Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
! Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем... Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ, — тол’ко си има чес’ у
— прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!... Зашто, инћариш, инћару ниједан!... Све си ти тој направија! — рече смејући се — па саг „Манулаћ“, викаш! Их, мајка му остарела!...