Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Између осталога било је и ово писмо. Његова рана била је у почетку доста тешка. Напрсла му је лобања на неколико места. Шлем га је спасао од сигурне смрти.
— Не мислим на печење, него удари ме куршум у ногу! Приђосмо. Сара чизме била је улубљена и кожа на њој напрсла. — Е, срећна ти јуначка рана! — дирали смо га сви.
Лекар је био мој познаник. Вели да ми је лобања напрсла на неколико места... Ситница! Шлем ми је спасао живот. У селу Острову чуо сам шта је даље било.