Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Вређају ме и после смрти! Они не познају милост, не осећају љубави... Тако уздахнусте ви, па после тога наслонисте празну лубању на хладан камен вашега гроба и горко плакасте, а глас вам по немом гробљу немило и тупо хујаше, кâ оно