Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Можда тек пред лицем Оне напрам којој све друго постаје ситно и безболно до ништавости. XВИ Данас је недјеља. По свему се то осјећа.
Није оно због тога мање наше, нити је његова власт над нама мање снажна. И није то тежња за нечим што стоји напрам нашем бићу, различито од њега: то је увијек она иста, стара жудња за интеграцијом нашег ја, онај поход због искупљења
Ни прва замореност ни осмијех скепсе не долазе да ублаже суху спржену жегу нашег безграничног ја. Напрам њему постоји још само једна маленкост: читав свијет.
Ако хоћеш, неки више апстрактни, платонски луксуз, као луксуз неуниформираног дроњавца напрам униформи гардијског официра. Али ипак своје врсте луксуз! А ево сад као да сам послушао њихов савјет.
снова, творевина наших руку, постане нешто изнад нас, нешто што нас потчињава себи и упреже у своје циљеве и интересе. Напрам конкретном живом човјеку диже се на хоризонту грдна пријетећа сјенка његове властите апстракције, однекуд неизмјерно
Јутрошњи факат остаје факат; само, тај факат сад нема важности. Јер напрам њему диже се други факат, актуелнији, и зато фактичнији од њега: факат нашег страха.
Јер он је закопчан, неповјерљив. Угурали су опет други кревет и поставили га уз супротни зид напрам мене. Гледамо се испод ока.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А други пак чекају оно доби док се пак сама вода зањиха. ШЕТЊА У СУБОТУ Елеонска гора близу је напрам Јеросалима: зове се Суботњи пут. — две хиљаде и четириста коракљаји растоји од града.
један везир са својом армандом оста онде град бијући, а други оде преузимати бугарску земљу: галије му празне осташе напрам Цариграда. И тамо надбише га Бугари. Паде му на том боју до дваист хиљада Агарена.