Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Јер у свим тим културама постоји у језику и предаји меморисане сличне слике које је Настасијевић развио помоћу савремених књижевних поступака.
управо зато у њој, што цмо ближе нашем времену, све истакнутије место добијају писци који као Растко Петровић, Момчило Настасијевић и, у наше дане, Васко Попа књижевним средствима активирају све старије слојеве културног памћења.
невести и сунцу женику, о фаталном губљењу девичанства, сабиру се у готово исту целину коју је васпоставио Момчило Настасијевић у лирици и, нарочито, у музичкој драми Међулушко благо (1927).
Тим је путем кренуо и Момчило Настасијевић, и вероватно тако и треба тумачити „белине“, онај тежак мук између речи у његовој песми.
Није, међутим, Црњански, него је Момчило Настасијевић био заокупљен оном особитом мелодијом коју наш језик собом носи. Али то је исто толико фонетска (музичка) колико и
је спочетка била унеколико прикривена, постајала је све разговетнијом: као најпре Растко Петровић а за њим Момчило Настасијевић, он је црпео градиво из језичког и фолклорног памћења, идући све до ране контаминације паганства и хришћанства, да би
Другачија је појава коју сам желео да опишем у узгредној анализи Настасијевићеве „Фруле“ и неких Попиних песама. Настасијевић и Попа смером језика пониру по дубини културног памћења.: кроз фолклорне све до митских наслага слика и значења.
Намеран утолико што се није размишљало о сваком, него само о најважнијим песницима. А ти најважнији – Настасијевић, Попа и Миљковић – испало је као да чине једну од развојних линија у српском песништву.
И постоје писци којима се често и радо враћамо. Мене је можда најдуже и највише привлачио Момчило Настасијевић. Зашто, тешко је рећи.
управо зато у њој, што цмо ближе нашем времену, све истакнутије место добијају писци који као Растко Петровић, Момчило Настасијевић и, у наше дане, Васко Попа књижевним средствима активирају све старије слојеве културног памћења.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ЈЕ БУДИМ 4 ПРВО ПЕВАЊЕ 6 СЕДАМ МРТВИХ ПЕСНИКА 8 БРАНКО 9 ГРОБ НА ЛОВЋЕНУ 10 ЛАЗА КОСТИЋ 11 ДИС 12 ТИН 13 МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ 14 ГОРАН 15 НОЋ С ОНЕ СТРАНЕ МЕСЕЦА 16 СОНЕТ 17 ТРИПТИХОН ЗА ЕУРИДИКУ 18 ОРФЕЈ У ПОДЗЕМЉУ 21 СЛЕПИ ПЕСНИК 22 ГРАЂЕЊЕ
мртав ништа ме не боли Дрво се нагиње над заборавом нема шта да се воли Нека ниче цвеће из проклетог тла МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ Уместо звезде славуј из неког зида што се од ње разликује тек обликом и маштом.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Међу песницима једино је Момчило Настасијевић (1894-1938) своје дело завршио као јединствену целину. Најпре Пет лирских кругова (1932), затим још два: Магновења и
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Момчило Настасијевић ПЕСМЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Момчило Настасијевић ПЕСМЕ Садржај ПЕТ 2 ЛИРСКИХ КРУГОВА 2 ЈУТАРЊЕ 3 ФРУЛА 4 ЈАСИКЕ 5 ИЗВОРУ 7 РУМЕНА КАП 8 ЗОРА 9 ЂУРЂЕВЦИ 11 САН У