Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ништа то не служи, козе хоће рогове с чим били да били. „'Ајде, — изрекне Јупитер — „нек вам нарасту рози”. Но ужас' нападне на козе кад виде на себи с рогови заједно и браде.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— вели јој домаћин. — Е, да! Та шта говорите! А, па дабоме! Пролазе године, а женска деца, што кажу, зачас нарасту и нађикају к’о штир. Срећан пут, па поздрав’те све. — ’Ајд’, Петре, потерај! Кола пођоше.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Вук, бр. 1620) — Нијемом ђетету ни мајка не може помоћи. (Вук, бр. 3662) — Не ваља (прије) лећети докле крила не нарасту. (Вук, бр. 3323) — Дијете се и само научи плакати. (К-Љ, НБ, бр.
време, то јест пре него је што то процесом сазревања одређено — не даје ефекта („Не ваља /прије/ лећети докле крила не нарасту“).
(„Не ваља прије лећети докле крила не нарасту“.) За сазревање је потребно времена, оно се одвија споро, али је извесно, сигурно.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
СТОЈША И МЛАДЕН Био један цар па имао три кћери, и једнако их држао у потаји да нису никад напоље излазиле. Кад нарасту за удају, пусти их отац први пут у коло. Али тек што се ухвате у коло, дуне некакав вихар и све три однесе.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
СТОЈША И МЛАДЕН. Био један цар па имао три кћери, и једнако их држао у потаји да нису никад на поље излазиле. Кад нарасту за удају, пусти их отац први пут у коло. Али тек што се ухвате у коло, дуне некакав вихар и све три однесе.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Мало је ко знао и да постоји! Па, ипак, у ноћи, кад таласи нарасту као планине, вечито упаљено око светионика на острву било је спас за морнаре. Стари светионичар је то добро знао.
Ћипико, Иво - Приповетке
Па кад млади нарасту, излете из гнијезда, и нестане их — бог зна куда, далеко преко мора... Зар они послије питају куд им је мајка?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Јоште желе карловачке фрајле Да нарасту у Карашу врбе, Да б' се могле ладом шпацирати А по трави младе ваљушкати, И да су им млади богословци И гдикоји велики
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 239); када се баци на дивљу планину, начини се кроз њу пут (ЛМС, 145, 1886, 106 ид); од јабука, ко их поједе, нарасту рогови (СЕЗ, 41, 1927, 216; 520; Поливка у ЗНЖОЈС, 13, 1908, 213); умрла царева кћи, кад окуси од ј.