Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад поп сједе у кола пред нашом црквом, причекаше га дванаест коњаника што су из нашег села у народној војсци, и они отпратише попа у варош, а цијелим путем бацаше пушке и пјеваше.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Судови које су дали људи разних генерација о некој народној групи могу да буду врло разнолики, јер су у појединим временима једне или друге особине дошле до интензивног изражаја.
књижевници и уметници израђивати програм народног јединства, одушевљавајући се заједничким идеалом о независној народној држави. Затим је почела последња фаза овога развитка, фаза политичка.
Они који су доста путовали по Балканском полуострву одмах осете и распознају у некој народној маси динарске људе од других група. На њима су најбоље изражене све особине западних Јужних Словена.
група, изузевши Србе панонског типа и, донекле, оне централнога типа, немају какве више представе о својој прошлости и народној судбини. Динарски су Срби потпуно и сви предани заједничкој ствари, готови на све жртве.
Али то није наш циљ. За нас је довољно констатовати да се у народној маси развио разумнији дух. Сељак је успео да све више господари својим дивљим демократским инстинктима.
Она је дошла у потпуну супротност према народној већини, која је остала хришћанска, као и према центарлној турској управи коју је само трпела.
Ово доба опште несигурности трајало је дуго и оставило је трагова у народној души. Смелост, јунаштво, пожртвованост, лични понос и част чете, све су се ове особине развиле до највишега ступња.
Ова се историја није кристализовала у предањима, осећањима и у народној мисли, или, ако се је одржала, то је било у незнатној мери, као да су поколења наслеђивала једно од другога поглавито
Али ће онај који зна за ову навику лако познати да ли је ушао код Србина, макар то било и по очуваној старој женској народној ношњи.
На њој је Милош Војиновић, сестрић цара Душана, напасао своја стада. По народној скасци у њој спава Краљевић Марко, који ће се пробудити када васкрсне српско царство.
Најславнији догађаји из бугарске историје нису имали одјека у народној свести. Из ове врло старе историје треба запамтити једну чињеницу, а то је појава личности изванредно јаке воље, које
Снага бугарске војске се оснива на духу дисциплине који је урођен њиховој народној маси. Добро уређена, ова је војска способна за колективан налет и јуриша као стадо добро вођено.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ко се разболи у уторак, тешко ће преживети. У једној народној песми се каже: „Лијепу Кату зубак заболио, у уторак у најгори данак, у поноћи, у најгоре доба.
мешања „народне“ и „црквене“ недеље. Среда је, према народној недељи, која се рачуна почев од понедељка, трећи дан у недељи.
“⁹⁰ Заправо, у нашем народу верује се да зла сила не напада злу силу, по оној народној „Врана врани очи не вади“, а како су и Турци представници хтонског света, то онда деци која носе њихова имена демонска
Зато се и каже: „Девом мила, а невом гњила“. А у народној песми „Млада жали девојаштво“, каже се: „Дјевовање, моје царовање! цар ти бијах, док дјевојком бијах.
Сазревање је изгледа у народној психологији врло важан развојни процес. Оно што је у складу са сазревањем научи се брзо, а оно што није, ни уз највећи
Основни видови привређивања су сточарство и земљорадња. Када се говори о српском народу и народној култури, мисли се заправо на сељаке и њихову културу.
У пословицама и народној књижевности уопште, жена је представљена као зла, пакосна, вероломна, глупа и лукава. Пословице које сажето исказују
Овај изнијансиран став према жени добро се уочава у пословицама и у народној књижевности уопште. Највише поштовања у патријархалној култури има мајка која рађа и подиже јунаке.
Насилници и немилосрдни моћници бивају примерено и често драстично кажњени. У целокупној народној књижевности можда нема вредности која се тако недвосмислено и убедљиво истиче и ставља изнад свих других као што је то
Лепши и богатији језик од језика бајке у целокупној народној књижевности можемо срести само у епским песмама. Народном језику у којем су испеване српске јуначке песме цивили су
Споменута стварна, а не само привидна дихотомија у народној антропологији детета има свој дубок корен у митско-магијском сврставању детета у лиминална, гранична створења, која
Да је овде збиља реч о прахришћанском, архаичном обреду који припада народној религији, види се по многим елементима самог ритуала, као и по древним магијским формулама које прате обред, затим по
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Јањушевић је отпуштен с посла, док је другом уреднику и рецензенту Милану Пражићу одузет посланички мандат у Савезној народној скупштини. (Неколико година касније Пражић ће трагично завршити живот.) Године 1975.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
трага у српској књижевности онога времена, био је Андрија Качић Миошић, и то свакако стога што је био тако близак народној поезији. 1794. године Славенно-сербскія въдомости (бр.
Грађанство се богатило, образовало и цивилизовало, свештенство се морализовало, у народној маси почео се осећати утицај културнијега живота, сређенијих материјалних прилика, школâ и народних просветитеља.
РАД НА НАРОДНОЈ ИСТОРИЈИ. — Још у својим младим годинама Рајић се интересовао за српску историју. Када се 1758. године бавио у Хилендар
Све то његово бављење у Далмацији имало је великог утицаја на његов даљи рад. Ту, живећи у чистој народној средини, имао је прилике да изблиза позна народни живот, да проучи све народне потребе, и измери све зло које долази
Између појединих делова српског народа нема никакве везе, свест о народној заједници готово не постоји. Код угарских Срба, гањаних због вере, национално осећање се ограничило само на
Далмација, која је дотле живела засебним културним и књижевним животом, окреће се главној маси народној, Загребу, Новом Саду и Београду, далматинска књижевност као засебна целина престаје и прелази у српску и хрватску
Око 1840. извршиле се знатне промене у духовном животу српског народа. У XВИИИ веку српска култура је на народној периферији, само код угарских Срба; у првој половини XИX века она се шири и у центру, захвата Хрватску, Далмацију,
1828. буде постављен за епископа. Користан цркви и народној просвети, Мушицки је на том месту остао до смрти, 15. марта 1837. године. ПЕСНИК.
задовољавао духовне потребе шире српске читалачке публике, отварао је вољу к читању и љубав ка књигама, будио љубав ка народној прошлости, јачао национално осећање и положио основе српском роману.
и тај свој пут описао у Писмима філосерба, у Сербскомъ лѣтопису54 за 1828—1829, која су, на дотераном језику, изишла у Народној библиотеци Браће Јовановића под насловом Ђорђа Магарашевића путовање по Србији 1827. године.
Потом постаје писар код војводе Марка Штитарца,56 код Јована Обреновића, и при Народној канцеларији. Немирна духа, не могући дуго да остане на једном месту пође у Русију да види своје родитеље, који су
Из тога доба су његови драмати: Айуцы (1842), израђени по народној песми; Владиславъ (1842), из бугарске и српске историје, стара историјска легенда о Владимиру и Косари; Лаханъ (1842),
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милорад Панић-Суреп СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА Садржај О НАШОЈ НАРОДНОЈ ПРИПОВЕЦИ И ОВОЈ АНТОЛОГИЈИ 2 ПРИПОВЕТКЕ 9 ТАМНИ ВИЛАЕТ 10 БАШ-ЧЕЛИК 11 АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН 27 У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ
И ПРИПОВЕТКАМА 288 ИЗВОРИ 289 ПОДАЦИ О ПРИПОВЕТКАМА 291 СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА О НАШОЈ НАРОДНОЈ ПРИПОВЕЦИ И ОВОЈ АНТОЛОГИЈИ Блесак народне поезије крајем XВИИИ и почетком XИX века био је тако засенио очи тада
Примерци без напомене били су дати писцу, за његове потребе. Радећи на народној приповеци Вук се био сукобио са проблемом сасвим друкчијим од онога што га је имао приликом прикупљања народних песама.
Поштовање према народној приповеци, за овај протекли век, постепено се увећавало и ширило ,али се јавна оцена њене вредности није исправљала.
вредности наше народне приповетке заостају иза народних песама“ — каже он на самом почетку свог есеја о прозној народној књижевности, штампаног као предговор његовој Антологији народних приповедака (Београд 1951, издање СКЗ).
Приђемо ли с те стране нашој народној причи, наша љубав за њу наићи ће на не мала изненађења. Ово, наше време, као ниједно раније, у стању је да успостави
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
је узвишено газе по краљу мемла а он се прси изнад угарака и утрина девојке излазе из дворишта и питају (све у народној ношњи) каква је то сподоба мушка што ноћу пролази Улицом краља Милутина!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ратне морнарице, чије сам име заборавио, али чији горостасни стас нисам заборавио, како удара држаљем, као Тале у народној песми, и брани своју заставу. И ја сам се тукао за ту заставу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Све то изгледа као припрема за представу у позоришту. Влада сама пише дело које ће посланици играти у Народној скупштини.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Јеси ли читао који пут указ у званичним новинама? ЈЕВРЕМ: Јесам! СЕКУЛИН: „По милости божјој и вољи народној: Секулић писар тога и тога среза, по потреби службе, у тај и тај срез.” Шта значи оно „по потреби службе”?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Био сам богат, и срећан што сам свој дах помешао са дисањем великог града, што ми је дано да преподнева проводим у Народној библиотеци, ишчитавајући ретке књиге, старе часописе и предратне новине.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Клетва је нашла велике изразе и у нашој народној лирској и епској поезији. Заклетве су сличне клетвама и по облику и по начину изрицања, али оно што се заклетвом
). В) ГОВОРНИШТВО ЗДРАВИЦЕ У нашој народној књижевности, нарочито у поезији, очуване су песме и фразеолошка грађа у вези са напијањем.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
настанио између два рата, још од тренутка када је, децембра 1918, држећи стројеви корак, Позоришном ка Теразијама и Народној скупштини прошла почасна чета наших савезника, Француза.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
смо се и хрвали, а можда би се хрвали и до заласка сунца као Краљевић Марко и Муса Кесеџија, према старој српској народној песми, да судије нису прогласиле борбу око штапа нерешеном.
томе да је светлост треперење електрицитета слично треперењу звучне струне, како је то опевано у њој познатој српској народној песми: ”Моје срце трепери као милозвучна струна на гудалу гуслара.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И био је у праву, јер је поређење приготовљено чекало у народној поезији, само је требало неко да дође и развије га. Чекало је оно, као што видимо, у косовској ускршњој песми о
како је српска уметничка поезија понекад умела да развија и надограђује оно што је потенцијално већ било присутно у народној лирици.
У косовским лирским песмама – као и уопште у народној лирици – веза између човековог унутрашњег стања и његових подухвата, с једне стране, и стања и догађања у природи, с
Смисао који се при томе јасније разабира изгледа да је ближи Ђурићевом него Недићевом разумевању песме. Али ништа у народној лирици, као што је истицао Владан Недић, није стално, него је све подложно промени, све се мења.
туђих, „увезених“ вредности; да, наиме, мимогред не помисли на познату теорију Ханса Наумана, из међуратног периода, о народној поезији као о спуштеном културном добру из виших друштвених слојева („гесункенес Култургут“).
То је језгро прилично распрострањено у нашој народној лирици и налазимо га у различитим песмама. Добило је улогу готовог обрасца или формуле која се од певача до певача, од
Јер облачење девојке у сунце, месец и звезде необично је у народној лирици ако није фигуративно, а ако је фигуративно, као што смо већ рекли, не може бити изворно митолошко.
Оно је изузетак, који се у неком другом, аналогном облику у народној лирици уопште не појављује. О митолошким песмама Видо Латковић између осталог каже: „Небеска тела схваћена су у овим
друго него да претпоставимо да су слике о облачењу у сунце, месец и звезде преузете из неког текста који не припада народној поезији. Само што бисмо онда морали да откријемо из ког текста потичу: шта им је прототекст.
Присуство прикривеног страног текста у народној лирици не би требало да нас изненади. Сви се слажу да нам народна лирика долази из велике старине, и при томе се радо
у словенску митологију, у многобожачку или паганску стару веру, док новији, како то без изузетка показују радови о народној поезији, поглавито долазе из хришћанства. Овима другима изворни текст је Библија, на коју се стално морамо враћати.
1) Слике небеских тела у која се жена облачи, као и сам њихов редослед, толико се међусобно подударају у Откривењу и у народној лирици да се без већег колебања може говорити о преношењу из онога првога у ову другу: Откривење (1) жена обучена у
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Била је то чудна ноћ. Изненада, он ми се учини давно познат и ми смо дуго говорили о будућности Србије, о народној ношњи и о коринтским ступовима. Он је једнако почињао о небу”.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Е, мој оче М., ви у скупштини већасте о рату, већасте о некој вајној контроли народној, ми новинари опет сањасмо о Солуну и Једрену, па гле нашта изађе: дошљаци Руси заповедају по својој вољи, а ми се ево
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
недовољно израженог и неиживљеног, као понорница ћудљивог, а уза све још и као некако стидљивог подражавања народној песми, — колико у важној околности да се сва наша поезија тога времена — са изузетним случајем сасвим изузетнога
С тог снима; меће прси на Вукове, Доброту кнеза хитро обманувше. На чело реже печат стида, Клетви га народној навек даје. Ви не можете Милоша, ледене, О, прси, судит! Чувство је судац ту. Не знате шта је восторг душе.
3. новембра 1821. Лукијан Мушицки ГЛАС ХАРФЕ ШИШАТОВАЧКЕ Лиро-дидактическа песма, дар на Ново лето народној серпској јуности. И, боне, qуо віртуѕ туа те воцат: и педе фауѕто, Грандіо латуруѕ меріторум проеміа.
Потом своја сокровишта Подашном руком радо отварају, Да вечну срећу теби, милој, Створе, и народној чести дигну Стуб! Ти си мени њива желајема, На којој желим, док је у телу дух, Семена чиста доброг, красног, Истиног
Художествено сложена песма ова, коју је по познатој народној арији вешто у четири гласа ставио искусни наш Србин и једини управ у овом кругу делајући гласослагатељ (Тонсетзер)
ЖЕНИДБА ПО МОДИ (стр. 116). Штампао ју је Вук у својој Народној србској пјеснарици, част втора, Беч 1815, у одељку Неколико нових пјесана које су учени људи састављали, под бр.
Оно је пак занимљиво не само по ономе што казује о српској народној поезији, него још више стога што, у неку руку, даје прву оцену Пачићеве поезије, — по свој прилици од аутора самог.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У домовини је у четрдесетим годинама 19. века он постао идол романтичарске омладине, која је у народној поезији налазила инспирацију за своје ватрено родољубље.
образованог и мудрог Словенца Јернеја Копитара, цензора словенских књига, Вуковог саветодавца и заштитника, српској народној књижевности омогућен је улазак у велики свет.
На Сорбони Клод Форијел (1831/32), а на Колеж-де-Франсу Адам Мицкјевич (1841) држе специјални курс о српској народној поезији. У Америци, муж Т. А. Л.
/ Немој, сине, изгубити душе:/ боље ти је изгубити главу,/ Него своју огр'јешити душу!") Макро у народној традицији другује са свим важнијим епским јунацима разних времена или им се супротставља и својим присуством постаје
ни присилан, мукотрпан колективни рад, о коме има података у српским средњовековним споменицима, није нашао места у народној лирској поезији. Опеван је као тежак само уколико је реч о присилном раду под турским господарима.
Чак и монолог, који би требало да буде најпогоднији облик за непосредно изношење осећања, у народној лирској песми врло често представља само исказивање замишљеног збивања у чијем се оквиру осећања објективизују ("Волим
приповедака, у преводу Новог завјета (српска Библија, у Вукову и Даничићеву преводу, најлепши је споменик српскога на народној основи изграђеног књижевног језика).
В. Гетеу и Ф. Шилеру, према немачком и европском класицизму и предромантизму, према нашој народној поезији. Из те школе потекао је и један песник трајне вредности, Јован Стерија Поповић (1806-1856).
Тежња к разноликости осећа се на свим плановима, у темама, емоцијама, стиху и строфици, у композицији песме. Најближа народној метрици и говорном језику Змајева поезија стекла је огромну популарност код читалаца.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Бели лук, чешањ, чесно, чешњак (Шулек; Софрић, 149), сарамсак (БВ, 16, 1901, 280). У народној медицини и враџбинама има б. л. међу свима биљкама највећи значај.
У народној медицини б. л. се јавља, тако рећи, као универзално средство, као панакеја; он дејствује и тамо где никакво друго средс
Р. Ђорђевић: Бели лук, Караџић, 4, 1903, 194 ид. (БЕЛИ) СЛЕЗ Еібіѕцх (алтхаеа оффіціналіѕ). (Бели) слез. С. је у народној медицини једно од најпопуларнијих средстава од, тако рећи, свих болести.
п. се бере у Међудневице (СЕЗ, 19, 13). »Девојка је дивља п.« (у народној песми, СЕЗ, 16, 309). БОГОРОДИЧИНА ТРАВА Хартхеу (хyперіцум перфоратум).
Мітт. Боѕн. Херц., 2, 1894, 409; слично у ГЗМ, 19, 1907, 489). У народној медицини б. т. се употребqава: код застарелог кашља и астме (ГЗМ, 4, 145); кад је поремећена менструација (СЕЗ, 17,
(СЕЗ, 16, 137). БОКВА Wегеріцх (плантаго маіор). Боква, боквица. У народној медицини лишће од б. је саставни део мелема од рана (СЕЗ, 13, 1909, 354; ГЗМ, 1892, 138; ЗНЖОЈС, 9, 49; 11, 263), и од
— Испрошена девојка шаље момку струк б. (ГЕМ, 5, 40; Браство, 9—10, 412). Б. има широку употребу у враџбинама и народној медицини.
Б. намазана крвљу од менструације (при чему се говори басма) регулише менструацију (ібід., 296). Највише се у народној медицини употребљује б.
Тројановић, Ватра, 97). Б. се употребљује и у врачањима за преношење дремљивости (на б.? ЗНЖОЈС, 6, 319). У народној медицини б. је доста познат. Б. лишће, скувано, сипа се у рану бравчету које се уцрвљало (СЕЗ, 17, 582). Б.
Срби верују да се виле рађају на б. гранчицама: ту је мати роди, и повије у зелено лишће (Беговић, 198). У народној приповетки »Ђаво и момак« живе ђаволи у некаквој шупљој букви (БВ, 16, 1901, 402).
У народној медицини в. има велику примену. Вода у којој је њен плод и корен куван или потопљен пије се од водене болести (ЖСС, 308
(СЕЗ, 41, № 166). В. л. има у бајањима и народној медицини важну улогу. Соком који л. пушта кад се у пролеће ореже (»лозина суза«) мажу жене и девојке косу, да би расла
Ћипико, Иво - Пауци
њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним капама: хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме , домољубљу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ви се, драга пријатељице, без сумње сећате још како смо присуствовали оној народној свечаности у Женеви, и оној вечерњој илуминацији језерског пристаништа.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
књижевно дело стоји на размеђи класицизма и романтизма; један је од првих поборника Вукове реформе који је у народној књижевности налазио инспирацију за стварање.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Грчка уметност претпоставља грчку митологију, тј. саму природу и друштвене облике већ прерађене у народној фантазији на несвесно уметнички начин. То је њен метеријал. Али не ма коју митологију, тј.
У развитку епске поезије уочене су три етапе. Прву етапу карактерише широка, слободна импровизација у народној маси; тада „нема никаквих постојаних форми, песме се непрекидно мењају“.
Но то не значи да у народној поезији, у народној књижевности уопште, нема ничег субјективног. Откуд би онда проистицали они страсни тонови бола и
Но то не значи да у народној поезији, у народној књижевности уопште, нема ничег субјективног. Откуд би онда проистицали они страсни тонови бола и радости, онај ватрени
За њега је то једна иста борба. Он у самој чињеници да је некад постојала моћна домаћа држава налази оправдање народној борби, изгледе за њен успех. Он ту чињеницу увек истиче да охрабри, да одушеви, да покрене на борбу.
И по свој прилици, пораз по божјој вољи у косовској легенди патио је у народној песми од ове противречности већ од самог почетка.
По народној песми, као што је познато, султан мора да моли Марка, султан и његова царевина зависе од Маркове снаге. Ретки су тренуц
Он мудрошћу, у ствари, побеђује и џина Латинина, па и самог Мусу Кесеџију. У Латинима, који су у народној песми оцењени као старе варалице, Марко је кадар да направи чудо од јунаштва, али је исто тако кадар и да надмудри
То ће, изгледа, бити пре свега. Но, било како било, Марко је најизразитија личност у нашој народној поезији, па и у поезији неких других балканских народа који су вековима живели у сличним приликама као наш народ.
Крв не иде из бабине руке, него иде крвца из конопца“, Многобројни су и разнолики хајдучки ликови који су сачувани у народној песми.
У истој мери употребљен је директни говор и у нашој народној књижевности уопште и у епској поезији посебно. Има и таквих епских песама које су целе у дијалогу: Марко Краљевић и
Стари појмови о епу као „народној поезији“... треба да се предаду у архив. Још Гете је говорио да „народна поезија није створена од народа и не за
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако и за ово: од многе и разлике, општосложнога црковна тела, не једносвидну и ћудовитој животињи народној много разлика нарава и беседе прешаране со томе прикнађати дурма неодступно ваља.