Употреба речи напросто у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

А он неку белу књигу чита, са скакавцем на сламном шеширу! МИКЕНА По дебелим зидинама беле се, напросто процвале, ученице из Енглеске!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Чупић се спремао за борбу на смрт и живот. То место беше тако да се, просто-напросто, не да заузети; ако би се баш силом продрло, онда побеђенима не остаје ништа друго него да помру, па било то од оштре

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Што му изгледа незгодно, он напросто изоставља; када му се укаже потреба, он измишља. Али у његовој историји има и извесних модернијих историјских

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Није ту лако лијека наћи — вајка се брадоња. — Мораш, просто-напросто, пустити да се рана сама смири и зацијели. — Рана! Каква сад рана, ко се богу моли?!

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Може и коњ да ми се повреди! Може и да ми покисне барут! Што да не може? Киша је природна појава! Могу, напросто, да назебем пред битку! Ааа, имам и ја нешто ситнине за кусур!

Једном речју — напросто да се распаметиш! Можеш мислити! ХАСАНАГИНИЦА: Ага и бег су од истог блата... Не виде они никога осим себе.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Тај човек пред њим није видео ништа и, вероватно, ни знао ништа. Био је, напросто, онај библијски пламтећи грм, несвестан свога плама. Овога пута, Караџић је једва дочекао крај певању.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И зато се, ето, овде и на овоме месту, ништа јавно и не тврди односно овога криминала, већ се оставља напросто читаоцима да они, по својој дубокој грађанској увиђавности и савести, непристрасно и објективно закључе о факту у

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Али изгледа да је истина, ипак, била напросто то, да је, сасвим независно од својих гријеха, на пучини нагло оболио од заплета цријева — мал дел мисерере, како се

Скидао се дуго, натенане, комад по комад. Одбацивао од себе све редом, исцрпно, несебично. Човјек се напросто демонтирао, декомпонирао. Изгледао сам са зебњом: xоће ли ишта од њега остати?

И тад сам помислио: види! није ту важан сам факат, оно што се горе у планини догодило, оно што јест: важно је напросто то да ли мајка за тај факат зна или не зна. Све је у томе, само у томе.

Али, за мене, носталгија је праобразац сваког осјећања, његов основни облик, или напросто идентична с њим. Има носталгија према одређеном и према неодређеном, према знаноме и према незнаноме; а ове потоње су

Зашто бих га сажаљевао?!) већ напросто стога што у њему не налазим „ништа нарочито духовито”. Иван се насмијао. — Тачно.

Ствар је напросто у томе да треба бити оно што јеси. Али то није ни издалека онако лако као што на први мах може да изгледа, а куража да

се често не уобличава ни у чем бољем него у томе да пођу у сластичарницу и да се до миле воље зајазе слаткишима, или напросто из нестрпљења да обуку дуге хлаче, код Мате као да је ницала зато да би што прије оправдао своје дуге хлаче у којима

И да се, у свијету савременог цивилизованог човјека, то ваљда и називље напросто спонтаношћу и наивношћу. Јер дан-данас, већ дијете у својим генима доноси наслијеђени умор и искусну психу, баштињену

А ко зна? Можда је, напросто, још као дијете (јер мора да је већ у основној школи био плачкуњаво, кмезаво дијете) разлио тинту по задаћници те још

(Само, то каткад постаје помало заморно.) Јер, што је у ствари љубав? Напросто омјер психичких снага између двају припадника разних сполова!

на мјесто које ми макар и само мало замирише на мистифицирану персоналност, на замућивање због занатске дражи или напросто због миметизирања празнине, смјеста наћулим уши.

Понављам, било би плитко и вулгарно мислити да је то напросто опортунизам, и да је све у томе. Не, људи ипак нису тако једноставни.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

“ Могу ли се, заиста, сложена питања књижевности и проучавања књижевности до краја објаснити или је реч, напросто, о прекој потреби за прецизним говором у науци о књижевности? У књижевној се уметности докраја ништа не може објаснити.

претежне у рецепцији овога вербално бујног аутора, овде замењује подробна анализа места „кад нам се чини да се песник напросто игра“.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Младић, без нарочитих мисли, без чуда, Просто напросто, младић огрнут кабаницом. Само глава тамна, од сунца препланула, Само очи, ноћи и ветру отворене. ”Зовем се Селим.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Провештају ганање испрва!« Ганање, то је напросто рећи гатање. Ка у сну ли клапљење неко збивато на јаве згодом. Јерно људи слабо и мало марно приању слушати просте

СТАТИР Јест Христос тај врло скупи камен што но се у Јеванђељу зове статир свјетовиђени камен а овако напросто зове се карбункулум, да речем на србски језик горућ угљен зашто но он у мраку и ноћу како ватра сја се и видно светли.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности