Употреба речи наслонити у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

срцем, за своје непостојанство, ником није кадар добра учинити: његови исти сродни и пријатељи не смеду се на њега наслонити: о њему се управ може рећи да у ветар говори; да све што добро рече — учини, био би знаменити човек.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Шта ћеш, на кога ћете се ви наслонити ако нећете на мене, па било ми право, било криво. — Па није ти, ваљда, криво? — Како кад, брате.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Покаткад се, и само за један сат, човек одмори као за целу ноћ. Ја спавам изврсно у возу. Узећу место крај прозора, наслонити се и спавати. Пазићу да се не наслоним на завесу, јер су завесе увек гараве. Али ћу спавати, спавати.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности