Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ми смо мислили онде да ручамо па одма даље да идемо, зато одма ручак и наручимо. Кад уђемо у собу, али Петар Бијуклић скиде капу пак се са мном у образ пољуби: „Како сте, оче прото, како је Црни
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сјетим се Петра Главоње, који нас већ одавна позива у госте. У Зеленик! За први мах, то ће бити најбоље. Наручимо најамну кочију, пошаљемо Кату да купи нешто јела за пут, па се потрпамо у кола и кренемо, пред вјеровнички разочараним