Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Нос јој је мало прчаст, широк, па су момци и њега хвалили; уста јој беху румена, напућена. Једно је на њој било што се мени допадало, то беше бело као снег лице, које су густи праменови црне косе кружили, и,