Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Но овоме се хоће чисто срце које, ко има, блаженим га вечна истина нариче. Друго чему нас басна учи ово је: да смо трпељиви и великодушни у злополучију и у штети кад нам се прикључе,
достоинства војена и гражданска, неодложно изискује неке службе и дужности, које ко не исполњава, не само није да се нариче светим оцем, него и да се лиши тога достоинства и званија.
Зато се сами бог нариче праведни судија, зашто он сам совершено познаје свакога срце и утробу, и зато нам премудри Спаситељ налаже говорећи:
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Из главе му лопи крв и мозак... Отац, мајка, браћа, снахе, синовци, синовице – све јада и нариче... Њега спуштају у црну земљу... Око негова лица вуку се хладне змијурине... А тамо?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
се да је после не би жене оговарале како га није жалила, клече до ногу Митиних, покри главу рукама и поче и она да нариче.
Зато она плачући поче да нариче о некој својој сестри, која је била одавно умрла, а њему, мужу, Мити, да поручује, моли га: кад ту њену сестру тамо на
Она га и не гледа, кука, нариче. Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље. Па када почне оно: на кога их је оставио...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Па одједном прекину, и, као да се она сутра удаје, поче да жали, нариче: Јао, јао, јел’те, дико, жао, Јел’те жао, што се растајемо. — Тето, хајде! Софка се диже.
рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако држи | руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
рече: ’гле јунака и јунаковића сердара Пеја Грубанова, како не може да се утјеши за синовима што јуначки погибоше, но нариче као жена’!“ „Не богами и божијег ми слова!“ загрми сердар, „то не смије нико рећи!“ „Е ма чоче смије, кад је истина!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад | тамо, упази ђевојку ђе плаче и нариче свога драгога. Он притрчи к њој те се ту ижљубе, па ондар с њом и с бабом дома.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Еп[ископ]: „Дакле, лекар који се само зове лекар, а не зна лечити, и терзија који се само нариче терзија, нити зна терзилука, они нису то што се називљу?” Архим[андрит]: „Нипошто!
Калуђер, дакле, који само камилавку носи и црне хаљине, и само се нариче калуђер и самац, који се само уст’ма и словом одрекао света, а делом више тражи | свет и светске ствари него мирски
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Анђа поче отегнуто и једва чујно, као по дужности и неком морању, да нариче, мучећи се што не може мртвог именом да ослови: што ни имена нема, још више јој га жао. Да каже „леви“, никако не може.
Добро — одвраћа тихо, а ноге му се чудно ломе и савијају. Мукло нариче фењер и кукају лампе пригњечене мраком. Покушава да трчи.
Над главом, небески чокот отежао гроздовима звезда и од њега је тама над селом модрикаста. Из последње куће нариче лампа. Нарицање је исцеђена сува комина. Ни капи жалости нема у њему. У мраку, кроз грање, жути се распрсла рана лампе.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Бог с тобом, господине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ'да знаш шта је дете... Перо, по Богу си брате, ти знаш...
То се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде !
Ћипико, Иво - Приповетке
вал пљусне о хриди, и морска птица, из тмице што се по гудурама од сунца крије, у дубокој ноћи јави се, као да нариче... Дуго милећи по утишаној пучини, плове уоколо, и у обилажењу око шкољића пролази кратка љетња ноћ.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Кад се „мртав належао“, поново се појављују сватови и сахрањују га. На крају мајка ујутру нариче за снахом, а увече за сином.
Јер Љепосаву сахрањују „откуда се јасно сунце рађа“, а свекрва за њом нариче „када буде на истоку сунце“. Милића, насупрот, сахрањују „куда јарко смирује се сунце“, а мајка за њим нариче „када
Милића, насупрот, сахрањују „куда јарко смирује се сунце“, а мајка за њим нариче „када буде на заходу сунце“. Он је и девојку тражио идући стално „од истока паке до запада“: сунчевом путањом.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
небом и јеца С истока према западу Само је суза без сенке Водо моја напаћена Иза тебе звезде се распадају И нариче ноћ-удовица Над свежим рукописом росе ЧОВЕК СА СУНЦЕМ Онај ко претвара своје срце у поклон Онај ко претвара свој ум у
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Срб Србина довикује, к обрани позива, Диже гласе до небеса и Бога призива; Руса виче и нариче, сињи пуца камен, Али Москве више нема, сву прогута пламен. Помоћи није, Жалост, ах, пије Сербија.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Већ неколико дана, од јутра до мрака, она непрестано јадикује и нариче на гробљу, не једући и не пијући ништа. Нуде је јелом и пићем, дају јој хаљине што остају иза мртваца, она све то
одагнају с гробља, али се она опет привуче и обноћ, кад се све смири и утиша, ходајући од гроба до гроба, јадикује и нариче, дубоко потресајући душом запрепашћене чељади.
Ћипико, Иво - Пауци
Али тек што људи испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником: — Марине, душо, 'ди си сада ти?..
До ногу пако котрља се исплакани пијесак и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. — Вратимо се!
До ногу пако котрља се исплакани пијесак и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. — Вратимо се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к'о једину утјеху у жестокој тузи. — Да се вратимо?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Његова удовица почне да нариче: „Куд’ ли ходи, куд’ ли броди а у бари се удави!“ Породично предање говори да је та моја прабаба место речи бара
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ја сам већ мртав али бар да ми се кости у гробу не преврћу. (Оде.) ДИМИТРИЈЕ (оде за њим). Пауза. Улети Стана и нариче. СТАНА Куку, снашке, куку, снашке!... Крв ће да легне. Већ цела варош узбунила се.
Хајде да се обучем и бошче спремим за пут. (Облачи се и везује бошче.) Утрчи Ката и још са улаза кука и нариче. КАТА Куку, куку! Ташана, црна ћерко, шта учини?! ТАШАНА Што учиних, учиних!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Још нариче Милић барјактаре: „Чарна горо, не буди јој страшна! Црна земљо, не буди јој тешка! Вита јело, пусти широм гране, начини
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
једно скупа сабрање малих звездица штоно се зову млечне капље од богородичиних сиса, — пут на небу млечни то се нариче.
ДАНИЛ Вавилонском се кћером град Вавилон нариче, што га сад Багдатом зову, когано је зградио цар Навахоносор у халдејском вилајету.
Видесте ли смањено срдце тихо и кротко свете Богородице? Архангел је назива обрадованом и благо словеном је нариче, сказујући да ће сам Бог Дух свети доћи на њу и обгрнуће је вишња сила, а она себе рабињом нариче.
и благо словеном је нариче, сказујући да ће сам Бог Дух свети доћи на њу и обгрнуће је вишња сила, а она себе рабињом нариче.
Много и много има у писму загонетки, штоно се притча нариче. И кад би тек у тому чатући га оставили, а не би га проматрали нашто излази, чему ли наликује, те што би из тога било!