Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Кажу да је мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаше заборавити њене запевке. У запевци назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села назваше
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тако је Марика нарицала. Глас јој беше снажан, плач здрав, а нарицање тужно, од срца. Сви ударише у плач. Све жене тада приђоше око мртвог и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А једна жена, сигурно несрећна мати, седела је више главе малог мртваца и тихо нарицала. Прошли смо ћутећи... када зађосмо у мрак, нико ни речи не проговори.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Али од те суботе равно до друге, Богдана је свако јутро излазила на помол иза куће И у глас нарицала са својом срећом, за својим домаћином. Цвилили и дрво и камен.
Краков, Станислав - КРИЛА
Наредио је кмету да је склони код њега у кућу, и да је очисти од земље. Васиљева жена је нарицала, јер је њена девојчица била мртва. Греда јој је преломила кичму. Васиљ је ћутке гледао у земљу.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Остави ме, бре!... — плакала је она и даље лудо, бесвесно, са рукама под пазухама ишла и нарицала, плакала: — Куку, куку, сине! Куку, чедо! Куку, мртво дете моје! Шта мајка дочека!