Употреба речи напрасите у књижевним делима


Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

А у свим тим расправама и дискусијама имао је на концу одлучну ријеч мој дјед: јер је био начелник, и јер је био напрасите ћуди. Осим тога, налазио се у властитој кући.

Ћипико, Иво - Пауци

Е неће... И диже се и пође по кући. Жене поплашене гледају за њим: мора да му је догорјело кад је онако најарен. Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

То мирише на кољиво. — Најмлађи син, Стефан, био је даровит младић, али необично напрасите нарави. Влаовић он, Влаовић отац, и сваки час се њих двоје дохвате.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности