Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Мој је коњ посустао, јер сам готово дванаест часова на њему а и нарамкује на једну ногу, пошто му је потковица испала. Али заповест је хитна и ја снажно ударам мамузама сироту животињу да
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Иза мене нарамкује посилни Јездимир, и чуди се. — Као да је Бог чистио небеса од камења, па га изручио на ову земљу... Усред једног
— Али ово је лака... Пази! Перо има, тица није... Пушку носи, војник није... Плашљив јест, зец није... Шта је? Лука нарамкује помало, па ће рећи: — Ако то нису ови мајстори који нас спроводе, не знам онда шта би могло... — Тако је, побратиме.