Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
-натарошевих, — ја ћу мало после доћи. — О, ништа, ништа! — вели гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви! — Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.
На мом дуварском сáту већ прошло два. — Па и није вас преварио, — вели гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама дабоме да су давно и давно ручали. — Бо’ме, како где! Како код кога!
— Код господина Ћире, пароха, знам да им данас није до ручка — Код господ’на Ћире?! — рече радознало гђа натарошевица, и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка? — Шта, зар нисте чули? — Нисмо, рођена!
— Та није можно! Таз ис унмеглих! Та цело село само о томе говори... — Да ниси ти, Кипро, чуо што? — пита гђа натарошевица мужа. — Ја..., баш ништа — вели г. натарош.
— пита гђа натарошевица мужа. — Ја..., баш ништа — вели г. натарош. — Ех, мој супруг — вели очајно дебела гђа натарошевица — то вам је управо беамтерска натура; има тај рђав обичај да га се ништа, ама ништа, слатка, не тиче, и ништа неће да
— рече Габриела, и седе иза њихових леђа на једно канабе, и извади свој штрикерај. — А не, не, — не дâ јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.
— вели Габриела и остави штрикерај. — Но, па шта је, шта је то, слатка, било? — вели гђа натарошевица. — А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотêр знати све..
— Знам, знам, бар мени немојте, гнедиге, говорити... — Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’ мало шећера на дињу? Има свакојаких густова.
— Та шта говорите! Тридесет и... — Та ман’те циц дођавола — прекиде је нестрпљива гђа натарошевица — него молим вас даље, само даље... — А, да, пàрдôн, пàрдôн!...
« — О, молим, молим... с драге воље! Извол’те! — рече гђа натарошевица, држећи једнако нож у руци и дињу на крилу. — Ал’ послушајте ме! Узмите мало шећера па посолите кришку!
— Ал’ молим вас, слатка, — опомиње је гђа натарошевица, — ал’ ја још никако да чујем... — Ах, пардон, пардон, милостива! Наљутила сам се...
— Та шта говорите!! — пита запрепашћено гђа натарошевица. — Да шта ви мислите! Господин Ћира је хаглих човек, а оно је паоренда, па још немешки син! Мож’те представити себи!