Матавуљ, Симо - УСКОК
црне пјеге, пасе силна стока, креће се свијет, разлијеже се пуцњава, свирка, ударање сјекира, пјевање, а не ријетко и нарицање.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
То беше први снег. Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање неке старије жене, ваљда њене другарице из младости. Ти си стајала погнуте главе.
Пролазници сами себе питају и одговарају: — Умро?! Бог да га прости! И, крстећи се, журно одлазе, да не слушају нарицање. А оно се надалеко чује. Ево, ма да је његова махала трећа од моје, чујем га, већ чак и до мене допире.
“ и опет се онесвешћује, опет пада. Долази му отац. На плач и нарицање Марикино, која истрчи преда њ, вели, умирава је: — Ништа, ништа није... — А вилице му се тресу, зуби цвокоћу.
А иначе ништа није било чега сам се ја толико плашио. Ни запевка, ни нарицање. Жене су јеле, мушки пушили и ћутали. Чуло се како Марика, такође повезана у дубоку, црну шамију, исплакана, али
Тако је Марика нарицала. Глас јој беше снажан, плач здрав, а нарицање тужно, од срца. Сви ударише у плач. Све жене тада приђоше око мртвог и осветљеног Мите.
Свака своје мртве да помиње, именом да их зове, поручује им, оплакује их... Разлеже се јаук, запевка, нарицање! И све, чак и улица, испуни се, препуни!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
уништење туристи му ломе ребра затим кичму и све то дуго траје у ноћи без петла жена већ расплиће косе и вежба нарицање зна да остаје сама испод љубавних заплета звезда тако је то кад се удаш за војника Татару откресан брк Словенин
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Отуда из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање. Особито се истицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.
Отуда из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање. Особито се истицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина.
Особито се истицало нарицање сељанки, његових тетака и стрина. Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно н јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже. — Леле, бато! Куку, бато!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У џепу му писмо председника владе за среског капетана. У зору закукаше две жене. Зна за ким. Нарицање га извуче на улицу. И он, као да је убица што се каје, као да чика свој страх, пође ка кукњави.
Из последње куће нариче лампа. Нарицање је исцеђена сува комина. Ни капи жалости нема у њему. У мраку, кроз грање, жути се распрсла рана лампе.
Не може напред, стоји. Меко крцкају колена. Тишина наваљује путем, из дрвећа, с неба, и гаси нарицање. Помор. Не мисли. То чује. Врзина запуца под њим, и он пође пољем преко необраних кукуруза и непокошених отава.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А морнари? Шта се ту може! Таква им је судбина! Затискивао је уши да не чује нарицање удовица и с радошћу посматрао сина како расте. »Да се то није сунчана зрака у дечака претворила?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се тужно нарицање. То мајка несрећна оплакује изгубљенога јединца. Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
место речи бара употребила погрднију реч, коју њен отмени потомак не сме пером да испише, али ми њено нелитерарно нарицање ипак нешто саопштава.