Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!... А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.
Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе... Ти да видиш што ће ти напрајим!... — Доке, — викну уплашено Мане на њу — змија ће те уапи ако напрајиш как’в ешеклак!...
И ја ћу такој напрајим... Сал ако ти искаш, — ласно за све! Ја си имам голему роднину... Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас
!... — Зоне... — Л’жеш ме, мори! — Не л’жем те, — куне се женица — две ми очи, не л’жем те... Оваква да се напрајим — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку. — и Зоне пратила? — пита је поново Мане.
— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам! Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу’ у чаршију, ама викам „сокак-лаф“ си је...