од тебе види неку Вајду! Рано си ми нешто, мy сон, почео с конференцијама!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Увуко сам се у кујну да што изварам, али кад ми почеше црева крчати, омлађи помисле да што друго радим, па ме истерају напоље. АЛЕКСА: Ништа зато; само ти буди мало господар од трбува, пак ћемо срећни бити. МИТА: А, врло срећни!

МИТА: Знаш ли ти, безобразницо, ком тако говориш? МАРИЈА: Лажи и паралажи. АЛЕКСА: Шта је толико трпите? Напоље с њом! МИТА (шчепа је за руку): Напоље! МАРКО: Станте малко, станте; ето и Батића.

МАРИЈА: Лажи и паралажи. АЛЕКСА: Шта је толико трпите? Напоље с њом! МИТА (шчепа је за руку): Напоље! МАРКО: Станте малко, станте; ето и Батића. АЛЕКСА (на страни): Тај ми јошт треба! 7.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Живјела слога! У лонац рат! Изићи брзо, љуби те брат!“ Превари Пијетла заклетва та, напоље клисну у скока два, зграби га Лисац, па с њим у торбу. „Сад сам ти, Пијетле, скувао чорбу!

“ Ал гледај ову невољу глупу: у млину мишић живио сури, на торби старој прогризȏ рупу, па сада брашно напоље цури. Путује Ћоса, бриге га није, а успут брашно сије ли сије.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— А где ти је команда? — Ваљево... — Будало једна, па куд си навро за Велес?... Терај то напоље! — нареди војнику. — Кад буде време, јавиће се. Шта је?... За тебе не важи наредба? — обрати се мени.

— Шта је ово, шта је ово? — зачу се строги глас батеријског наредника. — Ко вам је казао да се завлачите у шаторе. Напоље! Извукох се брзо. Али је наредник наишао прво на Траила. — Па то онако... као да смо на сељачком вашару... а?...

— Не може... Од мене немој да се стидиш, ја сам доктор — онда као да се присети. — Хајде, мали, изиђи напоље! — Немој! — вели Јела и ухвати дете за руку. — Е, кад нећеш да се свучеш, идем...

— Излаз’ напоље! — викну кроз стиснуте зубе. Из земунице допре шуштање сламе, неко стењање, док тек један глас проговори: — Је л’ ја,

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

« Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље. У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко

— Е доста. Изиђите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима. — Како... Зар ви већ радите са словима ? упита га Љубица зачуђено.

Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад. — Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре. Заборавио сам да се ваш

Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље. Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и

Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље. Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Нереди почињу. Руље војника задржавају трамваје и вичу: „Напоље официри, доле кокарду.“ Хватају официре и скидају им, ножем, хабсбуршку розету, са капе, а каткад, у гурњави, и

Упадају неки морнари и вичу: „Сви официри, напоље!“ Имамо да предамо све ствари које су државне. На новој румунској граници, веле, Мађаре који се враћају из рата

Гомиле војника који стоје на прозору гледају како покушавам да се попнем у вагон, смеју се, урлају и вичу: „Напоље, официри! Нема више официрских вагона! Напоље!

Нема више официрских вагона! Напоље!“ Као што то обично бива кад се појединац сретне са гомилом, ја онда, меланхолично, попуштам и седам поред воза, на

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Опет ја крив!... А ко је терао да игра?... 3ар је то за њу?... Него, дед, да ја њу извучем напоље, па ће људи једаред и мени казати хвала... И ђаво се одупре, па изгура краву на обалу.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Хајдемо тамо заједно. Ја морам пожурити. Таман ми да пођемо, кад се, тек, пред вратима чу пуцањ бича. Провирим напоље, кад ал' имам шта видети; један човек са неком тророгљастом, сјајном капом, а у шареном оделу, јаше једног другог

Наживео се, па га још страх нечега, а ми млађи јуначнији! — вичу четврти. — Доле с кукавицом! — — Да се избаци напоље! — Доле с њим!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Повуче дим и пусти га на прозор. Дим се изви у висину, пролети поред ћерчива и оде напоље; за њим одоше и његове очи. Сад није мислио ни о чему, већ је гледао у оно највеће црквено кубе и на њему јабуку, како

само закипе нешто у грудима, појури у главу, обузе га свега и он дрекну, закрешта, јер га већ издадоше гласне жиле: — Напоље!...

— стадох да муцам. — Ехе, знам ти ја ту чијег коња! Нађите ми коња да идем даље, у... Крушевцу. Изиђох напоље, разговорих се са школским момком и послах га једном домаћину, близу школе, да доведе коња.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

И ПАВКА, ДАНИЦА ПАВКА (долази из десних врата, па кад види да никог нема у соби, одлази вратима у дну, напоље): 'Оди овамо! Чујеш ли, овамо кад ти кажем! ДАНИЦА (улази). ПАВКА: Ти опет?

Што си се збунио, ког ђавола, као да ћеш ти да држиш говор? Иди ми зови Даницу... Немој... Ја ћу је звати... Иди напоље пред капију, па кад видиш грађанство — је л' знаш шта је грађанство?

) Господе боже, на шта ће ово изаћи? (Спази Младена и издере се.) Ама, што си ми ту стао као... Бленеш само! Иди, иди напоље да ми јавиш кад их видиш на углу! (Младен оде. Даници.) Па и ти, брате, иди па спреми за послужење!

ДАНИЦА (кад чује музику, истрчи из своје собе и оде на задњи прозор, па се наслони и гледа напоље). ИВКОВИЋ: Не помаже ту музика, већ разборита реч.

Живео! Живео! (Музика свира један краћи марш.) ЈЕВРЕМ И ИВКОВИЋ (за време музике, сваки на свом прозору, клања се напоље. Споља разнолики и због музике неразумљиви узвици.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље. Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни.

место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.

А био је сила онда. Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо! Силна војско! Цивили напоље!« а свет бега. Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери. Бербери понекад прибегну и досетци.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Схвате да су погрешили, па опет беже напоље, Где им није лоше, ал није ни најбоље... Нигде није добро, а најгоре је, иначе, Кад човека туку не дајући му да се

— Врпоље! Врпоље! Ко нема карту — напоље! Али сви су купили карте, ниједног шверцера нема, Најтужнији месец на свету са Ртња поздрав шаље, У купеу прве

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

А груди Надимају се, траже ноћне студи, Свежине. Јурнух напоље, пун јада. Варница маса из локомотиве Прелеће. Чађ и дим на лице пада, Као на душу.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Сердар скочи викнувши: „А, Стане, крило моје, помози ми да ухватимо брава!“ и хтједе напоље. Овдје треба објаснити нешто.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

начини кћери својој двор од стакла у који се ни мрав није могао увући а камоли змија, и из њега је никуд није пуштао напоље. Кад царевој кћери дође суђен дан, она здрава читава заиште грожђа да једе.

— Хоћу; прекрсти се! — У име оца и духа светога! — А ђе ти је и син? — Ено га чека с врећом напоље. 8. О БАБИ 1 Питали злуреку бабу: где су јој зуби? — У језику, чедо моје.

Зато истрчи и мало и велико напоље, и, што јаче могу, лупају у котлове, тепсије, тигање, клепетуше, и у све што звечи, те том лупњавом поплаше Врколака,

И СРЕТЕЊЕ Неки причају да медвед који, преко зиме, лежи у својој јазбини, на Сретење, кад се сунце рађа, изиде напоље и погледа низа сунце.

Окнари навале да ту ствар извуку напоље, али им она проговори: „Море, људи, маните ме се! Доста сам вам дао сребра и злата, шта хоћете више од мене?

Окнари, видећи тако скупоцену ствар, а не знајући ко је она и шта је, навале опет да је изнесу напоље. Опет им цар проговори: „Море, људи, маните ме се! Доста сам вам дао и сребра и злата, шта хоћете више од мене?

Дагудин брзо пројури кроза земљу и дође у помоћ: сва окна залије и окнаре све подави, потом изиђе напоље и све окнарске куће потопи и однесе.

2 ЂЕДОВИ И ЂЕДОВА БАБА У Рисну на бијеле покладе обуку се неколико момака у кожне хаљине изврнувши длаку напоље, наките се различнијем реповима и дроњцима, и објесе низа се звона; једнога обуку у женске хаљине и даду му у наручје

Сирјеч! (Цареви изиђу напоље). Трећа сцена Губа (сâм) ГУБА: Губа губује, добро једе и пије; не зна добро читати, ал’ зна добро искати: крајцарицу

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Сланица је била од дрвета и имала округлу јаму, на коју се со унутра сипала и напоље вадила. На ону јаму он руке увуче ласно у сланицу, али их заједно, још пуне соли, ни по што није могао напоље извући,

На ону јаму он руке увуче ласно у сланицу, али их заједно, још пуне соли, ни по што није могао напоље извући, и тако мучећи се око тога и натежући, руке подбуну да најпослије ни једне ни празне није могао извући.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Сви су отишли, светло је смањено. Иконија и Цмиља односе чаше и есцајг, преврћу столице на столове.) ИКОНИЈА (виче напоље, Анђелку): Анђелко, чесма ти је у дворишту! Има и струја! (Цмиљи) Мани мало том метлом, неће ти отпасти!

Понеси кишобран, лије као из кабла! ИКОНИЈА: Ћоро, ко зна шта је, немој дизлазиш! (Анђелко изјури напоље, Цмиља и Иконија за њим. Цмиља носи отворен кишобран и запаљену свећу. Затамњење.) ИИИ СЛИКА (Улица пред кафаном.

А кад је требало да региструјеш кафану... (Улази Непознати, гледајући напоље. Идући тако, унатрашке, судари се са Милетом.) НЕПОЗНАТИ: Извините! МИЛЕ: Не улази се у кафану као говедо!

СТАВРА: Пусти човека на миру! МИЛЕ: Видиш ли како групаше! (Непознати, и даље гледајући напоље, седа за сто. Прилази му Иконија.) ИКОНИЈА: Оћете нешто да наручите? НЕПОЗНАТИ: Нешто би вечеро.

Верујте, савршен. НЕПОЗНАТИ (стално погледајући напоље): Дајте ми тај пасуљ. ИКОНИЈА: Купусалата, парадајсалата? Нешто за пиће?

Затамњење.) В СЛИКА (Кафана. Вилотијевић седи и вечера, стално погледајући напоље. Иконија пред шанком, Цмиља иза шанка. Ставра сам за столом, на који је спустио новине.

ЦМИЉА: Замишљала сам га да је висок. ИКОНИЈА: Не знам што стално звирка напоље. ЦМИЉА: А Миле шмугно! Каже кафана фракционашка, легло! ИКОНИЈА: Чула сам га, нек ми привири још једном!

И плус дудари датум венчања, Куковдан! ГОСПАВА: Бразлетна? Бразлетна? Бразлетна? (У великом страху појури напоље. Излазећи, судари се са Вилотијевићем.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Зато те сан не хвата. Све, све на то дрвце мислиш... ЈОВЧА (трза се из заноса, очајно, бесно): Напоље! Лажеш! Све лажеш! (Баца јој новаца.) Све лажеш! Нисам ја грешан. Нисам јој пречио, не давао...

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Како се служба сврши, а он ти управ к мени, који му се као стидљива невеста и невешт начињах. Зовне ме напоље да ме нешто пита. Одемо насамо под један [х]раст.

Благодарећи благој промисла десници на избављенију, с ужасом побегнем напоље. У том манастиру нађем неколико Болгара монаха, од којих један одведе ме кроз Кареје у Хилендар.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— питаше вра свакога тренутка, а Бакоња лагано одшкрине, звири па казује стрицу. Њеколико пута промоли главу напоље и виче да се и даље чује: — Фра-Брне је болестан. Не може вас примити. Не може ни диванити.

— Ко је ово? Познајеш ли га? — запита Бакоња Кушмеља, отиснувши непознатог. — Не знам! — вели кнез, тискајући се напоље. — Деде, ако икако можеш, изађи. Ја ћу се одвојити од наших бештија, па ћу те чекати ди ти речеш.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Прође поноћ, уморну је обори сан, она се тргне и јурне напоље, на мраз, на кишу, и тако, ослоњена уз багрем, стоји сатима на киши и мразу да не би заспала, а сва је ухо и страх за

Соба му постаје тесна и пуна крцкања Симкиних зглобова. Мора да изиђе напоље. Снег, ситан и густ, засипа тишину на средини ноћи.

— Једно мене коле. Само једно... — промумла Ђорђе и изиђе напоље, не затворивши врата. — Јесте, због тебе — шапуће за њим Аћим, у инат себи.

Зато је последњих дана и синоћ... Нека само што пре буде. — Жене напоље! — Милунку и Симку пратио је очима Док за њима не лупише врата, а онда седе на своје место за ниском софром претрпаном

А ти знаш каква је твоја душа: рибица у крви! Не можеш да умреш с њом. Помисли само... — Напоље, стара кујо, напоље, кад наређујем! — Ако не учиниш што сам те молила, ја ћу о теби да разгласим по селу...

А ти знаш каква је твоја душа: рибица у крви! Не можеш да умреш с њом. Помисли само... — Напоље, стара кујо, напоље, кад наређујем! — Ако не учиниш што сам те молила, ја ћу о теби да разгласим по селу...

Никола отегнуто јекну, подиже се с лежаја и са испруженим рукама пође ка гласу у помрачини, да га задави и баци напоље. ...Ђорђе у оделу лежи на кревету и, згрчен као гундељ, хрче.

Шта да се ради кад дрва не падају као снег? Не би се угрејала ни да ја легнем у огњиште. Идем да украдем. Изиђе напоље, начупа коље из плота и с великим нарамком врати се љући но што је изишао, набаца дрва на огњиште, раздува га и опет

изобличено, чини му се да се кожа одране свиње разапета на зиду грчи и савија патрљке ногу да скочи и јурне кроз оџак, напоље, у мрак, јер и Анђа виче, очајнички: — Јури, јури, јури вепар... Тола се стресе.

Само пређе погледом по свим стварима у соби. Тако као да је први пут у њој. Навуче шубару дубоко на чело, изиђе напоље и нареди Мијату да му оседла његову кобилу. Прибојава се да се не сретне с Вукашином, па Мијата стално пожурује.

му је и неиздржљиво жалосно, остави признаницу на столу, брзо узе своје ствари, стрпа кесу у џеп и без поздрава побеже напоље. Мијат полако упреже коње. — Пожури! — викну Вукашин и попе се у санке. — Да узмемо вреле цигле, биће ти зима.

Не смирујући руке, она му окрену лице: „Зна ли он?“ „Зна.“ Постиђенији је изишао напоље, чврстим кораком ушао у очеву собу и сео на миндерлук, чудећи се откуд му снага и глас да тако љубазно и понизно

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Нити је он могао унутра, нити она напоље. Дан и ноћ, као бледа бисерна шкољка, сјало је иза решетака девојчино лице. Младић се сваке ноћи, рањавих прстију и

— Ја ходам! Ја трчим! — узвикну сва ван себе и хтеде да излети напоље, кад је прену нечији слабашни гласић: — Лепо!! Лепо!! Али помози ми! »Можда се врабац вратио?

Јаје и само поверова да чудеснијег од њега нема, али нешто у њему није му давало мира. — Хоћу напоље! Доста сам чамила у теби! — чу јаје како из њега неко гунђа и зачуди се. Ко би то могао бити?

»Мора да ми се приснило?« —помисли јаје, али онај исти глас поново рече: — Хоћу напоље! — Па, добро, пустићу те! — рече јаје помирљиво. — Али најпре реци ко си? — Зар не познајеш своје срце?

— То је нешто што припада само лудима. Зато су неспокојНи и несрећни. Смири се и седи ту где си... — Морам напоље! — понови онај глас тихо, а јаје са запрепашћењем виде како његова камена љуска пуца, а из ње се, као лептирица из

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Али га нестрпљење и радозналост потераше даље и он крочи брзим кораком напоље и нађе се под ведрим небом. Ту застаде као прикован.

утиснути све до њеног краја, јер ваздух који се у њој пред тим клипом налазио могао је кроз славину чизме излазити напоље.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Па дође да је прегледа; па је пипа, пипа... јаој Боже, јаој мој господине, па вели мени: „Изиђи, бабо, напоље, морам ја њу сву прегледати... и трбух... ту јој фали. — Да је није упропастио?

огромних леђа, издвоји се, узе тојагу испод клупе, а једну прегршт ора остави у џеп изгорелог шињела, па изађе напоље. Официри се насмејаше иопраћајући га, а ја изађох за њим.

А болестан ваздух нагло јурну напоље, ствари понова засветлише, очи понова оживеше и човек, раздраган али пажљив и замишљен, гледаше како оздрављаше жена.

„Слушај ти, рекох, Свидригајлове Свидригајловићу, наредићу сместа да се спусте ове овде завесе, да се напоље избаци ова овде бивша — слика, да ти се сасвим забране посете, ма ко био, ма ко био, разумеш ли ме?

оно што је био, мудро миран и озбиљан, сем што његове буљооке очи, а у оној зачуђеној радозналости, нешто мало више напоље искочише.

“ Трипут је председник, сав зелен, подвикнуо Ђоки: „Напоље, напоље, напоље“, па је Бока као метак из пушке брзометке излетео и у ходнику се међу сељацима нашао.

“ Трипут је председник, сав зелен, подвикнуо Ђоки: „Напоље, напоље, напоље“, па је Бока као метак из пушке брзометке излетео и у ходнику се међу сељацима нашао.

“ Трипут је председник, сав зелен, подвикнуо Ђоки: „Напоље, напоље, напоље“, па је Бока као метак из пушке брзометке излетео и у ходнику се међу сељацима нашао.

Уздрхтао се Бока и сав цепти, није му јасно зашто су га напоље избацили, па се болно заплакао, док су му објашњење због плача са свих страна тражили.

Тргавши се, пошао сам хитро да обришем окно прозора и да погледам напоље, како бих се уверио где се налазимо, кад она брже задржа покрет моје руке, не пустивши ме да учиним што сам наумио.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Заробио бих у огледалцету зрачицу сунца, одразио је с мале површине стакалца негдје напоље, на мрку плоху самостанског зида, на збрчкана лица двију домаћица што на повратку с тржнице разговарају на улици, на

роптања потиснути у скровити мрак душе нашу слободу, да би касније, набубрила и огркнула у том мраку, бујније шикнула напоље, довољно јака да се с осветничком слашћу наметне другима — то је рецепт успјеха, то је тајна јаких.

У његовој подсвијести већ све кипи од још неишчахурене али грдно хипертрофиране свијести, једва чекајући да провали напоље, тако да је већ бесмислено говорити о оној првотној, пећинској наивности и спонтаности.

Али никако да се присјетим свих „кључних момената” ништовне жаобе. А кад сам ступио напоље, њена важност стала је нагло да блиједи: у све ширим спиралним круговима, као да одвија завој око моје главе, бумбар

Најприје мали немир, мало узбуђење. Нелагодност у властитој кожи, жудња да се изиђе из себе, некуд напоље, као мјесечар. Но то је само у почетку, док температура не порасте.

Устанем и међу кољенима гледалаца пробијем се напоље. Под септембарским звијездама мали трг је спавао, са својим низовима замрачених прозора.

Навече бих се довукао до ограде, размакнуо прстима двије бодљикаве жице и протурио главу напоље. Склопљених очију, удишући дубље, стајао сам тако, под водопадом слободног зрака, у струји неограниченог простора.

Болничарка, која је стајала иза мојих леђа и гледала заједно са мном, нагло се одбила од прозора и појурила напоље. Походио ме опет стари сељак с катарактом и с расцвалим носом да ме шутљиво разговара.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Извириваше сви редом на прозор да разгледају кандидате, који су се ту поређали, па напослетку изиђоше напоље. Момчадија пребледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, па, види се, ни сам не

После краткога тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому.

Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље ?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. — Ене де, одкуд ти то?..

Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоћену, понижену, уцвељену, па избачену напоље, избачену као исцеђен лимун, као непотребну ствар... Гле, нема где да склони обешчашћену главу!...

Три жандарма одредио је да упадну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на соби, а један ће истерати чељад напоље и држати Јова. — Сад пазите добро !

Извадивши половину рама ,погледа напоље и сва му се крв следи, окамени се... Две челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, необичне и нејасне, вире

Сад се повраћа — рече један од људи. Ђурица се освести. Намршти се од бола у лактовима. — Изведите га напоље, нек се освести на ваздуху. А ноге му одрешите... Што ће вам то ? — рече капетан, па изиђе пред кућу.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

враг даде ону стару кабаницу иза врата, па кад пође од њега, нека онда кабаницу замочи до половице у котао, а кад дође напоље, нека је онда оциједи. Кад то свети Илија чује, закала па дође тамо.

А кобила јој одговори: — Била сам у курјацима, али су курјаци њему пријатељи, па ме проказаше. Онда баба изиђе напоље, а царев јој син рече: — Е, баба, ја сам тебе служио поштено, сад ми дај што смо погодили.

Све ово обишавши и виђевши, врати се натраг у ону собу ђе је змај мртав лежао, па га извуче напоље и баци на земљу, а браћа, кад га виде, умало их грозница не ухвати.

врата од млина, хукну колико може више, а од оне његове силе сва дјеца разлећеше се куд које, неко на панту, неко напоље кроз баџу, еле ниједно не оста у млину.

— Ево је! — проговори он, те је извади и њој додаде. Чим се царева кћи докопа ћесе, удари синле и ишћера га напоље. Везировић, кô јадан, кô жалостан, врати се мајстору и почне опет продавати сомуне.

“ Па узме уже и отиде над јаму, па пусти уже у јаму и стане викати да се ухвати за уже, да је извуче напоље. Кад већ опази да је уже затегло, а он онда повуци!

Чоек се уплаши, па пође да упусти уже, а ђаво повиче: — Држи, да си ми по богу брат! Извуци ме напоље, па ме убиј ако ми нећеш живота поклонити; само ме избави одавде. Чоек прими за бога и извуче ђавола напоље.

Чоек прими за бога и извуче ђавола напоље. Ђаво одмах запита чоека каква га је ту срећа донијела да га избави и шта је тражио у тој јами; а кад му чоек каже да

Али дијете помисли шта му је отац рекао, па изиђе напоље и пође уз поток у другу воденицу. А ћосо брже-боље узме мало жита, па отрчи другијем путем прије ђетета, те и у оној

јаје, те и њега разбије у онај скроб; онда заиште још мало масти, те оно замасти; па онда скине с ватре и клин извади напоље, а клинчорбу изједе.

мучњак — сандук у који пада брашно испод воденичног камена муштулук — добар глас, награда за радосну вест надвор — напоље нађавасати се — наситити се назорице — издалека пратити некога али тако да се не губи из вида наиде — нађе наимар

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Све то сам добио од власти у Касл Гардену на рачун ”ујка Сама”. Онда сам изашао напоље, жељан да погледам тај велики Њујорк, са осећањем, како би то рекао псалмописац ”као крепак човек спреман за трку”.

Зауставио сам кочију, изишао напоље и стао да посматрам. Вратиле су ми се успомене на Кори и Обен и на племенске саборе које сам посматрао у Арану.

Ћипико, Иво - Приповетке

Смеју се, заћуте, па одједном углас запевају. На прозорима читаонице нису капци затворени. Светлост се напоље разасипље, насупрот се кући одблескује и захвата главе некојих Загораца.

Требало је грабити и пробити одводне јарке да вода напоље избије и салије се у овећу јаругу. Боси, са загрнутим ногавицама до испод колена, стајаху у оној студеној каљужи,

—Биљет амо! — завика морнар и устави је. Жена се учини невешта. —Одлази! — љутито ће морнар и истера је напоље. За њом изиђе и Марко. Свет се смијао том неретком случају. Даска је истегнута. Пароброд помало натрашке измиче.

Момци прискочише, стадоше га грдити и потиснуше га свом силом напоље. На улици чељад се око њега купи: смију се лудоме сељаку, а њему се чисто блијешти; нешто кроз зубе смрси, па,

Изишавши кроз градска врата напоље, осјети се као и увијек слободнија, и нешто се у њој преокрене, одахне. А вечерас је и живља, окретнија; чини јој се

У парохијалној кући парох понуди своје пратиоце да сједну, а он се смјести до прозора. Часом погледа у њих а часом напоље, и сјети се па нареди службеници да људима вино донесе.

Па провирује на одшкринута врата и видевши да је Илија из куће загрнут кабаницом изашао и замакао између кућа, изиђе напоље. Пажљиво протежући се и оклевајући попође путем.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

да би се могао играти са децом енглеског конзула, а он, какав је, могао би опсовати оца и самоме енглеском конзулу. Напоље, битанго, вуци ми се испред очију!... РАКА (излазећи): Зар сам ја луд да крхам вилице са тим твојим енглеским језиком!

ДАРА: Он је чиновник, мајка! ЖИВКА: Море, какав чиновник! Час у служби, а час напоље. Јесмо ли трипут досад трчали за њега да га спасавамо?

ЖИВКА: Рекô је? АНКА: Да. ЖИВКА: Добро, реци му нека уђе, примићу га! АНКА (излази напоље и пропушта Чеду). XИИ ЧЕДА, ЖИВКА ЧЕДА (улази врло озбиљно, клања се још с врата): Имам ли част са госпођом

” ЖИВКА: Кој' га је читао? ЧЕДА: Па ја!... ЖИВКА (плане): Напоље! ЧЕДА (устаје): Дакле, шта да кажем младожењи? ЖИВКА: Нека иде до ђавола и он и ти!

бесу дохвати са стола књиге, кутије, букете, звонце, јастук са столице и све што јој дође до руку и гађа га вриштећи): Напоље, вуцибатино, напоље! ЧЕДА (поклони се званично на вратима и оде).

књиге, кутије, букете, звонце, јастук са столице и све што јој дође до руку и гађа га вриштећи): Напоље, вуцибатино, напоље! ЧЕДА (поклони се званично на вратима и оде).

ДАРА: То није истина! ЖИВКА: Кажи, Рако, где је наш зет Чеда? РАКА: Нек ми да динар, па да јој кажем. ЖИВКА: Напоље, ало несита! Зар ти је мало? РАКА: Ништа ја више бесплатно! (Оде.) ДАРА: Хајдемо! (Хоће да пође у Анкину собу.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

ауторовоме неуправном говору - заправо у његовоме језичком посредовању, а оно се може упоредити са погледом окренутим напоље, према читаоцу - појављује се њен отац.

сећању кад склопи књигу, отприлике овакав: она налакћена стоји на прозору горњег спрата, леђима окренута унутра, лицем напоље.

се у њима не пропушта да истакне како се спољњем погледу постављају јаке запреке, док се поглед изнутра слободно пружа напоље.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— Богдана!... Не стрављуј то дијете! — промуца Милоје дрхтавим гласом, а меко и некако својски. — Напоље из куће, Циганине црни! Надвор и не плаши ми дијете! — крикну она поново и подиже пут њега ожег.

“ Не може да се сети шта је даље било. Окренула му се општина око главе, они Анадолци, све. Излетео је напоље као опарен, да ли сам или изгуран, не сећа се, тек кад се расвестио, видео је само старију жену крај себе.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЕВИЦА: Али, слатка мајко, ово је наш Васа. ФЕМА: Наш Васа, паорска траго! Оћеш да се љубиш с њиме? (Василију.) Напоље се вуци! ВАСИЛИЈЕ: Забога, мајсторице, имате ли душе?

Али чекај, безобразник! (Узме лепезу, па га почне с њом турати.) Напоље из моје куће! ВАСИЛИЈЕ: Слатка мајсторице, само још једну реч. ФЕМА: Кест машир, марш! (Истура га.

ЕВИЦА изиђе напоље. ФЕМА: Ето, видите, сад да не свиснем од једа. Друга би начинила компламент, а она... САРА: Ала бонер!

ЈОВАН: Дакако. Ја сам њен пединтер. Сад морам све другојаче уредити него што је досад било. Видите овај орман? Напоље ш њиме, мора соба бити празна, зашто кажу да људи од моде све празно у соби имаду. Видите овај зид?

САРА: Пст! (Не шалите се викати, он има такву нарав.) ФЕМА: Бре, але га однеле, неће он мене срамотити! Напоље из моје куће! РУЖИЧИЋ: Не банч, не банч. ПОЗОРИЈЕ 9. БИВШИ, МИТАР МИТАР (Феми): Несрећо и погани, имаш ли памети?

ВАСИЛИЈЕ: Сто форинти. Само да нам да. ЕВИЦА: Видите како мој Васа добро мисли. МИТАР: Дакле, напоље с решконтом. РУЖИЧИЋ: Фараонови потомци, разумјејте мја, не знам ни за какову решконту.

Петровић, Растко - АФРИКА

Велики проговори, дискусије. Избацујемо дечаке напоље. Пажљиве су, насмешене, али равнодушне и упорне. Излазе, улазе, уистину заборављају да смо ту.

два знака, али се све свршило тиме што је почео да дахће, да суво јеца, и што сам га ја, изгубивши стрпљење, избацио напоље. То је био један обичан хистерик који се занимао црном мађијом.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

РАДАК: На посô, кажем!... Тражи исполац! Испљускај чамац!... Песак напоље!... (Маша се за нож.) Сваки је тренут данас година. На посô брже, лека лопужо! (Витла голим ножем по ваздуху.

Ено и момка! Сад, Раде, сад! (Порфирије долази.) ПОРФИРИЈЕ: А што се дереш толико, хе? ЈАЊА: Вуци из воде чамац напоље! Исполци где су, да га очистиш? На посô брже!... Сад, Раде, сад!

Још мало нагни!... Тако!... Загази, Те боље опри, не би л’ дотерô Ту другу полу ближе обали! Напоље песак!... Сад, Раде, сад!...

(Главаш, наново рањен, посрне, али се брзо исправи, исуче нож и скочи напоље.) ГЛАВАШ (споља): Ха, добро је!... Тâ ме изгоре! Спа... со... Збо... гом!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

У целом је дому владала мртва тишина, само се у авлији чуло одмерено корачање стражара. Отворим прозор И погледам напоље у ноћ. Хоћ није била месечна али је доста видна.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Нишанџија је био одбачен четири метра и грудни кош му разнесен, да се помаљало напоље једно плуће. Његов помоћник пресамићен преко преломљеног точка, а наместо главе остала је безоблична маса...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ја возведох очи посмотрети напоље, Но, о тешке туге и велике невоље! Черна ношч покрила вес град густим мраком Из којего прети страх ужасним

Ја сего не знаја, мислих да сут татије, Грабитељи живота мирне своје братије. Кад ујутру ја устах, напоље изиђох, Небо видјех от љутине свуд около риђо. Цича мени перси тако силно схвати, Да дахнути не могох ни управо стати.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Али... Напоље, рђо!... тражи колибе, Нису за тебе двори Ђурђеви; Јунаци само... смелост, освета, На мекојзи ће свили лешкати По

Све не у црно зави, црн јој образ и овога и онога свијета!... (Вујо гунђајући изводи рањеника напоље.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Иди, уклон’ се — На левом крилу двора каменог У трећој соби можеш познати По седој коси салик Баошев

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЖИКА: Она стока Јоса опет није пред вратима! Слушај пријатељу, изиђи напоље на бунар па ми укваси ову крпу, па после натенане да те саслушам. МИЛАДИН: Хоћу, господин-Жико. (Узме крпу и пође.

Па ти ово ниси исцедио. Донео си толико воде као да ћу да се купам. Изађи, молим те, напоље, па исцеди тамо у авлији... 'Ајде благо мени, па после да те саслушам натенане. МИЛАДИН: Хоћу, господин-Жико. (Одлази.

Чекај! Где си чекао досад, чекај још који дан. МИЛАДИН: Па ја велим... ЖИКА: Ама, нема шта ти да велиш, него изађи напоље док свршимо разговор, па ћу да те зовем после те натенане да те саслушам.

” – ако је само тамо на небу уређена администрација и ако има неког реда... 'Ајд' изађи напоље док свршимо разговор, па ћу те ја звати. МИЛАДИН: Добро! (Одлази.) XИИИ ЖИКА, МИЛИСАВ, ЈОСА ЖИКА: Па онда? (Звони.

) Па и ви, разбојници! Направили се јунаци на једног апотекарског помоћника, а да је хајдук, ви би леђа уз зид. Напоље! (Бије пандуре ногом у задњицу и избацује их тако.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

и Караџић, 4, 1903, 166); у шабачком округу задене се за капију, па ако се нагне напоље, девојка ће се удати (ЖСС, 119). Уочи Младенаца (9. март ст. к.) девојке у околини Ђевђелије намењују три струка к.

(ЗНЖОЈС, 11, 117). Ако би се на Бадњи дан црквена врата окитила рутом, не би могле вештице ни унутра ни напоље (ЗНЖОЈС, 23, 194). Ако су дете већ напале вештице, исече се р.

, 160). Онога јутра кад почиње сетва треба да домаћица рано почисти кућу и ђубре избаци напоље (СЕЗ, 14, 262). Пред сетву потребна је молитва.

Ћипико, Иво - Пауци

Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци напоље. Војкан, посрћући, свали се у јаругу.

Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао напоље. А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад

И спушта се зимња дуга ноћ, и увлачи се у кућу. Раде гледа кроз отворена врата напоље; осјећа ноћ и, како она јаче пада и савлађује сутонску свјетмост, онако и његрва душа чемернија је, и као да се помало

И Раде неко вријеме гледа, и не рече зашто је дошао, док један од сељака, што бијаше напоље изишао, не упита га куд ће с кравом по овоме времену. — Догнао сам је да је продам! — одговори Раде.

Иво једва дочека да изиђе из куће. Годила му промјена времена; осјетио се лакшим, па пожурио напоље. Обузела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити.

Између чељади изнебуха неко од женских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји плач... Чељад изиђе напоље. Захладило је. Лед се на мјестима наслагао и бијели се. Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и испресјецано лишће.

— Дакле! — Паљетковали су... — Не зановетај! — подиже отац главу. Иво ућута, примаче се к вратима и загледа напоље... Уто уљезе у дућан, протркујућ', боса дјевојчица. Бијаше покисла, са минђуша циједила јој се вода.

За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога туговања, изиђе напоље. Ходаше испред цркве на отворену комаду земљишта засађену дрвећем. На зиду уоколо сједио је млађи свијет.

— отежући рече Кате. — Па к'о за се надода: — Што би му се још хтјело! Он се диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ. И жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада.

Сви ћуте. Стари Анте поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце. Цирило прати очима суца и покаткад умиљато погледа на Иву, а кад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да

пера по хартији старога, погрбљенога дијурнисте, што као зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз прозор напоље. Пред јаматву Иво је пошао кући на допуст.

и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу који све лијечи, изишао из куће напоље. Неколико дана иза Катина одласка добио је Иво два писма из Америке.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Пипао је исписане странице пергамента. Угледавши ме на вратима, збунио се, оборио поглед и без речи шмугнуо напоље. У народу се пронео глас да је у манастир дошао неки грбави дечак, дијак, са великим знањем и умећем.

је тада молио Свевишњег да што пре падне дубока ноћ и да нас остале ухвати тврд и дубок сан, да би могао кришом изаћи напоље да се ратосиља беде па да се опет врати и жестином молитве надокнади своје кратко одсуство.

Рекла ми је без околишања да јој се не свиђа што Доротеј излази из тврђаве. Баш тако. Не сме, вели, у будуће напоље јер долази Брзан, сваки час може бити овде. Напољу је опасно. Ја, као његов игуман, морам му то забранити.

Протурио сам шаку кроз уски прорез на зиду, захватио са пљуска длан воде и жудно га искапио. Хтео сам да изађем напоље и да се препустим киши, али сам се у последњем тренутку предомислио.

Горчина је отровала радост, жуч се разлила по згрченим уснама које се отварају само зато да би пуштале напоље рогобатне, грубе, ускисле речи.

“ Опет грми. Галама тог побеснелог клипана пара ми уши и ја једва издржавам да не скочим и побегнем напоље. Доротеј га гледа мирно, безизразно.

Питам, вас, трезвене људе који овде седите, да ли ћемо широм отворити врата и пустити напоље љуту аждају греха да хара по колебљивом и слабом људском стаду? Не! Не наглимо! Не рушимо!

Гром удари негде у Осоју, онда други скреса крај Мијове луке на Морави. Неко промоли главу кроз отворена врата напоље и одмах се врати. Рече да се напоље не сме, јер олуја носи шиндру по дворишту и скида плоче са кровова конака.

Неко промоли главу кроз отворена врата напоље и одмах се врати. Рече да се напоље не сме, јер олуја носи шиндру по дворишту и скида плоче са кровова конака.

Онда је гром ударио у звонару. Нисмо то знали док нисмо изашли напоље. Најпре смо помислили да је погођен конак, или нека од дворишних грађевина.

Тај би одмах повикао: „Чудо! Чудо!“ и истрчао напоље да клекне пред оним мангупом и пољуби му стопала. Никанор Истерао сам их!

Извели су мене, Доротеја и Димитрија у двориште. Док су калуђери кадили тамјаном наше ћелије и износили напоље постељину на којој смо лежали, нас су свукли до голе коже.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Тако, сад је све у реду! Звоно је већ поодавно откуцало свој знак, можемо изаћи напоље. Овде, горе на Акрополи, је све изумрло, но доле бруји бујни живот модерне вароши.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

« и бесомучно дерање Парапуте: Изгоре Парапута, изгоре, ах! МИРОН (прилази прозору и нагне се напоље): Опет га ова деца ухватила, опет га уплашила бацајући му запаљене жижице... Ах, он се опет искрао из цркве.

Како је сада овако лепо! Ох, овако да је увек светло, овако весело! Улази Стана. СТАНА (показује напоље): Снашке, ево Сароша. Сигурно је он. Познајем га по гласу, по кораку. Чује се јак глас са страним акцентом: Како сте?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Истераћу га за најмању кривицу, истераћу га и без кривице, онако како само жена може да побесни. Ако Срба морадне напоље, и он ће! Него ћу ваљда истерати наше дете, а Швабу метнути на његово место. Бог с вама, господин Јоксиме!

Ништа горе, господо, него кад у човеку, може, наравно, и у жени, кад проради подземни врућац: ем пече, ем напоље не може.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

« (»Добро и немецки говори«.) Старији, међутим, из друге собе дошли, и девојка изилази напоље. Прводаџија. Е, како се допада мома, јесам ли казао да је лепа? Младожења.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Тако!... А сад, где је онај дечко?... Слушај, изнеси овај џак напоље, и ко год затражи прода-ћеш му. Онда још једном погледа душмански трговца, па изиђе мрмљајући неку страшну псовку.

Па добро, што се не радујете?... Што не пуцају топови? Сви се насмејаше. Некоји, да се не би смејали гласио, изиђоше напоље. — Да си ти жив и здрав, ми смо то дознали још у подне, те смо се нарадовали и прерадовали...

Налетели су на рововску батерију и убили командира... Онако мртвог парали су га да му је сва утроба испала напоље... Ама нешто грозно! — Војнике побили такође.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

А онда је свануо дан девети. — Ево га, светли! — викнуо је са дна јаме и повукао конопац да га извуку напоље. — Ој, исклизнуо је! — додао је разочарано.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

на граници Далмације и Босне дићи се — (значи и:) поћи на пут: Дигоше се до два побратима дица — деца дишер — напоље, излази!

натресати се набрекнути — дозвати некога речју бре навалија — некаква одлична сабља навришко — одмах надвор — напоље надó — челик назорице — издалека пратити некога али тако да се не губи из вида на ино — друкчије најпотље —

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Саме од себе пружише се Стричеве ноге-дрвенлије и зачас изнесоше дјечака напоље из разреда. Пролазећи уздуж зида он се огледну на прозорчићу од нужника и сам удари себи жесток шамар.

па јурну према посљедњој клупи, али Јованче истог тренутка трком допаде до отвореног прозора и попут лопте искочи напоље. — Опа! — оте се Стрицу одушевљен узвик.

— Опа! — оте се Стрицу одушевљен узвик. Учитељ и сам појури према прозору, вирну напоље, па се окрену разреду и љутито повика: — Хватајте га! Сви за њим!

Сви за њим! Читав разред, као да је једва дочекао ту команду, весело јурну напоље и просу се низ двориште у правцу густа љескара куд је умакао бјегунац. — Држи га! Држи гааа! — Аха, не дај тамо!

— упита Мачак. — И дрекавца! — одврати Луња и не трепнувши. — Боц, боц, па ће одмах крепати! — Идемо ми брже напоље док није дошло нешто горе од Луње — предложи Јованче.

Скочио је као опарен и кочоперно се испрсио. — Идемо. Лак сам као зец. Кад се из пећинског мрака извукоше напоље, пред њима сину бљештаво зелен Гај, чист и весео као да је тога тренутка створен и стављен под сунчан свод неба.

Онда је малишан брзо изишао напоље, а за њим су дјечаци извукли степенице. Сирота куја, преварена тако на брзину, почела је да цвили и да заскакује уза

Тек пошто дјечаци одоше за неким послом и око јаме се све утиша, он се попе уз први степеник, вирну напоље, па брже боље искочи и зажди према ивици шуме.

— дрекну пољар и тако луђачки ђипи како никад у животу ђипио није, дограби се рукама за ивицу јаме и попут зеца искочи напоље и даде се у дивље бјекство.

откривену половину, није пограбио ни дрекавац нити какво друго чудовиште, он се мало-помало охрабри и лагано се извуче напоље. Забљесну га рана јутарња свјетлост и он зачуђено затрепта. — Пази га, свануло! А гдје ли сам ја ово?

за јаку, али он се снажно истрже, јурну у колибу с кубуром у руци, проби главом супротни зид и попут метка излети напоље.

— досјетих се ја. Чујем, изишао и мој стриц, разговара с неким, па се и ја довучем до малих вратанаца и вирнем напоље. Пред авлијом стоји мој буразер Николетина у војничком одијелу, с пушком о рамену. Разговара нешто са стрицем.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И гледај сад што да чиниш... Змију ухваћену с рибом Испљуј је напоље из себе, А добре беседе избери, Те их држи себи У барци твојих усти.

ВЕЛИКА ГОСПА ДОМАЋА Истерај човече, напоље из своје куће робињу уједно и са сином њејзиним; не може, знај, у твоме миразу домоосталац бити робиње син, уједно с

преплашена ода шта год, плахо прхуће ударајући и лупајући по буџаци собом, еда би брже згодила где прозорац излетити напоље — тако се је душа Данилова узврдала и узмутила била у њему од анђелскога страха.

Зато и плашим се да не дочујем зао глас: Свежите му ноге и стрмо га турите напоље, у добоку помрчину! Моје руке ме и ноге на грех наведоше; бојим се да не ш њима бацен буду у вечни огањ.

И Соломоново појање о теби се испоја: Јерусалимске кћерке, излез'те из кућа напоље, те гледајте цара Соломона под венцем, с којим га је мати му венчала за женидбу! ...

земље с надањем се негде излазу, али врло се заустежу позадуго; и неке пак натраг се одбијају; а једне јако сукте напоље — ето, таква је та форма и философска, о Богу им неко пронахођење у натпирању међусобном.

Ако и виде да је тек све саде земља, доста праве руде и напоље истуре не знајући што је! Ал' у писму није тако, нити је у њему што са земљом, с буњиштем ли уједно збркато са

Једанпут му згоди се лепим временом са свом својом војском у шећњу напоље из града изаћи. Дође к оној глави; сви је гледају и чуде јој се.

И сви бацише по камен, туштено људство, те је сву затоварише с камењем, тако да се и ни мало више гола не помаља напоље. Пак заповеди грађаном, те посуше је земљом одзгор, и високо се онде брдо учини.

После врло се наду и распаде се. А они попови изнесоше из њине цркве новце напоље; рекоше: »Не достоји се стајати у цркви крвничким новцима.

та и врти се там-овам силовито навирући куд би прошао: зато потреса земљом, докле куд згоди коју дупљу те опет излезе напоље.

Улезе унутра, затече онде Какуса. Таки га крхну топузом у главу и уцопа га на месту. А своју чорду изведе напоље и дома их отера.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.