Употреба речи наслонише у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Сви ударише у плач. Све жене тада приђоше око мртвог и осветљеног Мите. Клекоше, забацише шамије, наслонише лица по његову телу и — одједном све, углас, заплакаше!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Сад извукоше љестве, па их преметнуше на другу страну и наслонише на гроб фра-Фелицијана Фелицијановића. Ђаци се зауствише, гледајући њеколико бјелијех гробова, освијетљених

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

У оној магластој тамнини кућа им изгледаше као пласт сена, развршен и развучен. Примакоше се уз брвна, неки наслонише ухо : тишина... све спава здравим јутрењим сном... На истоку се јасно разликују и оцртавају врхови планински...

Зора!... Одређена четворица заузеше места под прозорима. Још једаред прегледаше магацинке, па их наслонише на рагастов... »Е сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад је она изишла... То би славно било !

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

То ја наређујем! — рече повишеним гласом. Војници се збише један уз другог и наслонише леђима на врата. — Шта хоћеш ти од нас? — запита Радослав већ црвен у лицу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности