Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али сам верена! Заверила сам се Станку хајдуку! Крунија посрте. Јелица беше напрегла сву снагу да то искаже. И сад је више ништа не задржа. — Богу и њему заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано!
Јадна Петра!... Болна преболна, заборавивши своје боле и своју немоћ над постељом милог рањеника, напрегла беше сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и издржљивошћу својом...