Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А тетка је заволела Алексија зато, што је он заволео њену Наташу, њене очи и њен ваздух. Тај чудни млади човек био је њихов заједнички идол.
И ја тек сад разумем Христића, јер волим, јер прâво волим. Јест, никад ја овако нисам волео и за Наташу бих ја сад учинио оно исто што је он учинио за ону змију.
Тако је, седим ја овде и чистим се за Наташу, једино моје, једино што имам. Хоћу да будем чист као она, хоћу да будем морално леп, хоћу да доживим да ми верује кад
А кад су Наташу опремали у рухо младе и положили је у великој соби ја сам га тамо одвео испод руке. Мишице су му се тресле, био је