Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Боже! Она је то опазила. Баци једанпут-двапут поглед на ме ништа не говорећи. Ја наслоних главу на прозор. С прста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост лампе са улице,
Африка
Остали носачи, чим стигоше, спустише ствари и полегаше по дворишту. Ћутљиви као овнови! Ја се такође наслоних на колибу и чеках да шеф изиђе пред нас. Колибе, са уласцима високим једва пола метра, осветљене су унутра огњевима.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
РИНА: Исто тако и мене. ЉУБОМИР: Обли ме зној по челу, а руке почеше да се хладе, замагли ми се пред очима и ја се наслоних на зид. СПАСОЈЕ (узима га под руку и одводи на страну.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
пуном биолошких експоната и мириса прашине која се ни за четрдесет и пет минута мировања није успела да слегне. Наслоних чело на прозорско окно и затворих очи. То ми је била једна од навика из детињства кад не бих знао шта да почнем.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... — Слатка си! — И упих моје усне у твоје тако дубоко и јако... — Ох! — Тресеш се ти. — Волим те!
Одох до вишње, наслоних се на њено стабло са испуцаном и савијеном кором. И како ми тешко паде кад се загледах у све што беше преда мном.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А треба издржати још целу ову ноћ и сутрашњи дан... Снаге немам ни руку да дигнем, тело се клати и ја наслоних главу на врат коња... И као да узлећем на неку висину њишем се, као да ме неко љуљушка... Пријатно је...
Сјахао сам с коња да бих мало опружио ноге, па се наслоних на ограду једнога дворишта. Јесење сунце је благо миловало, а ветрић ћарлијао, разносећи мирис окомишаних кукуруза и
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И ја, куд све нисам ишао. А ето, овде, како весело тече овај поток. Он је румен, и жубори. Наслоних, дакле, главу о разбијен прозор. Неки војници, прелазили су, за то време, са крова на кров вагона.
Изишао сам на бедеме; наслоних се, полеђушке, у трави, о једно мокро стабло, и слушах грдне дизалице испод себе како грме.
Петровић, Растко - АФРИКА
Остали носачи, чим стигоше, спустише ствари и полегаше по дворишту. Ћутљиви као овнови! Ја се такође наслоних на колибу и чеках да шеф изиђе пред нас. Колибе, са уласцима високим једва пола метра, осветљене су унутра огњевима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Гр-ру! Али зашто су му очи исколачене, укочене? С тешком муком се придигох. Тело дрхти, те се наслоних на земљани зид. Гр-рру!... Много дима. Нешто ме гуши. Пуна су ми уста земље и неке сукрвице. Сад ће... Гр-р-ру!...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
На тргу, наслоних се опет на зид, плачући у страшном болу: Тај живот, у коме свака страст отече нагло у успомену: Тај живот где се не