Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Путник се окуњи па пође, а прети: — Нека, нека, даћете ви то. О, како лепо! Само док ја наредим озго. — Хајде, хајде, путуј ти само! — повикаше они за њим. Утом се беше почело да облачи — спрема се киша.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Питам окривљенога људски, и што кажу човечански, он неће да призна. Неће, добро! Ја наредим да га истуку у 'апси, и кад га они доле премлате он лепо призна. Шта може друго него да призна?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ја сам је... како ти оно рече: испипао. Е, да! Дакле, испипавши је, дођем у батерију. Били смо заједно, је л тако? Наредим да се скува чај без шећера, сипам у флашу, ударим етикету и пратим... — Опет нека кола — рече Александар.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ето, видите, данас ми је министар просвете послао један свој распис да га и ја потпомогнем и наредим свима полицијским органима у подручном ми министарству да се строго придржавају тога расписа министра просвете.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Не будали, но говори брже, како наредисте? — Само да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо. Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од других не смем сад да тражим — поквариће, а
— Е сервус!... прекиде га Живко, желећи пошто пото, да остане сам са својим мислима. — Знаш, ја имам још да наредим са шефом — рече он и удаљи се брзо. Опет дуго и усамљено ходаше, опет мисли једна за другом као ројеви.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Ћути, ћери! Сада ће тата да се врати! Идем, да наредим код куће. Морао је то. Није смео новога пријатеља да одведе онако, пошто је знао да код куће нико не зна и није ништа
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Па идете зар на Цетиње, ка Господару?“ „Да.“ „Е, са срећом!“ рече сердар дижући се. „Идем да вам што наредим за вечеру!“ Њих двојица стадоше живо да се разговарају.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
он се правио да спава и чуо сваку реч. „Видим, твој Лука увек исти.“ — „Исти. Дође у постељу само кад му наредим. Као што га у воденици видиш, такав је и у постељи. .И оно ради као да ујам узима.“ — „Побогу, сестро, како га тршиш?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Одмах се развеселих и заборавих на све. Почнем пјевати на мезару мога оца; већ од суза ни спомена нема. Наредим те се сваком моме другу донесе по једна боца рахатлука. Сваки своју боцу испије; постанемо весели као никад дотлен.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— А ја идем да наредим првима да се крену. Командант са својом пратњом изгуби се у кукурузима, а ми пођемо напред. Прођемо кроз село Мрсољ.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Један од мојих јекну, и сломата се низ камење. Скочио је вероватно у бесвесном стању. Таман хтедох да наредим људима да се тихо спуштају, кад се диже један каплар и размахну бомбом у правцу бугарских ровова.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Када се одмакосмо, почесмо да протестујемо што нам се не верује. Али како смо били под његовим оком, то ипак наредим да возари изведу коње.
Нисам хтео да се одвајам од њих, ма шта ме снашло. Зато наредим да на коња ставе рањенога поднаредника Жику. Али коњ се од пуцњаве узнемирио, те једва попесмо поднаредника.
— То што чујеш... — Али и они је човјек, кâ ти, и што ће ти он ложит ватру?! — Старији сам, имам право да наредим. А зар ти не би послушао твога старешину, кад би ти тако што наредио. — Е, богуми, никад ни довијек!