Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Мучно је то и тужно дуваровом бездушним говорити. Ко се сам цари, други цар му не ваља над главом. Други даје и наспорује, а другом се за то захваљује и пешкеш му се носи. У корену су и гране с воћем родним.
издају и бивају јевангелисти; море се заустеже, земља и воде се посвећују, рај се отвора, хлебац се од мала на много наспорује, разбојници у рај се насељују, курве на девојаштво се чисто обрћу! Но чуј то, кћерко, добро и гледај!