Употреба речи насрну у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— завапи Маринко. — Тешко нама!... Зар им је, болан брајко, мало оне човечности! Кога нападе? Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари? Где? Откад је он у Црној Бари, ми агујемо.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

ала онај черег прогута, она опет на њега насрне, а он јој баци трећи па узме и трећу јабуку; кад ала четвртом на њега насрну, он јој баци и четврти черег, па бјежи натраг, и тек да се ухвати за уже, а ала испадне на поље, а он брже одсече од

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ето, сад ћу цео дувар да помрачим! Још маличак пак ћу видет’ собу црну!“ У томе маличку у пламен насрну, — Пак нестаде и ње и њезина сена И лудила њена. »Јавор« 1893.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Засјенише му се очи. Само назире како се нешто пред њим врти, вијуга, угиба. Рудоња насрну свом силом. — Поду'вати га, Јабо! — викну Лујо, као изван себе.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

И заиста, после подне насрну таква једна простачка руља на наш храм, продре у све његове просторије, уништи и опљачка све што јој до руку дође.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Нек се памти на чији дом, кућу насрну! СВИ БРАТСТВЕНИЦИ (одлазе журно): Његову главу! МЛАДЕН (сам): А ја, ох, ја идем отрова да нађем...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности