Јакшић, Ђура - ПРОЗА
је с дететом заједно на суво, а други провали прозор и парче по парче од оне сиротињске тековине додаваше другу који напољу, до половине у води, прихваташе сав тај остатак зноја сиротињског... Вода је расла.
Киша је падала пљуском, са високих стреја јурила је вода, а напољу по улицама пливали су пуни и празни сандуци порушених дућана.
Ноћ је... Понеки старац само кашље у својој јадној колибици, а напољу пред вратима псето режи... То је сав живот у селу: нигде живе душе! Нигде човека!... Само љубав и мрзост стражаре...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Курјак верује и оде, а кад у уречено време дође, нема пса напољу; зове га ови кроз прошће, опомињући га о уговору. „Кад ме други пут нађеш пред авлијом", — одговори му пас — „не чекај
О таковом овде није реч. Ово наше тело, жиле и кости, од јела се је и пића, најпре у утроби матере наше, а затим и напољу сложило и нарасло; дакле, што је ту ново и необично да ћемо га једанпут свући и оставити?
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А јутрос нам је осванула на прагу! Оном ко је унутра не да напоље, оном ко је напољу не да унутра! Кланицу је оставила без сточне пијаце, рибљу пијацу је оставила без реке!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Почнемо се старати најпре кметове и кућне старешине напољу учити и казивати како је боље и за душу полезније, но сваки код своје куће да каже: „Ко год пође цркви, било мушко,
Миленку Стојковићу, он узме момке, седне на чето-каик, дође у Адакале, покаже писма стрицу Реџепову, а чету је оставио напољу. Реџепов стриц види везирову бурунтију и Реџепово писмо, и рекне: „Иди, пак дођи, кад се смркне”.
у каруца сва четири ноге замотавамо, а Мијаило Грујевић, Божин брат млађи, острагу на месту сандука, у свакој погоди напољу, и сам не знам како се може одржати од Харкова до Петробурга.
помазанију Карађорђа, и шта је његова дужност, и шта на заклетви на себе прима; друго пак слово народу и војницима, напољу, шта је сав народ дужан и проча - и да онде људе за синод изберемо.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Остали гости одавно се већ разишли. Газда дрема у једном крају за столом. Само шкиљи још једна лампа. Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре. Негде далеко чује се песма пијаних људи.
« Нигде нико га нема напољу; све се склонило игде што живо било. Само поп Вујица узео под пазухо требник и петрахиљ, па перја навише виноградима.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Њима се није ишло. Сан више не беше пријатељ старим трепавицама њиховим... Дуго су ћутали... Напољу је ветрић пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњишту. — Благо моје!... Где ли си сад?
— Благо моје!... Где ли си сад? — процвиле Петра... Напољу ветар дува, а ти ни честитог покривача немаш!... — Ћути, Петро! — рече Алекса. — А ћутим доста!...
Сузе су капале, па и престале. Суво, укочено око гледало је у хладан пухор на огњишту... А напољу је свитао дан.. Прођоше три месеца у Тузи И жалости. Алекси је освртао један дан као и други...
И старац тога вечера расплете косе и припали дуван... ИИ ДЕО: ОСВЕТНИК 1. ПАУК Напољу тужно јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи... А помрчина као у паклу.
Наста глуво доба... Све се ућутало, само попак певуши своју веселу песмицу... Пандури пообарали главе, па дремају. Напољу се чуше кораци... Он прену пренеражен. Учини му се да га она иста ледена рука ухвати за главу...
Сви су били као у неком полусну. Пандури су спавали у хану крај огњишта. Напољу је пиркао ветрић и гонио суво лишће... Крушки пале трепавице као да му је неко брег на њих навалио.
Кад се и то сврши, Милош рече: — Дајте, децо, вечеру!... Совра се за часак препуни јелом. Напољу поче грувати пиштољ за пиштољем. — Ех, да је бог друкчије рекао!... — рече Милош, уздахнувши. — Ми смо криви!
— Бог чини своје!... Станко поче да се диже, али Суреп га задржа... — Не устај!... Не можеш ништа помоћи!... Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!... Лези!... Станку клону глава...
До мрака се овај народ мора склонити ма под какав било кров!... — Добро, Станко! — рече Суреп и изиђе из колебе... Напољу се чуо његов глас како одјекује заповеднички. — Овамо ти! Дај то грање овамо... Хајде ви, идите и дотерајте сламе!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
врата, а неки затварач који осећам да је унутра, у мени, хтеде их против моје воље и силом залупити и оставити ме напољу. Ја јуначки отворим широм и ступим слободно унутра. Али не умем да корачим. Рекох да сам фаталиста!
Гледа узверено и на страну, одлаже ногама као ја кад ме друштво чека напољу, а ја стојим док ми сеша не одсече хлеба. Узима новце, главу окренуо на другу страну, па кад прође, прогунђа као за
Устанем. Све изгледа некако свечано, па тужно. Напољу мирно, свеж зрак пада кроз отворен прозор, а пред иконом још дркће пламичак у кандилу.
— рече поп и метну руку опет на срце. Доктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а владици напољу рече: — Не може ништа бити. Пукла му је кичма! Он оде, а владика се врати у собу.
њој опростите!... Није она крива... ја сам. У тај пар чу се напољу врисак и врата се нагло отворише. На прагу се показа Мара, блиједа као смрт, убијена кишом и временом сва мокра, а
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зеваше.
— пита је гђа Сида коју је комарац пецнуо и кашаљ пробудио. — Па... ето... врућина ми... — Шта је то тамо напољу? — Та онај њихов мачак дош’о ту под наш пенџер, па све ларма! Тако је брезобразан...
Вина ти меникана дâј, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу. — ’Оћу, ’оћу, Нићо! ’Оћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито. ’Ајде, гуцни мало!
— Та-а-а, оно, знате... — отеже Пера и почеша се, — видите и сами какав је белај напољу! А баш, да вам право кажем, и не би ми мило било сад на оваком времену... Лети је друго...
— А, ти, пештански трговче, ти си се канда опет почастио док сам ја била тамо напољу! — вели му бирташица кад одоше путници. — Ти си опет точио, а? — Нисам точио... а што ја да точим!
Поп Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио, а домаћица у кујни нешто цуњала, дотле се домаћин упустио с поп-Ћиром у други један разговор.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Била је ситна, мала... Никад није смела сама да остане, а још мање напољу сама да заноћи. Причињало јој се: како увек иду за њом Турци да је грабе, како их чује, види...
Па, само да би је Таја к себи пустио, да не би сама напољу ноћевала, она га је слушала, дворила... Све му чинила, што год је он хтео. А била је вредна.
Затим се брзо изгубила, умрла, више од страха што је сама, напољу, него од глади. И тако Таја остао са варошанком. Чак изгледало је да му је с њом и боље.
Па, кад дође код Таје не само што му не да ништа, већ га тера од себе, изгура из његове собе те он мора напољу да ноћи... А често и бије га. Сви су се надали да, какав је био пре Таја, да ће он варошанку одмах отерати од себе.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Шта ћу да је гледам, кад неће бити моја, — прогунђа напољу. Љуба оде кући. Фрајла Савка остане дешперана, али наскоро се за једног нотароша уда.
Татијана се смеши, слегне раменима, па каже: „Добро, само имам напољу мало посла“. Није дуго трајало, ето ђувегије са проводаџијом и тутором. Но нема Татијане.
Чика-Гаври није толико требало, јер је куражи имао и без тога. Госпођа мамица напољу кува ручак. Анка и друге ситније сестре помажу. Дође и време ручку. Сви се наместе.
— Знам. — То је што знате; ал’ има што и не знате. — То би’ баш рад чути. — Знате, ја имам напољу прилично новаца. — То је врло лепо, само ако је све сигурно и дужници плаћају. — Не брините се за то.
Дакле, кажи, ако хоћеш. — Не браним. Ја ћу поћи за њега. — А ти остани при том. Сад се напољу Стева о том са Гавром разговара. После ћу опет ја Чекмеџијића ухватити, па ћемо још данас све свршити.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
њим, скицирао је одговор на сва постављена питања у оном строгом, неумитном и пуном страшне претње званичном акту. Напољу је било хладно и ниски црни и мрачни облаци висили су над варошицом и вукли се и заплитали по брдима свуд у наоколо.
И Јуришић, са бесном новом и дотле непознатом узбуном у души, остави жену и пође за ствари. Напољу, на месечини, усред оне гужве, огреѕѕе је, пискавим гласом, грдила носаче.
А ја гледам кроз прозор: напољу диван дан, Што ја не идем да шетам, мислим ја, а опет седим и кашљем, а они све више падају у ватру и један другом
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
(Отвори врата.) Јуцо, море, Јуцо! ПОЗОРИЈЕ 4. БИВШИ, ЈУЦА ЈАЊА: Псето неваљано, ди си била? ЈУЦА: Била сам напољу. ЈАЊА: Напоље, напоље? Ко е слушио моја шпекулација? ЈУЦА: Ја не знам. ЈАЊА: Не знаш, шкиљи!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Заривши главу у везане руке, Павле се био толико занео тим мислима да није ни чуо како се, напољу, на лавиринту ходника, отварају врата и како одјекују кораци нечијих чизама.
Тек после у својој кући, у Бахмутској провинцији, у Росији, Павле је, једно вече, кад је напољу била страшна зима, уз пламен пања на огњишту, испричао по нешто, о том свом бекству, од кирасира.
и кад му се нудила, са исто толико брзине, ово му се младо створење допаде, као неки знак пролећа и лепе ноћи, која је напољу, у башти, остала. Прелетао је погледом, и нехотице, низ њена леђа.
Али је устао и облачио се, брзо. Сунце је, напољу, већ било одскочило, али је у кући била тишина. Све је још спавало. Кроз прозор је видео како зраци сунчани падају,
На трави, напољу, у сенкама блистала је још роса. Исакович онда отрча за кућу, а кад се вратио, намириса брке, и обу се код огледала.
А није му био непријатан. Тај смрад га је пратио целог живота.. Иако је напољу био дан, сунчан, топао, светао – унутра је владала, за тренутак, помрчина, која се затим, кад се очи навикну на њу,
А друго ноћу. Један свет, који се види, кад је дан. А други, кад је ноћ. Једно лице, напољу, пред вратима. А друго, унутра, иза врата.
гроф Бранкович, држан је, тако, у оваквим собама, а толики су његови сународници завршили били, у оваквим собама. Напољу је била велика варош, царевина, Вијена, Европа, земље по којима су Серби гинули, Оландија, Шлезија, Миланија, али је
А лакеј, који уђе, отпрати Павла низ мраморне степенице, до капије у мрачној хладовини, иако је напољу била врућина. Павле је корачао погнуте главе.
Кад је одлазио, чинило му се да тај удар чује, кроз цео лазарет и воду. Кроз сумрачје, које се напољу почело да хвата, после заласка Сунца, на једној страни ходника.
А да туп удар ногу одјекује, и напољу, у земљу, у небо, у Вијену! Исакович је био примљен, по други пут, у аудијенцију, код грофа Кајзерлинга, у подне,
Тек кад се било, напољу, пред биртом, разданило, госпожа Евдокија се сети да је напољу свет, да није у својој кући, да је у Енгелбирти, да има
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Сви су били на смрт уплашени. — Откуд ти жив, бијели странче? — зачуди се сиви миш домаћин. — Па напољу пада читава киша од мачака. — Ја сам чувени Миш пророк — одговори бијели миш.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АГНИЈА: Хтела сам да те питам, знаш, за то одлагање венчања. Знаш ли ти да се то напољу врло рђаво тумачи? СПАСОЈЕ: Шта се мене тиче како се напољу тумачи!
Знаш ли ти да се то напољу врло рђаво тумачи? СПАСОЈЕ: Шта се мене тиче како се напољу тумачи! Остави тај разговор, молим те, разговараћемо други пут о томе. Вукице, Вукице!
АГНИЈА (прилази Спасоју поверљиво): Спасоје, не Могу, знаш, пред дететом да ти кажем, а напољу се неке чудне ствари шапућу. СПАСОЈЕ: Знаш ли ти, бога ти, шта се о теби шапуће? АГНИЈА: Ију!
) В АГНИЈА и СПАСОЈЕ АГНИЈА: А и с тобом имам да разговарам, Спасоје. СПАСОЈЕ: О чему? АГНИЈА: О томе што се напољу говори. Морам ти рећи, брине ме, брат си ми. СПАСОЈЕ: Шта ти имаш, молим те, моју бригу да бринеш?
(Звони. Пауза. Нема тишина.) XВИИИ СОФИЈА, ПРЕЂАШЊИ СОФИЈА (појави се). СПАСОЈЕ: Софија, чека ли ко напољу? СОФИЈА: Да, овде је пред вратима један господин од полиције, а у дворишту су два жандарма.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Код Пере у механи никад се не затварају врата, ни дању ни ноћу, све то напољу и унутра од музике и људства зуји, бруји.
Одговори бирташ да има за госте једну, и ту ће им дати. Ствари најважније унесу унутра, а један кочијаш ће увек напољу чекати.
Већ је дубока ноћ. Софра отвори врата, у руци му наџак. — Идем да прегледам напољу, сад ћу се вратити. Изиђе, ослови момке да буду на опрези, дозове једног у собу и да му три пиштоља, да се поделе,
Па шта, зар нас толики бојали бисмо се ти’ изгладовани’ неколико лопова? Мој један кочијаш Сава ће сам на тројицу. Напољу ларма, већ се лопови са кочијашима туку, кочијаши се довикују. Сад клопкају на вратима. — Отварајте!
И напољу се чује пуцњава и вика. Како се почело пуцати, остали лопови, видећи да они у соби ништа не извршују, а четврти рањен у
Чамча је био у духу непоколебљив. Прође свечарство, сви се разиђу. Било је већ око дванаест сати. Напољу цича зима. Када се сутрадан господар Софра пробудио, осећа неку бољу у прсима.
Не једна фрајла чека за хаљине; напољу пада снег, она чека полуобучена, чека Шамику, али Шамика не сме фалити; мада је бал започео, он је за по сата ту.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Свакоме је видео лик, сваког је познао, сваког се сетио где је који легао. Тако му се и остало што је било тамо, напољу, на киши, јављаше у широм отвореним очима, у мраку: обронак брега и под њим Дунав, са чамцима шајкаша, којима ће се
Друго би било да је био негде напољу, у Земуну. Овде, унутра, у својој кући, чинило му се да је потпуно безбедан. Нико то неће сазнати.
Унутра је било топло. Ватра је хуктала. Напољу је завијао ветар. Упаљен од врућине, лежао је на пећи, са пуном свешћу оног што је спремао.
При томе, пре увек плашљив, беше сад потпуно самопоуздан. Између ова четири жута зида, све оно чега се напољу бојао, није ни постојало. Између ова четири жута зида смео је да чини што хоће.
кад буду заједно заспали овде, он осети, како је тих полумрак око њих и како их нико не види, између ова четири зида Напољу је завијао ветар, пун лавежа паса, и шумела је вода, коју је и он чуо, непрестано, под прозором.
Ни поп, ни његов ортак Димче Диаманти, неће моћи да му сметају, својим саветима и бенетањем. Све што је напољу, остаће напољу, а она, ту, остаће ту, крај њега. Нико то неће сазнати. Био је уверен да ће и она ћутати.
Све што је напољу, остаће напољу, а она, ту, остаће ту, крај њега. Нико то неће сазнати. Био је уверен да ће и она ћутати.
За један трен, она виде, бледо, јутарње небо напољу, део крова и једну грану, затим се узана светлост одшкринутих врата, на зиду, опет сузи и затвори у мраку.
Кад, најпосле, отвори исплакане очи, виде да је свануло и да је напољу свакако хладан, кишовит, тмуран дан. У животу госпоже Дафине Исакович било је доста несретних и тужних дана, као,
Пси су урликали напољу. Загушена од мрака, није могла да викне, а, премрла од страха, није могла да се макне. Тресла се од језе и осећала је
под том кућом, свом мирисном од брашна, шум који је у почетку узнемиравао, а доцније успављивао, као и шум воденица, напољу, на реци, што га је чула врло слабо, издалека, али ипак непрекидно чула.
Била је и тад још жељна љубави. Није ни приметила да напољу залази Сунце, ни врућину око куће, ни прашину, није више знала ни где су напољу брда, врбаци, острва и није више чула
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, а женски су: лево, доле, положено, широко, напољу, ван куће, округло, мршаво, мирно итд. Предмети или делови тела на основу којих се одгонета пол такође имају значење
⁷⁴ За носећу жену опасно је чак и да остави своје рубље напољу да преноћи. За „круту“ жену не ваља се да гледа помрачење (сунца или месеца), јер ће јој дете бити поремећене памети,
⁷⁵ За њу не ваља ни да спава напољу кад је пун месец, јер може „месечина да â фате“, односно да роди месечара.⁷⁶ Кретање труднице није ограничено само у
Жена не сме да буде гладна када први пут подоји дете, јер ће и оно касније бити стално гладно. Ваља се да га задоји напољу, да би му се свака болест појављивала споља а не унутра.
У Хомољу, дете се увек, чак и по зими, купа напољу, под отвореним небом, у специјалном врбовом илу буковом коританцету.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
највећи од царске господе да благо прими роба, да му сама госпођа царица уморном дода воде; да, докле хајка за њим напољу хара, роб мирно проспава ноћи на двору цара.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Бангави Зека вири кроз скалу, тачно на оном месту где пише Хилверсум П, и описује нам шта се догађа напољу. На кутији седи наш инструктор са слушалицама на ушима и говори у микрофон »ЈУ-2Об-КМТШ зове Аустралију! Слушам...
– Ели, Ели, лама азавтани! — допирало је сада мукло стењање кроз камене зидове манастирског конака. – Сачекаћу напољу... — рече млада жена са досадом и оде на својим дугим бакарним ногама у сенку зида ка густијерни.
Поново му је под стопалима тврдо набијена земља зарађена на пушку, кров изнад главе и лавеж паса напољу. Нестаје му филтер-цигарета и он завија очеву шкију у тоалет-папир марке »Голуб«, а затим гледа у ватру. Ватра.
— Замолио ме један гост да му га донесем — рече келнер. Затурио је тај број. Напољу је улица била тек поливена. На сваком столу стајала је веза свежих младих ротквица.
— Флашу пива, са две чаше — рече Чиле. Поп је и даље гладио своју грудву све док се од ње не начини савршена лопта. Напољу иза стакла нечујно су клизили смучари по падини. — Идеално за децу! — рече Поп. — Аха...
Изрезала си хлеб. Онда се он вратио из »Балкана«. Како је напољу? Хладно. Опет фаширане шницле! — казала су деца. Оставите маму на миру! — рекао је. Онда сте ручали.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Људи заћуташе и закурњавише. Доцније Стево Маркишин отпијена једну уз гусле, па се разиђоше, јер сви бјеху сустали. Напољу бјеше цибрин а и снијег већ шкрипаше под њиховијем ногама. Небо бијаше ведро и звијезде весело трептијаху.
У доколици најрадије је проводио вријеме напољу, било у лову, било у шетњама на коњу, по селима цетињскога племена. Како је лијепо вријеме трајало десетак дана, он
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
као да хоће да се откине и отпутује (Старац с Торбаком) Оно што се збива у влажне и немирне мартовске ноћи док напољу капљу труле стрехе и у помрчини се чује вјетар, у мокрим ноћима раног пролећа, кад самоћа нарасте до грла и човјеку се
Милићевић, Вук - Беспуће
И сви, у један мах, са уздахом олакшавања, бацише карте, бришући марамама знојна лица па посиједаше око прозора. Напољу, једно натуштено јунско поподне, са сунцем које се изгубило иза густих облака, али које је оставило у ваздуху топлину
Па и она се сломи једног дана. Једног јесенског јутра, пред свитање, док напољу непрестано пљушташе густа и бујна киша, тргао је дјецу иза сна неки чудноват немир у кући.
И кад он метну грубо руку на њезино раме, она одмах клону и сва му се предаде, без ријечи. Напољу је пљуштала киша и текла потоком.
Једнога јутра пробудио се касно, уморнији него што је легао; соба је била мрачна, напољу падала киша, запљускујући прозоре.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Извол’те да ручамо. — А, хвала, постарали смо се и ми! — одговара Јован, и врати се у собу. Док је Јова напољу поздрављао Божић, они су унутра, по божићној песми, манифестовали мир међу људима и благовољеније.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Санче, ти ми диже прамалеће, И оживи увенуто цвеће. 59. Ал' не само у срдашцу моме, Прамалеће и напољу се шири. Цвеће красно овде преда мноме Нашто тако умиљато мири?
6. Напољу се милост поче Крај дућана на улица, У цркви се туна роче Жељан момак и деклица, Докле једно од њи двоје Враг не
111. И напољу вијар дуну, Дом кô да се с места креће, А кроз избу ледно дуну, Утрнуше с' обе свеће. Глену врати — за час тили
XВИИ Уђе у дом — ал' напољу Стоји вечер мирна, тија, Једва ветрић доби вољу, Да малчице проћарлија. Тио свуда и све тише, Тице нашле своја
“ Па у вино соке врже. И он беше, уђе, седе, Већ вечеру згодну једе. Вино пије, и већ попи, Напољу се нојца склопи. Ал' у изби свећа гори, Он са драгом седи, збори. Нешто вели да је трудан И одмора врло жудан.
“... Ао Ајка, ал' те срећа вара!... Сунце зашло за гору већ давно, Дошла нојца, свуд напољу тавно. Славуј песму удесио дивно, А слуша га то друштво љубивно.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
жену, извика на дјецу, паде и нека ћушка, преметну се читава соба, кад у зло доба опази стара Ђуја изгажено цвијеће, напољу, испод прозора. — Украо неко. Ево, пришуљао се кроз кукурузе, провукао руку кроз пенџерак и однио.
Зађе тако дјед и у зиму, а из кревета се не диже. Најчешће нема с ким ни да разговара, па мене привлачи уза се. Док напољу пурњави мећава, а ја пишем своје задатке, старац ћути устурен на јастуке, па ти се истом изненада огласи окрећући лице
Што да се више сикира. Био је он и у већем кркљанцу, па се остало живо. СУЂЕЊЕ Напољу мирише и грије зрела јесен, иза првих шумарака кокају пушке, бобоњи немирна четрдесет прва, а ми у пространој сељачкој
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Како за ово да се спремим... БЕГ ПИНТОРОВИЋ? Оно су њени сандуци напољу? МАЈКА ХАСАНАГИНА: Њени. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: То ће момци да изнесу. Више нема шта да се чека? Је ли готово? Идемо?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
“ Па једва ако се изгуби у јеци звона и прангија што једнако напољу грувају, те се смрзнута и гола земља потреса. Нафору никако да добијем од свештеника са амвона.
Она једнако трчкара око мене, пази да не упрљам нове халине, и одмах скупља мрве, да се не би познало кад ко дође. А напољу је све мирно, тихо. Чују се свирачи из „горње чаршије“, што свирају у господским кућама.
Бубањ бије, стакло игра у ћерчивима, кандило прска и с греда, озго, пада црвоточина. Напољу мрак с влагом. Ч’а Јован пева заваљеним, истрошеним, ситним гласом: Ђул мирише, ђул се расцветао!
суве дуње из сандука; пећ бубњи, а светлост од четири свеће широка, пространа, помешана с тамјаном и димом дуванским. Напољу хладан и влажан мрак...
Изиђох и ја за њим. Напољу свуда дубока, мртва ноћ. Из чаршије, са чесме пада вода. На студеном и мутном обзорју избио месец и једва пробијајући
лицу, али се видело како у исто време прати и Марикине покрете по соби, чија млада снага, здравље, свежина од рада напољу, а нарочито витка јој половина, сад не знам зашто, тако чудно одудараше од свих нас, целе собе.
У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму коју су сви напољу певали. — А што ти, снахо, бежиш? — почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; — што си невесела? Еј, хеј!
Затим право, укочено, оде са свирачима који су му певали: Подухнуше саба-зорски ветрови... У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Страшна мисô, поноћ нема, мали жижак догорева, у Делиле душе нема, тек да само из вајата посрћући нађе врата. А напољу, у по трема, сусрета је једна жена, та је жена мати њена; мајци својој ћерка пада јецајући око врата: „Мајко мила,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ханџија се расрди, те дозва слуге и избацише га напоље. Он, кукавац, опет поче напољу јаукати. У то му дође неки старац, те му рече: — Иди ти кадији па се потужи, кадија је добар, па ће наредити да ти
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Завукла си се у собу, да те не опали сунце. СОФИЈА: Тек што сам ушла. МАКСИМ: Провреднила се жена шавом, а напољу како Бог да. СОФИЈА: Јуче си псовао што не шијем. МАКСИМ: Да га враг носи и с твојим послом и с твојим редом!
МАКСИМ: А гди је од подне? СОФИЈА: Појело се све. МАКСИМ: Ти си несрећа! Седиш ту, да те виде официри, а напољу нека се размеће и развлачи. (Јеврем намигује Софији.) СОФИЈА: Ја мислим да знам шта се по кући чини.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Па, професионални шетач какав сам ја, мува се прилично по вароши, а та мала је непрестано била напољу: често сам се питао спава ли уопште то дете код своје куће?
“ Онда убацујемо сав онај крш од ствари у нову изнајмљену гајбу; ја таман престанем, а маман опали са ридањем. Напољу је град Београд и сви некако имају свој кров над главом, сви сем нас. Систем: Јадници (од Виктора Игоа).
Претпостављам, наиме, да ако неко база улицама без крова над главом и ако напољу уз то пада још и снег, онда тај неко обавезно мора бити изгладнео и све што уз то фура.
Патила сам као убоги ђаво, толико је био расејан кад год би ме слушао. И једнога дана, баш сам била устала а напољу облачан дан, погледам се лепо у огледалу, право очи у очи, и упитам се: „Па да ли си ти нормална, Анчи?
Овде сам ти само у пролазу, да покупим кирију од куће ... — А чиме се бавите тамо напољу? — упитах, ван себе од страха да поново не улетим у неко срање.
Било је као да гледате неку телевизијску емисију о Лондону, само без тона. Тако некако. Напољу је био Лондон. Осећала сам се изван себе од среће што могу да га опипам прстима, и што шофер пуши лулу, и што је слика
У ствари, има нешто у тим журкама што ме чини срећном! Мислим, кад је напољу бљузгавица и кад вам не остаје ништа друго сем суманутог базања по вароши, е, па онда — нека је благословен онај ко ме
пепељару за успомену и, у огромним количинама, шминкали очи туђим ратним фарбицама у купатилу, када сте, дакле, напољу, не остаје вам ништа друго него да глуварите наоколо по разноразним радњама, да се љуљате у столицама за љуљање, да
— Ћао, и не нагињите се кроз прозор! — викнуо је закључаном разреду са травњака. — Напољу је свеже! (Нормална ствар, опалили су ме укором наставничког већа са последњом опоменом пред искључење, па сам остатак
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
румене шаре по соби миче прстима златним предмете тиче, на зиду слика Мачкове приче, све му на вука рогатог личе. Напољу дотле кроз пејзаж дивни и санке клизе дједице Мраза, звјезданим прахом искри се стаза.
Старом се млину темељи тресу, напољу воде дивови бој, чупају букве, њима се јуре. Има их, богме, невиђен број. Заспао деда, малко и хрче, док пламен
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Скочим из постеље, видим: мала стисла зубе, преврнула очи, поплавила; умреће сигурно. Сасвим је свеједно умрла ту или напољу, или упали обоје под лед: не бих могао више издржати жену а и мени би било сувише жао. Јесте ли видели како је лепа?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У крчми никога нема, Осем крчмара старог, што згурен, крај топла плама, Претура дебелу књигу. Напољу мртвило влада, И ситна кишица сипи и густа царује тама. У том се куцање зачу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Шта је ово? — капетан све одмери погледом и поче да нас пребројава. Затим се окрете онима који су стајали напољу: — Нека уђу још двадесет... И нико да ми није изишао из вагона!
И опет трескање, лупарање вагона, и најзад се све утиша. На перону су остали још само капетан и стража. Напољу се зачу пиштаљка.
“ Пред штабом одреда стоји ордонанс, а командант се умива напољу. — Одакле ти, артиљерац? Рекох му да се враћам са осматрачнице.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...
Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље. Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.
Очајан, угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац к однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Украсти од њих, ах како би то било дивно! За два сата тамо улови се више рибе, него овде напољу за две ноћи. Међутим, постоји и лучко поглаварство на свету.
Веле, није потребно. Враћам се, истим колима, у Сан Вито, а мој Пољак ми прича на путу да напољу, на положају, драгуни очекују, сутра, крваву битку. У Сан Вито, сутрадан, излазим на рапорт, оном мајору.
Ја онда седим и ћутим, у Загребу, по кафанама, још неколико дана, и посматрам како свет пролази поред прозора. Како напољу веје и пада киша. Осмејкујем се немоћно, па после решавам да одем из Загреба. КАО КОМЕНТАР Ја сам 1918.
Њихов се смех ори. После, у ноћи, док напољу урличу пси, ми седимо са свећом на столу и мати ми прича како су је мучили снови.
“ А напољу пада снег, и још увек пролазе даме са полуголим грудима, увијене у крзна. Али не шетају више туда официри. Ретко ако
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Видиш да нема ко да ми однесе ову депешу, морам сам. А и да прођем мало, да чујем и да видим шта је напољу. ВИИИ ИВКОВИЋ ПРЕЂАШЊИ ИВКОВИЋ (враћа се у своју собу, седа и наставља писање).
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Море, господине, лези ту па спавај! Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! Напољу запеваше други петли. — Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.
И ово последње с успехом. Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу! И какве је само зубе вадио! Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве онако клештима вукао.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
у тами као клада, Не видим ништа, не знам ништа; Од свеколиког светског јада Не допире до мене ништа. Напољу можда сунце греје, А можда киша сипа капи На мирна поља и на стреје, Ил̓ помрчина ко гроб зјапи, Ја не знам.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће рукаве, и Софка чу како он, као увек, високим и развученим гласом наређује: — Нека се иде
А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају. Напољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
„Да с тобом шетам волела бих више. Ал’ ти са својом дамом ићи мораш...“ Глас мртвачких звона све тише и тише, Напољу, где киша полагано пада, Звонио је гласом којим откуцава Дубока поноћ сред сановна јâва.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
од путника који су били засјели око ватре, те чобани нијесу могли приступити да се огрију, запитао како је вријеме напољу. Куд је, снашо, у то село пут послије ручка?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
За све време представе пада киша. Пауза после треће слике. И СЛИКА (Кафана „Шарган”. Напољу, на неком плацу, друг Вилотијевић држи говор, чије се невезане реченице чују у кафани само онда кад неко отвори врата.
Миле, који напољу слуша говор, повремено улази и коментарише оно што је чуо. Ставра седи и чита новине, наизглед потпуно незаинтересован
Ставра седи и чита новине, наизглед потпуно незаинтересован за оно што се напољу догађа и говори.) МИЛЕ: Сјајан говор! Ама све теза за тезом! Чујете како човек говори?
(Излази) МИЛЕ: Јеси видо како прави гримасе дупетом? ЦМИЉА: Црнога ли јој леба, бого мој! МИЛЕ: Зову те неки напољу, оће да наруче! ИКОНИЈА: Фала Богу! Спремде ми то за кутњак, оћу дизлудим!
А на тапету су кардинални проблеми! Чујте аплаузе! СТАВРА: Је л ти то вичеш да ми чујемо, или да чују они напољу? ПРОСЈАК: Петнес мува банка, три глисте банка, ровци су две банке по комаду! ИКОНИЈА (улазећи): Волики пљусак!
ИКОНИЈА: Видим ја да се теби пресипа! Ајде вамо у кујну, бићеш комотнији! ПРОСЈАК: А каква је оно предикаоница напољу? ИКОНИЈА: Паз ти шта говориш, језик пресеко! Не навлачи ми несрећу на кафану! Понеси ову флашу!
Боже ме прости, па мене сасвим престало! Нисам ни опазила! Живота ми, ко руком однето! Дајде наруџбину за оне напољу! ЦМИЉА: Шта оно беше? ИКОНИЈА: Рекла сам два пива, али ладна! Колики пљусак, срећа што сам прекрила терпапиром!
А ви шта рекосте шта ћете? СКИТНИЦА: Ништа, само нешто да питам. Боже, колика кишетина! А ово напољу изгледа неки митинг? ЦМИЉА: Аха. Говори неки Вилотијевић. Била му слика у новинама штампана.
ЦМИЉА (пришла вратима, отворила их, слуша. Затим их затвара): Чујеш ли овога напољу, молим те! ИКОНИЈА: Баш ме занима докле ће! СТАВРА: Да говори на струју, ми бисмо овде у мраку седели!
ГОСПАВА (бесна, пришла је улазним вратима и отворила их): Одиде да видиш! Па овај напољу уопште нема публике! ЦМИЉА (прилази вратима): Маса се сасвим разишла! ГОСПАВА: Нигде никога, а он прича!
Да направим туршију, пре зиме, да на врата прикуцам презиме! Снег напољу сипа кано вуна, код нас бојлер, зимница, фуруна! Док он гледа фрижидер са храном, трудна штрикам пред теве екраном!
Разумеш? ИКОНИЈА: Причам ти причу! ЦМИЉА: Ћуде! ИКОНИЈА: Шта сад ту „ћуде”? ЦМИЉА: Напољу ко да неко јауче! ИКОНИЈА: Причинило ти се. АНЂЕЛКО: Чекај! Стварно је неко јаукање! ИКОНИЈА: Немој дизлазиш!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
што купити соли; јавља ми да зида једну качару и моли ме саборно да ја будем качари ктитор, јер им стоје бурад и каце напољу. | Тако ми Христа спаситеља, срамота целог српског рода!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ма ја... онај... као... — поче се нећкати. — Оди, оди! Сиди и ти, Стипане, с намикаре! И сва тројица сложише. Напољу се надимаше вјетар на махове, те трескаше вратницама. Торни пас Кушмељев вијаше у наслону.
Бија сам у врага дома! Бија сам у папиној земљи, и тукâ се с Францезима. Дреждâ сам напољу по ноћи, киснуја, одија пишице по десет ура на дан, па никада ни да сам се наладија. А он... што ти кажеш...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зелене гране. Угаси шибицу. Мора да се смири и среди. Брзо шета по сумрачју од прозора до кревета. Напољу, на дрвљанику, праска секира, љутито И дрхтаво. Завршава се нешто што је споро трајало До данас. Ипак пола живота.
Све је као некад: грожђе на прозорима, ораси, јабуке на столу, слама на поду, багремовина у пећи... А напољу снег и ноћ. Мора признати даје лепо. Лепо... Школовао га. Јесте.
својих грехова“ и боја гласа којим их је изговорио нагнали су је на збркано проверавање целог њеног живота. Напољу јој је хладноћа мало пробистрила ум и она је с недоживљеним страхом ушла у манастир, вођена калуђером што је мрморио
— Ја сам дошао оца да спасавам — тресну шаком о сто. — А ви сте вечерас нарочито заједљиви. — Мраз је напољу. Апсану не ложе. Аћиму је шездесет година. Велика је то ствар.
Аја сам дуго гледао и упоређивао, и био сигуран да не личиш на мене, да ниси мој... Напољу заквича псето, па умуче. Па касније опет, од толике смрти у селу.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Дрво га је заклањало. Није се плашио, напољу; није се плашио, у шуми. Плашио се у граду, а нарочито у Цариграду, 1816.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
У крчми никога нема, Осем крчмара старог, што згурен крај топлог плама Претура дебелу књигу. Напољу мртвило влада, И ситна кишица сипи, и густа царује тама. У том се куцање зачу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја сам, зачудо, напољу сасвим дошао к себи и водио Николу испод руке. (Да сам дошао к себи познао сам по томе, што сам се већ почео стидети.
А тамо напољу, према великој гвозденој капији, уз стаклену чекаоницу облепљену наредбама и разним полицијским забранама, на шиљатој
— А напољу ветар бесан, луд. Мислио сам, подићи ће и однети и мене и амбар и цело Сланце, и бацити нас тамо негде преко Дунава,
— Дуже нисам смео остати, јер ни најстрашнији случај дизентерије не задржава, признаћете, човека толико дуго напољу. Разочаран и огорчен вратим се натраг у собицу.
Свиће... Пораниле неке ноге, пљаскају по барама, напољу, око павиљона, а унутра врућа телеса отпочињу да се протежу по креветима што шкрипе.
видљиво и сурово постављена у канцеларији, иде за човеком, па после стоји онако исто оштро повучена и устремљена и напољу у животу.
Онда се вратила са чесме, ушла унутра да се још брже појави напољу. Изашла је са малом ручном метлом којом је стала чистити сасвим ситне струготине по дворишту.
“ Тако је говорио Митар док је напољу из машине пара шљискала и на скори полазак воза опомињала. А вагон у коме су били, подрхтавао је, као што је
несносних аденоида, као и спљоштен нос), и да чак у брковима, црним и дугачким, нема још ни трага од белих власи. Напољу није престајало да веје кад је, тако очаран овим општим утиском, пришао прозору.
И тек тада, грозно, као разјарени бик, замумлао је, завриштао, па се као стрела претећи сјурио у капију и нестао... Напољу се орио пискави кикот, кад се поново нашао пред огледалом.
Онда нагло, као да се дави, бацио се на кревет, заронио, па грцаво зајецао. А напољу се постепено утишавао жагор, и све тише док се потпуно није смирио, и мрак се лагано почео спуштати, те остали само
фркали и лупао шаку о шаку, пошто је све наше ствари сместио и уредио на онај колски бок крај свога узвишеног седишта. Напољу је било хладно и сувомразица, па је почело већ да свањива кад смо се, окупљени око кола, стали поздрављати.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тако сам се забављао и некад давно, давно. У собу мог дјетињства исто је тако продирала изврнута слика свијета напољу, у љетна поподнева кад сам послије купања лежао с још влажном косом на узглављу које је мирисало по сунцу.
се опет нашао, дијете у наручју дадиље, у уљуљкујућем крилу те затишине, у неслутности тврдоћа живота и бура које вију напољу.
Ја живим у овој завјетрини, мало знам што се напољу догађа. — Па, срећом, и нема баш много. Отприлике колико и надживјелих из катастрофе Титаника.
Ови овдје унутра, у заклоници тријема, па и лимуни, који су још осјетљивији, остали су поштеђени. Али они напољу су страдали. Него, из корјена већ избијају нове младице. Вјероватно ће се обновити. Опет пошутјесмо.
Изгледали сте тако уморни, као да ћете заспати на стојећки. А напољу изгледа да сте се нагло разбудили. — Ништа чудновато.
Она је шутјела. А чекићи су и даље узорно функционирали. Хујао напољу јужњак и пљуштала киша, сјало сахарско сунце, сипила лондонска магла, чекићи су радили без затајења: осигурачи су били
дјетињих колица у шетњу вјешала ван прозора свилена марамица да се по њеним лаким лепршајима провјери не чарлија ли напољу невидљив дашак погубног вјетра који би удио недоношчету.
лијено, с малом горчином; настоји да стварима одузме нешто од њихове животне пуноће, да све поспе пепелом скепсе. Напољу је тако досадно, тако незанимљиво!
А болесник шути, гледа у дугмета његова прслука и у себи пребраја његово бројање. Напољу се смрачило, у четворини прозора небо је сасвим потамњело слично модроцрним небесима што сликају дјеца замачући кист у
То ми је, одмах на првом кораку, био поздрав „слободног свијета напољу”. У колима је можда сједио син којег мог некадашњег школског друга, творничар тјестенине или главни акционер у друштву
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. За један тренутак узбуни се цела среска кућа.
« — помисли Ђурица. »Венчање... Прате ме робијаши! ... А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ... Напољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...
Једна жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о догађају
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
То чувши, оде он од цара, а кад би напољу и дође до тета-лије, али она да начини чудо од њега. Псуј, куни, вичи, грди га, шта не ради, на крају крајева рече: —
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Дошао сам кући. Ветрић се још пео, По завеси игра сам у своме ору; Док напољу сутон већ постаје бео, И пет'о се мучи да пробуди зору. Г. Ходи. Остави све што је за нама.
Је л' писао тата?” У велике патње невино питање Дуби дубљу рану: плач ти тресе груди... Напољу је видно, као пред свитање. К'о да ће се дићи гробови и људи. Скупила си сузе у косе детиње.
Ћипико, Иво - Приповетке
У кући се неко огласи и причини им се да се по њој дружина премешта. —Уђимо! — нестрпљиво ће Марко. Што ћемо напољу? Ступе у кућу. Око распламсале ватре окупила се домаћа чељад; између њих и њено двоје нејачади. Довечераваху.
Осјећају промјене времена. Кад је напољу ведро, назиру свјетлију зраку што одозго с прозора к њима долази да им навијести да је над њима негде јавило се сунце
боље види, јер сваки час доље из дућана може да бане господар, а њему је мило да је у кући што је могуће свјетлије. Напољу непрекидно киши, а, сва је прилика, неће задуго престати, јер јесење кише, кад навале, не устављају се лако.
И осјећа слачину у животу и за дах умирене сласти... „Вјетар мора да је напољу”, помисли, јер над кровом његов удар тугаљиво фијуче, и фијук се слива са звучном јеком војничке трубе.
Њој и нехотице пред очи долази војник у тешкој служби на стражи, помисли на њ и као осјети зиму напољу, сажали непознатога патника и купи се под топли покрвач.
Пије се вино и спомињу се чудеса светога Спиридиона до касно у ноћ. Најпослије друштво се разиђе. Напољу младићи осјетише свјежину и вино их поджига, младост носи, не могу да одоле вољи а да испред дјевојачких кућа не
па је положи на поднос пред свечев кип, да се одужи завету, и у час, осетивши се лакшим и мирнијим, изиђе из цркве. Напољу, у светлости дана, осети се раздраган, весео...
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
А не иде то ни као што ти мислиш, зете. Треба и пет и шест пута ићи на исти праг. Уосталом, видиш да су напољу и неке демонстрације, па ко зна да нису министри можда и због тога збуњени.
ДАЦА: Положила си је ти чим си проходала! СОЈА: Пас лаје, ветар носи! (Оне излазе у свађи и чим цела гомила буде напољу, те се врата заклопе, чује се врисак и цика и ларма оних који развађају жене.
(Оде.) АНКА (долази на задња врата и одшкрине па гледа шта се збива напољу. Свађа се полако стишава и удаљује). XВИ ЧЕДА, АНКА ЧЕДА (после извесне паузе отвори врата и сретне се лице у лице
ДАРА: Његов положај? ЧЕДА: О, да! О томе се много говори напољу. Има их који мисле да је после овога он просто онемогућен... ДАРА: Сиромах отац!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
с тамњаном и димом дуванским”, да би нагло - на изглед без разлога, а заправо ради контрастирања - дометнуо како је „напољу хладан и влажан мрак“, па опет продужује исти онај прекинути опис.
уходећи Томчу, изађе из куће, он нам даје хладан и језовит, али и један од најлепших Станковићевих пејзажа: „Напољу свуда дубока, мртва ноћ. Из чаршије, са чесме пада вода.
У кући је дочекује „мрачна, упола откривена постеља” и у чираку загушљива лојана свећа, док је напољу „мрак, и то густ, тежак”.
упола откривену постељу, с још отисцима од очева јој тела, лојана свећа у чираку прска и заудара на изгорео лој, а напољу мрак, и то густ, тежак , и њој управо „тада све изиђе”, па је „чисто очи заболе од тога” и „брзо, заносећи се, лепи
Ниједном јој Станковић није допустио да се рецимо случајно, послом или у разговору с другарицама, затекне напољу, на улици.
Зато се Софка и трже [. . . ]”. 114 Очигледно је да су светлост и дневни жагор напољу опонирани са тишином, тамом, влагом и јаким мирисом унутра у кући и дворишту.
Касније, на свадби, Маркови сељаци такође клече или леже, и не у кући, него напољу. Рецимо у XXИ глави Софка запажа да „овамо до кућњег зида, клечале су жене”, а у XXИИИ да су старци „тамо иза куће,
Онај дечак који нас је пре тога, у пратњи својих родитеља, провео кроз ноћну игру светала и сенки. И док је „напољу хладан и влажан мрак”, у соби је „светлост од четири свеће широка, пространа, помешана с тамјаном и димом дуванским”.
се, на пример, на почетку романа описује како се Вук „дигао из постеље”, пришао вратима, одшкринуо их, погледао шта се напољу збива, и: „Тада, кихнувши громко неколико пута, заигравши по земљи тако да се све затресло, врати се у мрак и врућину
За један трен, она виде, бледо, јутарње небо напољу, део крова и једну грану, затим се узана светлост одшкринутих врата, на зиду, опет сузи и затвори, у мраку.
Наводимо целовит комад текста с подвученим понављањима: „Између ова четири жута зида, све оно чега се напољу бојао, није ни постојало. Између ова четири жута зида, смео је да чини што хоће.
347 И нешто мало даље: „Напољу је завијао ветар, пун лавежа паса, и шумела је вода, коју је он чуо, непрестано, под прозором.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Чекала је тако да му се придрема и да затражи да га води у хижину крај куће и положи у немеку сељачку постељу. Напољу настала тиха и топла летња ноћ, а село се већ смирило од журбе и жагора.
Краков, Станислав - КРИЛА
Војници су седели крај огњишта и слушали како ври попара у котлу. Напољу су пси лајали. Страже се тада смењивале. Сваког су јутра пси лајали.
Новинар је писао нешто у бележницу, а два Енглеза су испијала са Сергијем братство. Напољу се чула зврка точкова. Неко је дошао. Шеф ескадриле је оставио кнегињу и истрчао да дочека нове госте.
Ускоро се вратио намрштен и рекао Бори и Сергију да њих траже. Напољу су из кола повиривале две чупаве главе, и махале сунцобранима и рукама.
Али када јој је Бора хтео пољубити руку, отргла се: — Нећу да изневерите вашу малу пријатељицу... Напољу се палили мотори. Све нови димови се претурали по затегнутом небу над вароши.
Сусед је био миран и непомичан. Дан је свануо давно напољу и бледа светлост пала је кроз разрез на шатору на ово ружно, умрло лице, жуто као и слама крај њега. Бректање мотора.
Понеки очајни јаук се извио као ужас, потом су долазили други краћи, пригушени. Ови сви напољу, у носилима, под крвавим крпама, знали су да и њих то чека, и страх им је стискао желудац. У предсобљу су их скидали.
Около је ваздух био пун задаха крви и јаука. Један Црнац урлао је тако страшно да су напољу рањеници дрхтали од страха.
и прапоршчик извиђач заносио се том чедном љубави између искапаних свећа на столу и празних боца од коњака. Неко је напољу ударао у балалајку. Свуда су између шатора промицале зелене блузе руских извиђача.
Неко је извадио карте. Сви су много пили. Напољу је урликао ветар, пробијао између облица колибе, и повијао пламен. У шталама од грања рзали су озебли коњи, и мазге се
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А сад?... (Гласно.) Смилуј се, Раде! Даске су, видиш, саме иструхле; А онај пукнут, што је напољу, Њега су зимус санте разбиле, А њим сам ваше људе возио — Па јесам ли ја крив? РАДАК: На посô, кажем!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Како сам синоћ поручио, то ме је напољу чекао готов оседлан коњ. За десет минута крене се цео штаб. Било је још мрачно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Имате ли покривач?... Е, онда оставите, па ће мој посилни разместити. Изволте. Напољу нас запахну хладан планински ваздух. У саобраћајницама срели смо куваре са казанима.
да су се неке адске силе, пламене, искежене, убиствене и страшне поставиле горе, спремне да зарију отровне канџе... Напољу је ноћ... А командир вели: „Изволте да видите“... Чудно. Ти људи као да нису од крви и меса.
Правио сам се на силу равнодушан и посматрао овај лагум који је некада, види се, служио за смештај резервне хране... Напољу груну експлозија од гранате из бугарског мерзера. У мени се јави више рефлексни трзај, те стегох песнице.
Ближио се одсудни час, и лака дрхтавица прожимала је тело. Нерви били затегнути... Напољу овлада тама. Кроз отвор земунице видео сам у даљини где жмирка једна звезда. А њу гледа и позадина, која мирно спава.
Одета је свирала на клавиру. У соби је било топло, док је напољу ромињао снег. — А ми трунули овде под земљом — вели са извесном меланхолијом Војин.
очи Арлетине остављале су засењавајући и дубок траг, и ја сам несвесно, као да ме нешто вуче, пошао низа степенице. Напољу ме обавио хладан ваздух, и већ када сам се удаљио од куће, мислио сам само на Арлету.
Било је угодно у мирној соби, док је напољу беснео ветар. — Где се сада тачно налазимо? — На самом врху. Кота две хиљаде пет стотина двадесет и пет — говорио је
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
'Ајде брже, ако бога знаш, изгорех од нестрпљења! 'Ајдемо у канцеларију! (Оду десно.) ИВ АНЂА, МАРИЦА МАРИЦА (напољу, лево, чује се тресак неког суда који се разбио о земљу. Одмах затим појављује се узбуђена).
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
никакве бриге, мисли до једино осећајући око себе утутканост, сувоту простране собе, мекоту и топлоту постеље и напољу широку бескрајну, до на крај света топлу ноћ.
А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе. Напољу мрак, већ дубока ноћ. Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући између себе и бабе празнине, као
Онда оно осећање. Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Уочи Ђурђевдана, у глуво доба, намењују девојке струкове о. појединим момцима, и остављају их напољу: на који струк падне највише росе, онај ће је момак те године највише волети. Мећући о., девојке му се моле: »О.
ствари, пелене на трње не треба стављати (према примитивним схватањима) из истог разлога из кога се ноћу не остављају напољу — то јест, да се за њих не би залепила каква зла душа.
, 41); соба у којој има мале деце, када се у селу појави епидемија (иб., 20); живина, на Бадње вече, ако спава напољу (иб., 74). На 40 дана после магичног »отварања« болесника врши се кађење ч., било да је болесник оздравио или умро (иб.
Ћипико, Иво - Пауци
Невикао тешко да поднесе такову врућину, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ. — Скухаћемо се!
чита романтичне и криминалне ствари, и лијепи број такових књига лежи у ормарићу до „вртајмовице”, редом поређаних. Напољу је силно вруће, јер одбљесак сунца чак кроз застрти прозор продире и газди очи засјењује.
Мјесечина усрља у собу и простире се по њој а ноћ је лака, свијетла, са тамномодрушкастим дугим сјенама напољу, шапатљива...
Пошто би цијели дан избивао напољу, у околишу, тек увече враћао би се у град. Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града
* Сутрадан ујутро, када је Иво растворио прозоре, кишило је напољу. Са свих страна продирала је јесења мокрина. Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор.
Капци бијаху отворени, да свјетлост допре унутра; стакала ионако не бијаше. Напољу још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вода.
— рече сметено жена. Ну Иво није знао што да ради, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме... И, док је напољу падао сутон, он је једнако стајао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и на
Молила се чистом душом светом Николи за покојнога оца, за породицу и за сретна пута, док напољу завијаше вјетар. Након мало времена диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже у оној свечаној одори,
Чини јој се да је благосиља... Њезин поглед почиваше на њој, и под тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из капеле. Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе
Тако стајаху неко вријеме, слушајући како вјетар напољу цичи и завија. Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Имала је на себи само танку хаљину. Било је доста свеже напољу, а она је била у готово прозирној хаљини од танушне тканине. Оцртавала се свака облина.
Поставља ли он то мене за свога јединог заменика? Да ли само у мене има поверења? Димитрије Напољу је врућина, овде, иза дебелих зидова Куле пријатна хладовина.
Баш тако. Не сме, вели, у будуће напоље јер долази Брзан, сваки час може бити овде. Напољу је опасно. Ја, као његов игуман, морам му то забранити.
Због мене је све време чекала негде напољу и гледала када ће оне најупорније савладати сан да би могла да се ушуња, преплашена као кошута на појилу, у мој подрум.
Сазидао је глинене пећи у једној па у другој одаји, извео напоље луле за дим, затим пећ за сушење воћа напољу, пећ за печење грнчарије.
Већ видим тај зид како трепуцка, хиљаде и хиљаде сунчевих језичака палацају у мекани мрак наше јазбине, док напољу мећава гризе стену, буче слепа и глува по смрзнутом Саборишту.
наточио ти у чокањ Доротејеве ракије, лепо бисмо седели, грицкали жилаву и преслану срнетину, пијуцкали ракијицу, а напољу би за то време ромињала досадна ледена киша и ветар би по долини носио мокро лишће. Ништа не бисмо говорили.
Матија Седети у топлом и слушати како напољу реже вуци. Није лоше. Уопште није лоше. Овде пламса ватрица, у тами мирис учвареног осушеног меса, напољу лед, мразна
Није лоше. Уопште није лоше. Овде пламса ватрица, у тами мирис учвареног осушеног меса, напољу лед, мразна месечина и чопори накострешених курјака са блиставим чељустима.
На младом Јеленином лицу ухватиле се већ ситне борице око очију, попут паучине. Напољу су утихнули сви звуци. Хладноћа је натерала раздрагане људе натраг у куће.
и покушавам да смислим нешто стамено, непомично, што ће одолети гњилом растакању које је свуда; у оној каљузи напољу, у тупом болу што ми гамиже уз кичму и завезује се у хиљаде зракастих чворића у раменима.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У крчми никога нема, Осим крчмара старог, што згурен, крај топлог плама, Претура дебелу књигу. Напољу мртвило влада, И ситна кишица сили и густа царује тама. Утом се куцање зачу.
и ко је? Скрстивши уморне руке, он дуго стојаше тако, Тако га и тавна поноћ пред ликом каменим нађе. Напољу мртвачка тама... Силвије безумно викну, Кад страшна, чудесна слика с мраморног подножја сађе, И тихо приступи њему.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сутрадан је госпа Ноли било мало боље, и како је напољу стојао тих и топао јесењи дан, њени прозори, окренути баштици, били су широм отворени.
Госпа Нола опет погледа на сат: Доцкан је веће, неће Лука вечерас свраћати овамо... Да видим, како је напољу. Растави крила шалона на једном прозору, поче дубоко да дише, и да се у лицу разведрава. — Дивота! Снег! Студено!
Имућни свет има додуше и одела и дрва, има и каруце, али напољу је мокрота и блато, а ветар сече. Вечера није била весела. Разиђоше се брзо. Младићи решише да оду до кафане.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
њи није обикновено, премда је сунце јасно сијало, опет један по један поред музике тихо поспи, и не запитавши шта се напољу ради. Служитељи се нађу у чуду, јер Роман прети капије пробити и унутра ући.
је може бити она, као што смо рекли, волшебница (надежда је од свитака јело) принуди га да за њом из тамнице изиђе. Напољу су већ коњи приправни били, и наша млада невеста ободри Романа да се ништа не боји, седну на коње (она је онако јашила
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Но све су то биле моје забаве мањега значаја, оне ширега значаја развијале су се напољу, ван собе. Тамо је мене очекивала увек читава чета одметника од родитељске власти, са којима сам изводио разне
за тамницу не би могла да важи она реч која важи за брак: „То је кавез код којега би птица која је унутра волела да је напољу, а она која је напољу волела да је унутра“.
да важи она реч која важи за брак: „То је кавез код којега би птица која је унутра волела да је напољу, а она која је напољу волела да је унутра“.
Дакле, шта сте ради? Новинар: Напољу се говори да сте ви умрли? Ја: Не треба, знате, никад полагати много на те уличне гласове, премда, у овоме случају,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Молим вас, удаљите се. Ватрица је у пећи угодно пуцкарала, док је напољу све више стезао мраз. Први пут од почетка одступања уђосмо једном и ми у собу, па нас одмах, ево, већ истерују.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ко зна шта би све видела да је напољу остала мало дуже? На ту помисао очи рибице постајале би велике и замишљене. Али, узалуд је обилазила око чамаца,
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сâм сам. Из кута бије сахат стари, и глухи часи неосјетно теку. Напољу студен. Пећ пуцка и грије. Ја лежим. Руке под главом, па ћутим, И слушам како грањем замрзнутим У моја окна голи
1913. ИЗ БОЛНИЧКЕ ЋЕЛИЈЕ Како си лепа, Сестро Павина! Поноћ је, је ли? Сврх врата бије Часовник стари. Напољу вије Ветар, и сипа У окна наша Пахуље беле. Заклопи зборник Па седни ближе уз одар мој.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
је упао у јаму, туд је Стриц поквасио и тур у кујиној здјели с водом, па га је сад још више било срамота да се покаже напољу, пред Луњом. Ријешио је зато чврсто да у јами остане све, док остали не крену кући.
Прекрасна работа, нема шта! — Хм, најприје би требало да сване овдје у шуми, а тек онда тамо напољу — мудровао је чича. — Изван шуме и онако нема неке нарочите опасности, а у шуми...
Ни сам ђаво не би се сјетио да се иза тих сувих грана крије било каква рупа. Напољу одјекну пушка, а онда, сасвим близу, зачу се довикивање: — Ехеј, има ли га тамо? — Нема, као да је у земљу пропао!
— Још су ту, не можемо изићи. Други пут је, добровољно, пошла у извиђање Луња. Напољу је већ била пала ноћ, али је неустрашива дјевојчица ипак изишла напоље, довукла се до самог логора Тепсије и ту
Довезоше чак и један мали пјешадијски топ. Оружје је поправљено напољу, под старом буквом. Није се имало кад чекати да радионице буду готове.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Принудише сав град те мало велико што год би мушко, све се то обреза. И полегаше сви док оздраве. Кад се напољу дочу да они сви болестни леже, трећега дна двојица — Симеон и Левија (једноматеричићи с Дином) — Јаковљеви синови,
А грађани кад изнутра видеше што се сви напољу, какав се бој учини с мало друштва њихова, врло се ослободише и сви се поигравајући развеселише, те сваки дан чете,
А нити је он знао, ни чуо за непријатељску војску, има ли тко напољу, нејма ли. Него тако исто нешто од Бога такнуло му је у главу да то говори к људма (а то је теке дахновењем светога
А оно мало што је било остало унутра чувати град, све је било ка граном помлаћено од невоље и туге преплашено. Напољу војска туштена опколила сав град а јоште све повише придолази, и њих у граду мало, а затворени од свију страна.
Нека да друга браћа ти напољу мрзну и цокоћу зуби одрпани у злочестих ритетина а јоште и тога слабо на себи имајући, а ми да се башимо у мекоти сами
Ту је договор из даљег с очима, на близу с пипољењем се, дотицање с ногама, пролаз и излаз често, ишчекивање се напољу по буџаци, слатко слушање многозабавно хегеда и остале свирње, песми ли којих безочних.
Потвараш и што није, на своју жену преко гледиш, ружна ти се и неуљудна хаклача мухмелатна свиди, јерно тамо напољу замузен си остао жељиво згледно с туђих. Те бунцаш с ходом ти ка обајан, вртоглави звиздан и мућак!
Згледну је он, о, виде да је сдетна! Врло му тужно би и одерти се што не може бити. Оде унутра, ништа јој напољу не рече док се не смести у дому.
подмигачем, лаживој браћи тој који долазе овде не на послушање, него на прегледање наше слободе за поднашање напољу.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Манулаћ... — вели Мане. — Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлијска врата за собом, оставив Мана напољу. Мане је без ичијег питања, онако по својој памети, учинио тај корак.