Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И тако, пун тамне невиђене вере, Идем кобном стазом што је увек иста — Кô злокобно сунце, док у мени блиста Насмејано лице вечите Химере.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Љуља се ластар и дрвеће и цвеће. — Гле, гле! Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А све је бирао где ће да ступне, некако стидећи се, гледајући преда се и нешто у себи мрмљајући насмејано, блажено. То је био весник пролећа.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Арнаут је то!“ То лице, са ружичастим уснама, насмејано, није будило завист у њених јетрва, иако је било лепо. За њене очи говориле су да су страшне, зле, чудне, као у буљине.
Имао је благо зелене очи и лице насмејано, а прилазећи, учтиво, официру, рече: „Хорошо! Хорошо!“ Павле га није разумео. Волков му затим рече да се сетио да
То да зна! Павле, који је био изненађен, и збуњен, оваквим дочеком, и оним, што је тако мирно, насмејано, брбљала, устаде, па рече да је дошао, не да слуша женске разговоре, него са злим вестима.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он не удара у неку високу филозофију, но насмејано прича шта му се на путу дешавало, онако као што пријатељ пише пријатељу у интимном писму.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Јесте ли ви саме девојке, или има и мушких међ вама? — С нама су и два моја брата, — одговара једна насмејано. С њене стране је све сасвим црно. Не видим је. — Добро вече, господине, — каже дубоки, младићски глас.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Дигох се, па ми се учини као да летим. А пред очима ми све ружичасто и насмејано. — Чујмо, чујмо! — виче народ. — Браћо... — Случајно бацих поглед кроз прозор и као да се скамених од ужаса.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Погледа је и би му веома по вољи њено весело насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело живети !« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
и весело лице: зна да га очекује топла соба, раздрагана лица веселих малишана, који једнако штрпкају око печенице, насмејано и ведро лице његове домаћице, пун, препун сто свакојаких ђаконија...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Под њим зјапио је понор, горе небо прозрачно, насмејано. Из празних соба ширио се задах влажнога малтера, и гласови раденика што су кречили зидове, звучали су необично
Ћипико, Иво - Приповетке
стамболијских предграђа са својим вијугастим улидама, морем гробља минарета и зеленила, а доле Мраморно море, вечито насмејано, живо и немирно.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Нека ни за урок не остане од тога проклетога накота, који би се опет помамљивао и бриге им задавао!.. Насмејано арнаутски, љубазно и побратимски примили Кошутани збуњенога Јаблана.
— бодро поп проговори на арнаутском да би кући учинио част. — Добро си дошао! — узврати му домаћин и насмејано, али лукаво и намештено, пође му на сусрет чак до врата и загрли га по обичају.
Краков, Станислав - КРИЛА
Говорило се о љубави команданта источних армија са неком болничарком. Рањеници белог павиљона видели су често у парку насмејано лице генерала сред устрчалих, узбуђених болничарки. Тада се и одликовања могла да добију.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И онако весело, насмејано, излазећи из капије, трчала би вијући се и шибајући дугим, густим курјуцима по леђима сва зајапурена, срећна, знајући
Муж јој, инстинктивно дизао би се и стојећи га дочекивао. — Како? — насмејано, срећно питао би их он. И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ова? Слуша ли те?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
с Јањом кад би га она позвала, причао као и сви остали како је било, али видело се да у њега нема веселости, да му се насмејано лице изненада згрчи, за тренутак додуше, толико да то и најглупљи међу нама примети како Кирча све ово чини с напором,
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (с досадом Стани, показујући на двориште и грају): Шта је то тамо? Опет чивчије? СТАНА (прилази јој насмејано, ужурбано): Ништа, ништа, снашке!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А ваздух је био чист и небо бистро, бескрајно прозирно, светлоплаво, насмејано и радосно. Пред нама се указа копно, бујно и зелено. Као да смо преспавали дугу зиму.
Све је било уобличено благим облицима, насмејано, надахнуто. Али... настао је понор. У овом вртоглавом наступу многи наши другови погубили су животе, или су постали
Отворио сам очи. — Алорѕ, цамараде, çа ва?1 Угледао сам капу француског официра. Али сад већ видим и његово насмејано лице, живахне очи. Смејао се. — Воуѕ éтиез тгèѕ гаі!2 — говорио је смешећи се и трљао моје лице колоњском водом.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Купало, Купало, Пролеће, Убави деране Велеса, Мој драги: обновљено љубљење, Расцветано воће, насмејано стење. У мислима сад свуда поздрављају јунаке, А ноге у жена јаке; Пред њима радосно мре се: Младачке и ускочке