Употреба речи напрасити у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

— Пун’те брзо! Видите да су се избезумили око онога, те не пуне! — Ха не, за крст часни, но загон! — викну напрасити Крцун. — Извући ће га!... Однијеће га! — Доље, Крцуне! — викну му вођ — доље!... Имамо времена!... Неће измаћи!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Нико њу није звао њеним именом већ „сестра на Рибнички“. Били су то напрасити људи, чувени као убојице. Још док су били у селу, и већ тамо још измалена бавили су се кријумчарењем, превођењем

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности