Употреба речи настран у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Баш кад се ово десило у Неменикућама, био је тада у Београду један доста настран Енглез. Крупна нека људескара и веома снажан.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

И постаде настран. Прекиде своје јутрење шетње до мађупнице и сједење у хладовини пред капијом, па поче тражити самоћу.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

У краткој приповеци Риста бојаџија, рецимо, Риста је виђен помало као тајанствен, помало као настран човек: с једне стране је миран, редовно у ново, уредно и чисто одело обучен, али зато, с друге стране, улицом иде

Ћипико, Иво - Пауци

На вечеру дошао је познати стари ђак свих универза, кога су доктором звали. Он је настран и духовит, па га друштво срдачно прима. — Еввива! — поздрави друштво промуклим гласом и сједе у прочеље стола.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности