Ћипико, Иво - Пауци
небо, крцато фантастичним сликама, и машташе о својој срећи с неким идеалним бићем, пренашајући се духом на оне наранчасто—црвене пољане што постепено ишчезавају и губе свјетлост и сјај... Кад сиђе с гомиле, хватао се први сутон.