Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
односи у синтаксичким структурама и могу, преко ланца повратних веза, довести све до најскривенијих односа у његовој наративној структури.
су код њега описане, не сме гледати као да су непосредне, изворне; оне су испосредоване улогом коју је лик добио у наративној структури; та улога видно саучествује у његовоме понашању, па га мотивише више но што се обично узима.
и јединственом кôду, дакле уз начелно занемаривање мноштва поткодова, дотле се прозни писац, напротив, у сложеној наративној форми као што је роман превасходно служи поткодовима: социо-гео-културном диференцијацијом језика на подсистеме.